Sve zemlje Zapadnog Balkana u utorak očekuju mišljenje Brisela, ali je to mišljenje za Crnu Goru i Albaniju ovog puta posebno - obje zemlje očekuju zeleno svijetlo za status kandidata. Na osnovu poređenja dva dokumenta - jednog na osnovu kojeg će Evropska komisija u utorak preporučiti Crnu Goru i drugog na osnovu kojeg će preporuka Albaniji izostati - moguće je realno sagledati napredak Crne Gore, ali i oblasti u kojima se od nas očekuje ozbiljan rad na promjeni stanja.
Evropska komisija konstatuje, u dokumentu u koji je Pobjeda imala uvid, da je Crna Gora parlamentarna demokratija koja funkcioniše uveliko u skladu sa evropskim standardima. „Konsenzus među političkim partijama o jačanju države postaje sve snažniji", navedeno je u mišljenju Evropske komisije. Za razliku od crnogorskog slučaja, u albanskom „aviju" stoji da ova zemlja nije ispunila nijedan kopenhaški kriterijum. Komisija navodi, ocjenjujući Albaniju, da smatra kako ta zemlja „nije postigla efikasnost i stabilnost demokratskih institucija". Za Evropsku komisiju, Skupština Crne Gore, kao ključna demokratska institucija, ima ograničeni kapacitet da bi mogla da osigurava adekvatan nadzor nad Vladom. Albanija, sa druge strane, stoji mnogo gore po ovom pitanju jer se smatra da parlamentarne institucije i procedure ne funkcionišu kako treba. Evropska komisija smatra da Parlament Albanije ne upražnjava efikasnu kontrolu Vlade. „Politički dijalog čini konfrontacija i nekonstruktivan je", smatra Evropska komisija. Ona zaključuje da je ovo razlog što Albanija ne može da preduzme reforme koje su neophodne za evropski put zemlje.
Slabi administrativni kapacitet je zajednička dijagnoza kako u slučaju Crne Gore, tako i kada je riječ o Albaniji. Međutim, za razliku od Crne Gore, gdje Evropska komisija smatra daje administracija „visoko politizovana", u albanskom slučaju, Komisija ide korak dalje i podvlači da u toj zemlji ne postoji transparentnost u imenovanjima u javnoj administraciji i daje služba „prenatrpana" osobljem.
Poređenje dva dokumenta pokazuje da Evropska komisija smatra da su i Crna Gora i Albanija uspjele da ojačaju vladavinu prava, ali se za Crnu Goru dodaje kako Brisel smatra da naša zemlja nastavlja reforme u pravosuđu. Za obje zemlje stoji da pojava korupcije predmet za ozbiljnu brigu.
Evropska komisija smatra da se u Crnoj Gori i Albaniji poštuju ljudska prava. U slučaju Crne Gore mišljenje je da ima prostora za brigu zbog efikisanosti anti - diskriminirajućih politika, slobode izražavanja i odnosa sa civilnim društvom. Što se slobode medija tiče, Evropska komisija navodi da je brinu zastrašivanja novinara kao i neke izrečene kazne. U slučaju Albanije, Evropska komisija konstatuje daje sloboda medija uveliko ugrožena zbog „rasprostranjenog političkog uticaja i uticaja biznisa".
