На првој годити студија у Београду, професор сценарија објаснио нам је сљедеће:“ Ако одете у факултетски клуб, и испричате вашу идеју, неко ће вам је украсти. То не значи да не треба да причате, јер од колега можете да чујете добру сугестију“. Са 19 година срела сам се са идејом-крађе ауторског дијела. Додао је: „Зависи од вас, како ћете се изборити„. Да се не деси – похара?
За четврт вијека, интернет је постао глобални информатор. Замјењује ми енциклопедију лексикографског завода, коју је уређивао Крлежа, по којој сам научила да трагам у гимназији. И даље су у библиотеци мог дјетињства у Никшићу. Обратила сам се интернету и одређеним појмовима, и... ту смо покрадени. Почев од домена и назива земље из које неки филм, црногроски који пријављујемо на фестивале, па надаље. А за ту крађу крива је - лијеност.
Јер попут идеја које смо, неко стидљиво а неко надахнуто, као студнети причали у клубу факултета, сада као одрасли идеје везане за културну баштину и насљеђе, причамо тек од скоро... и стидљиво. Јер, прво што ћете да урадите у 21 вијеку - гуглаћете појам. Тако да смо за „интернетску похару„ одговорни - сами.
Гдје је смјестити? Зар она није свеопште добро?
Да ли икона Филармоса треба у пећину или не? Из моје области се укључујем - ако се већ Исус Христ, не Исус Навин (изгубио је популатност рођењем другог, јер о другом имамо више наратива) родио у пећини, шта је ту проблем? Иако икона као експонат у плавој капели Народног Музеја, мени сасвим добро изгледа. Али ја сам од оних који од туризма највише комзумирају музеј, улицу, тргове и ресторане. Обиђем и значајне катедрале, цркве и храмове. И даље нема доступног и занимљивог наратива - како је Икона завршила у Црној Гори. Постоје острашћени, који заступају једну или другу страну. А у крајњој линији, ред малтеских витезова из доба крсташких ратова... били су, хм... католици, феудалци... црква још није била подјељена? Да ли је био први, други или трећи поход у питању? Највише знам преко Витезова округлог стола, Краља Ричарда, Робина Худа, принца Валијанта и Небеског краљевства. Којој цркви су они припадали - као дијете бих вам рекла да су сви били из Енглеске. А нијесу. Толико о наративима. И културном или вјерском туризму. А то нема баш никакве везе с питањем - гдје је смјестити? Зар то није свеопште добро?! Широка јавност везаће се за занимљиву причу. Да се вратим на ријечи мог професора - оној из клуба, ту причу ће вам теже украсти.
Пронађите вашу причу, борите се да вам је не украду
Најгоре је када вам отму причу. А ми се за наше нијесмо борили, од скора се боримо, и не баш нарочито спретно. Боримо се – дијелећи се и свађајући се. Постоје они јунаци, који су универзални. Његош је један од таквих. Да није био у Бечу, који је у том периоду био ценатар за нашу регију - да ли би написао Горски вијенац, уткан у идентитет Црне Горе. Не би, и онај шири идентитет - југословенски, јужнословенски, европски... бајроновски. А мени је Његош од Бајрона ближи, а о Бајрону имамо више картица у библиотеци и гоогле „избаци више наслова„. Разних... Између осталог и у филмовима. И увијек га одгледам до краја, и чујем још неку причу... о великој енглеској култури, инспирисаној и готик проседеом, и античком Грчком. У култуној баштини не пребројавамо крвна зрнца, памтимо је кроз јунаке, јунакиње и наративе.
Ни мале ни велику културе не треба да се плаше похара. Или крађа. Наметнуће се, на први поглед јачи, а онда занимљивији. То вам је као у љубавним односима. Или пријатељским. Остајемо уз оне од којих имамо шта да чујемо. Као у клубу ФДУ-а у Београду, 90. и неке оне приче које ме нису занимале, отели су ми. А оним занимљивим се и даље бавим. Тако да - моји су Владимир и Косара, моја је прва штампарија, осим Његоша, занимљивије су ми прве надбискупије од манастира - јер смо били прва краљевина, а тако су се звале док се црква није подјелила. И на крају, да Карађорђевићи нијесу бјежали - не би Филармоса била у Црној Гори. Ко му је крив што се „прешкартао„. И онда ја гласам за музеј или за пећину, тамо љети туристи могу у шорцу да уђу. Као свуда у свијету. Ал то сам само ја - а ви остали пронађите вашу причу, и борите се да вам је не украду. Добром нарацијом - која се данас увијек може поткријепити чињеницама, и не одустајте.
