Bez slavlja i preterane radosti u Beogradu je primljena vest o dobijanju statusa kandidata Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, uz nadu da će Srbija datum početka pregovora sa EU dobiti do kraja godine i da se na tome mora početi raditi odmah.
Iako je Srbija ispunila sve uslove za dobijanje statusa kandidata briselski sastanak ministara spoljnih poslova EU, odnosno zamerka Rumunije, u poslednji čas, da Srbija Vlahe treba da tretira kao Rumune, a ne kao nacionalnu manjinu, unelo je neizvesnost u poslednji čin dodele statusa kandidata.
Dramatična „rumunska završnica“: U raznim spekulacijama zašto to čini Rumunija izdvojile su se dve.
Prema prvom scenariju, Srbija je bila kolateralna šteta u razmirici Rumunije sa EU. No, te je priče demantovao predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej, rekavši da „odluka EU o primanju Rumunije i Bugarske u Šengensku zonu nije ni u jednom trenutku bilo povezana sa dobijanjem kandidature Srbije“.Sledeća teorija je govorila da se vlast u Bukureštu - stavom oko Vlaha - zapravo udvara svojim nacionalistički orijentisanim biračima, pokazujući im da se pokretanjem pitanja Vlaha u Srbiji i Rumunija za nešto pita u EU. Ove se godine održavaju lokalni i parlamentarni izbori u Rumuniji, pa je za vlast u Rumuniji „srpska priča“ dobro došla da malo nabilduju vlastite nacionalističke glasače.
Na kraju, sve se završilo potpisivanjem Protokola između Srbije i Rumunije, kojim se Srbija obavezuje da će poštovati prava manjina u skladu sa standardima OEBS-a. Ipak, na rumunski slučaj odmah se nadovezala i Bugarska, sa konstatacijom da i Bugarska ima svoju nacionalnu manjinu u Srbiji i da je ta situacija takođe razlog za zabrinutost.
Uslovi EU za datum pregovora: Bez obzira što Tadićev uspeh osporavaju samo stranke dva Vojislava - Koštunice i Šešelja - građani su u prvim radio i TV anketama iskazali umereni optimizam. Od onih koji su ovu vest pozdravili, sa nadom da će se ekonomska situacija poboljšati, bilo je i onih duhovitih koji smatraju da je „kandidatura završetak puberteta u 35. godini“.
Takvim stavom, ali i najnovijom anketom koju je objavio dnevnik Blic, a po kojoj se Tadićeva stranka sa 27 odsto podrške nalazi na drugom mestu po popularnosti u Srbiji i za dva odsto je slabija nego stranka Tomislava Nikolića, otvara se pitanje - koliko će dobijanje statusa kandidata uticati na popravljanje imidža DS-a na predstojećim lokalnim i parlamentarnim izborima?
Sam Tadić je rekao da je dobijanje statusa kandidata „veliko, ali ne i epohalno ostvarenje“, odnosno da su dalji uslovi za dobijanje datuma otpočinjanja pregovora sa EU: nastavak dijaloga sa Prištinom u domenu snabdevanja strujom, telekomunikacija i nesmetanog funkcionisanja Kfora i Euleksa na celoj terotiriji Kosova i dalje unapređenje saradnje sa zemljama EU.
Unutrašnje prepreke: Sa druge strane, unutar same Srbije neophodno je završiti reforme u pravosuđu i smanjiti korupciju, to su evropski uslovi koji važe i za Srbiju, kao što su važile u slučaju Hrvatske ili, danas, Crne Gore.
U analizama oko toga koja će prvo poglavlja otvoriti Srbija kada bude počela pregovore sa EU, na prvo mesto se stavljaju korupcija i pravosuđe, kao što je bilo i u crnogorskom slučaju.
Kada se radi o pravosuđu Srbija je iz Brisela već nekoliko puta upozorena da obmanjuje svoju javnost saopštavajući da je reforma pravosuđa završena. Naime, posle dvogodišnjih uveravanja da u pravosuđu sve funkcioniše gotovo kao švajcarski sat, ministarka pravde Snežana Malović je pre nekoliko dana preuzela odgovornost za propuste, ali ostaje nejasno da li će se reforme pravosuđa nastaviti sa istim onim ljudima koji su danas na čelnim funkcijama u pravosuđu.
