Omladinski orkestar Zapadnog Balkana sinoć je peti put nastupio u okviru KotorArta, koncertom pod nazivom „Be embraced“. Orkestar, koji okuplja 75 mladih muzičara iz 18 zemalja, na Pjaci od kina, u centru Starog grada Kotora, izveo je djela Franca fon Supea, Pola Dika, Žorža Eneskua i Otorina Respigija, a koncert je kulminirao izvedbom Respigijevih „Rimskih pinija“.
Iz KotorArta su istakli da se publika te noći susrela sa različitim muzičkim jezicima, kulturama i generacijama.
Dirigent Omladinskog orkestra Zapadnog Balkana Desar Sulejmani kazao je da je nastup u Kotoru već postao svojevrsna tradicija, ali i mnogo više od toga. Susret kojem se, kako je istakao, orkestar iz godine u godinu vraća sa posebnom emocijom.
“Veoma mi je drago što smo imali zaista sjajan koncert u Kotoru. Svaki put kada dođem ovdje, osjećam se kao kod kuće“, kazao je Sulejmani.
On je poručio da je Kotor pravi dom orkestra u Crnoj Gori i da je impresioniran publikom i time što ih željno iščekuje na KotorArtu, o čemu su sinoć svjedočila sva popunjena mjesta i mnogi koji su s uživanjem i pažnjom koncert pratili stojeći.
„Orkestar je veoma poznat, jedan od poznatijih u regionu, i ljudi nas očekuju svake godine. Posebno mi je drago što orkestar i ove godine ima priliku da nastupi sa velikim sastavom u okviru KotorArta. Upravo ta povezanost sa publikom i festivalom daje koncertima u Kotoru posebnu težinu i atmosferu“, naglasio je Sulejmani.
Govoreći o programu koncerta, navodi da je želja bila da se publici predstavi buket različitih kompozicija, kultura i zemalja.
„Riječ je o međunarodnom programu, međunarodnom projektu. Cilj je bio da program bude „veoma zanimljiv, raznovrstan i atraktivan. Upravo kroz različite stilove, karaktere i muzičke tradicije, koncert je trebalo da pokaže koliko različitost može da bude snaga kada se pretvori u zajednički zvuk“, poručio je Sulejmani.
Iz KotorArta su istakli kako su Respigijeve „Rimske pinije“, kroz četiri slike: „Pinije Vile Borgeze“, „Pinije kod katakombe“, „Pinije Đanikole“ i „Pinije pored Apijskog puta“, donijele snažan završetak večeri.
Za Omladinski orkestar Zapadnog Balkana, nastup na KotorArtu ujedno je bio i početak velike turneje koja će trajati narednih pet sedmica. A sinoćnji koncert, navodi dirigent, naročito je važan i zbog intenzivnih proba koje su prethodile u Skadru.
„Zato je to bila velika odgovornost za nas, za orkestar i za muzičare, takođe i zbog imena festivala. Željeli smo da predstavimo najbolje što možemo i mislim da smo to uradili na najbolji mogući način“, zaključio je dirigent.
Među mladim muzičarima koji su se vratili na KotorArt je i Filip Velkovski iz Sjeverne Makedonije, za kojeg je ovo bio drugi dolazak u Kotor.
„Od samog početka želio sam da sviram na festivalu. Veoma sam srećan i zahvalan što sam ponovo dobio priliku da budem dio ovog susreta muzike i publike. Kao jedan od najljepših djelova koncerta izdvajam Respigijeve „Pinije Rima“. „Mislim da je i publika osjetila cijelu emociju, a pogotovo je završni dio bio fenomenalan“, istakao je Velkovski.
Za Gregora Koziela iz Škotske, ovogodišnji nastup u Kotoru bio je prvi susret sa gradom i festivalom.
„Mislim da je ono što smo svi željeli da prenesemo publici bio osjećaj zajedništva, sa jednom tako raznolikom grupom ljudi koja se okupila tek prije nekoliko sedmica. Snažno smo se povezali tokom boravka u Skadru i željeli smo u Kotoru pružimo najbolje izvođenje. Imali smo lijep prijem publike. Divno je veče i čini se da ljudi uživaju, a to je meni najvažnije“, poručio je Koziel.
Posebno je istakao značaj klasične muzike u današnjem vremenu.
„Mislim da je važno održavati klasičnu muziku živom. Ponekad se ona gurne u stranu, a kada danas vidite ovoliku publiku, ljude koji uživaju u muzici i ovacije na kraju, to pokazuje koliko ova moćna muzika, napisana prije toliko vremena, i danas može da izazove emocije“, naglasio je Koziel.
Takve utiske nosi i Nina Geroski iz Srbije, koja je kazala da je zadovoljna koncertom nakon dugih priprema.
„Što se tiče uzbuđenja, bilo je veliko. Svi smo imali, da kažem, i malo treme. Sve je bilo prisutno. Kao najveći utisak izdvojam „Rumunsku rapsodiju“ Žorža Eneskua i „Pinije Rima“ Otorina Respigija, djela koja uvijek ostavljaju snažan trag na publiku“, navela je Geroski.
Naglasila je i da publika češće treba da dolazi na koncerte klasične muzike, jer ona, kako je kazala, nikako nije sinonim za dosadu.
„Klasična muzika može biti veoma zanimljiva, što je pokazala upravo „Rumunska rapsodija“, sa svojim folklornim momentima i različitim karakterima. Tako da bi trebalo da ljudi dolaze što češće i u što većem broju“, zaključila je Geroski.
Omladinski orkestar Zapadnog Balkana aktivan je od 2019. godine. Nastao iz Evropske ljetnje muzičke akademije u Prištini i na inicijativu dirigenta Desara Sulejmanija, ima za cilj prevazilaženje etničkih podjela, čime članovi orkestra postaju ambasadori mira, saradnje i poštovanja različitosti u regionu suočenom nesuglasicama. Orkestar je i dio Kreativnog evropskog programa od 2023.