Visokom savetu sudstva mesecima je za rad nedostajalo dvoje sudija, jer je jedan je bio uhapšen, a drugi je javno saopštio da je ostavku podneo zbog političkih pritisaka. Za prvog se kasnije govorilo da je uhapšen, jer nije hteo da sudi uz političke naloge, dok o razlozima ovog drugog sudije nijedna sudska instanca nije raspravljala. Parnice se ovih dana zakazuju tek za septembar, a nije jasna ni sudbina čak 440 sudija (!) koji su pre dve godine ostali bez posla. Oni primaju platu, ali niko ne zna zašto njihovi prigovori o ne reizboru nisu rešeni.
Osluškivanje raspoloženja građana: Građani Srbije nisu samo kivni na pravosuđe i odugovlačenje parnica.
U uslovima sveopšte ekonomske krize, i za mandata ove vlade 370.000 ljudi je ostalo bez posla, što znači da se izbori raspisuju u nepovoljnom ekonomskom momentu. Dobijanje statusa kandidata zasigurno donosi sigurnost investitorima, ali je pitanje ko će se u uslovima svetske krize opredeliti da investira, pošto su se i dosadašnji investitori žalili da su u Srbiji velike precedure i da je potrebno puno vremena za dobijanje raznih dozvola koje omogućavaju početak posla. Taj gubitak vremena za dobijanja dozvola se povezuje sa korupcijom, koju je i najteže dokazati, a zamerka investitora jesu i dugotrajni sudski procesi.
Osim ovoga, i percepcija korupcije kod građana je porasla, pa se krajem prošle godine od 183 zemlje u kojem je izvršeno istraživanje Srbija našla na 86. mestu, kao i Bugarska, dok su Hrvatska i Crna Gora na 66. mestu, a BiH na 91. mestu.
Izbori i Kosovo: U takvim lošim ekonomskim uslovima lokalni i parlamentarni izbori će biti raspisani 13. marta na celoj teritoriji Srbiji.
I tu je problem sa kojim se susreće Tadić. Najvažnija tema kampanje zasigurno neće biti novi imidž Srbije u Evropi, već običan život građana i pitanje šta obećati što se već nije čulo, odnosno kako na birališta ubediti da izađu oni koji su ljuti i prevareni, a koji su glasali za sadašnje članice vladajuće koalicije.
Osim toga, Kosovo će i dalje biti tema koja će animirati birače, pogotovu zbog toga što će izbori biti raspisani na celoj teritoriji Srbije, ali najverovatnije neće biti održani na Kosovu. Sledeći tu logiku, predsednik Srbije je napomenuo da je njihovo održavanje na Kosovu i bezbednosno pitanje, ali i da je Nemačka mnogo pomogla Srbiji oko dobijanja satatusa kandidata. Međutim, upravo je nemačka kancelarka Angela Merkel prilikom posete Srbiji zatražila od Beograda ukidanje paralelnih institucija na Kosovu.
Prema ocenama mnogih analitičara, među kojima je i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević, Srbija mora odmah da počne diplomatski rad na dobijanju datuma početka pregovora, jer je u Nemačkoj sledeća godina - izborna. Što će reći: Merkel će imati bitnija posla od promocije Beograda.
Šta je dobra vest: Ma koliko se svi državni zvaničnici upinjali da objasne kako je ovo za Srbiju veliki uspeh i kako je imidž zemlje od ratno- huškačke promenjen u evropskog partnera, pred Srbijom su i dalje veliki izazovi.
Euroskeptici podsećaju da je Makedonija pre sedam godina dobila status kandidata, dok je Hrvatska taj status dobila 2004. godine i – tek nakon devet godina - ulazi u EU. Euroskeptici kažu i da Srbija neće dočekati ulaz u ovakvu Evropsku uniju, jer će se EU reformisati i podeliti na principu ekonomski jakih i slabijih država.
Ipak, takvim stavovima suprotstavljena je stvarnost koja govori da je Srbija konačno dobila odgovor kakvom društvu pripada i gde treba da ide. Sa druge strane, konačnu reč o veličini ovog uspeha daće birači na prolećnim izborima.
Ali, do tog odgovora ostaje pitanje na koje treba da odgovore psiholozi. Ako su građani euforično proslavljali uspehe sportista, zašto što oni donose dobre vesti, zašto je sada ta dobra vest mlako primljena?. Da li su oni koji proslavljaju uspehe sportista isti oni koji glasaju; ako jesu, onda su možda već pregoreli u želji da idu ka EU, jer su na ovu njenu odluku čekali godinama!? Na sva ova pitanja, odgovor će uslediti na – proletnjim izborima.
Violeta CVEJIĆ
