Али рат је рат, а мир је прилика за нормални људски суживот и уважавање свих људских и других права
Пажљивим посматрањем социо-политичких процеса у савременом свијету просто се намеће питање: Зашто је стање свијести скоро у обрнутој сразмјери са технолошким напретком. У многим земљама свијета јачају ретроградне идеје и тенденције. Изгледа, по најновијим исказима примитивизма којима ćедочимо, Црна Гора почиње да своју „модерност“ исказује у вјерској затуцаности и ограничености.
Нијесмо могли вјеровати да ће неке теме бити обрађиване као да су у питању деведесете прошлог вијека или чак неки одсјеви средњега вијека. У ствари, нема потребе за новим анализама, просто је довољно преписати давно изречене ставове и с тугом констатовати наш незаустављиви ход унатраг. За успоредбу је довољно подćетити на грађанске слободе у доба књажевине Црне Горе и овога што се карикатурално назива „ослобођена“ Црна Гора.
У посљедњим деценијама скоро да ниједни избори у Црној Гори нијесу прошли да се Муслиманима душебрижнички нијесу обраћали представници странака смјештених у комшилуку. Те поруке, од тобоже добронамјерних до злогуких, биле су усмјерене на збуњивање бирача и њихово опредјељење за Црну Гору као грађанску државу. Протеклих деценија сви смо били подједнако угрожени, претежно са истих адреса. Зато је понегда могло бити разумљиво да је долазило до хомогенизације, било по националном било по вјерском основу.
МОДЕРНА ДРЖАВА
У Црној Гори су живјели Муслимани/Бошњаци и муслимани, у народносном и вјерском смислу. Доста своју располућеност дугују, као и сви ми, због пропагандног изједначавања вјерског и националног. Неотуђиво је право свакога да се изјашњава онако како се оćећа. За ову прилику ћемо изнијети само мали дио факата који говоре да је Црна Гора и као књажевина/монархија била грађанска држава у најмодернијем смислу, далеко испред овога што се данас назива кандидатом за ЕУ. Као и сви нормални Црногорци и сȃм сам баштиник овакве традиције и сматрам да смо сви подједнако обавезни и одговорни у чувању заједничке куће, без тапије чија је она више, Муслимана, Албанца, Срба, Хрвата, Црногораца и свих који је сматрају својом државом.
У прошлости је Црна Гора његовала витешки дух. Непријатељу се одавала свака почаст и признавало му се чојство и јунаштво, тако да Црногорци нијесу имали никаквих комплекса „ослобођеног робља“, које би да пребрише и потре из ćећања све минуло што му се не уклапа у новоформирану слику о себи. Што је рекао Смаил-ага Ченги(ји)ћ једноме рајетину код Гацка, чији је необични поглед уловио док је обилазио имање на којему је раја радила: „Видим да ме гледаш попријеко, па кажи што си помислио, нећу ти ништа, божја ти вјера“. Овај је након дужег премишљања одговорио да мисли да њихово неће бити задуго. Смаил-ага, потомак јуначке и гласовите куће, узвратио му је: „Могуће је, све у свој вакат, но залуду! Све да се промијени, ја ћу вазда бити господскога соја, а ти вазда фукара“.
Но, да се вратимо свијетлим моментима из црногорске прошлости, везаних за владавину Петровића. Бољег примјера нема од Прогласа књаза Николе црногорским Муслиманима... Наравно, то се не уклапа у назоре оних који су против свега цивилизацијскога, другомислећег и изворно црногорског. Да погледамо Николине прогласе. У Прокламацији народу Подгорице и Зете, објављеној 25. I 1879, између осталога се каже: „Мухамеданци! Вас неће дијелити преда мном вјера од ваших православних и католичких судржављана. Сви скупа уживаћете једнаку и исту љубав моју, једнаку и исту правицу закона мојих. Свак је слободан у својој вјери, у својим добрим обичајима, у своме раду“.
ПРИЛИКА ЗА СУЖИВОТ
Подćећамо да су ова и сљедеће прокламације издате након Црногорско-турског или ,,Вељег рата“, 1876-1878, када се Црна Гора територијално проширила, односно повратила територије које су биле под турском влашћу. Тако је Црна Гора под своје окриље добила и велики број поданика турске империје, који су ратовали против ње. Али рат је рат, а мир је прилика за нормални људски суживот и уважавање свих људских и других права, што је одлика великих и часних.
Исто тако вриједан је пажње и рјечит сам за себе проглас Муслиманима Улциња, отпослат са Цетиња 7. септембра 1890. године, којег доносимо у цјелости: „Мојим вјерним поданицима вароши Улциња, а имено мухамеданцима махале Метериза. Одобрајем и одређујем мјесто које сте изабрали за нову џамију у махали Метериз на мјесто старе, своме паду склоњене џамије у истој махали. У знак моје ваздање љубави према Вама, мојим вјерним поданицима и сталне жеље да сте у вашој вјери слободни и напредни, наредио сам да примите три хиљаде гроша као помоћ за грађење поменуте џамије. Никола.“
Још један дипломатски Николин успјех везан је за Улцињ и Малисоре, тј. Албанце. Књаз Никола нудио је Америци један дио црногорске обале (код Улциња) за ратну базу, док је у јуну 1911. године вољан да јој за такву базу уступи чак и сам Улцињ. То је било одмах послије смиривања чувених малисорских буна, које је подржала Црна Гора, а Аустро-Угарска с негодовањем примила. Како Ристо Драгићевић наводи неке изворе: „Црна Гора успела је (за вријеме тих буна 1910. и 1911. године) да с малим и сиромашним средствима истргне Малесију Скадарску из аустро-угарских руку и да од Малисора и целог Скадра вилајета (скоро без разлике вере), од тадањих највећих непријатеља Црне Горе створи себи пријатеље и савезнике за рат с Турском, а ово је био један велики политички успјех...“
ТРАГОВИ ДОБРОГ
Колико су овакви поступци оставили трага и били значајни и за оне који су остали или отишли, као и за Црну Гору, најрјечитије говори примјер породице нашег великог пријатеља Шарика Таре, турског бизнисмена и ријетко доброг и хуманог човјека. Тара је преминуо прије двије године, а посебан спомен на њега имамо из времена његове поćете Црној Гори 2006, када је у предреферендумским данима исказао подршку стремљењима Црне Горе ка путу обнове државности. Обратио се на промоцији једне књиге у Никшићу, чистим нашим језиком, ријечима: „Драги моји Никшићани, говорићу вам по црногорским“. С поносом је истакао да су презиме Тара узели по ријеци Тари, а о породичном стаблу је рекао сљедеће: „Мој дјед је рођен у Никшићу, а ја у Македонији. Турчин сам и по оцу Црногорац, односно Турчин и по мајци Македонац. Рођен сам у Скопљу гдје сам живио до своје 12. године, када смо одселили у Турску“. Љубав према Црној Гори наслиједио је од својих ђеда и оца, који су обилазили и сa захвалношћу и поштовањем се односили према земљи поријекла. На жалост, такве љубави и захвалности нема код оних који су Црној Гори, како рече ђенерал Радомир Вешовић, „најневјернији и најнеблагороднији они синови које је највише привилеговала и мазила!“
Николин позив исељеницима
Посебно је важна Прокламација, позив онима који су се послије рата иселили из Црне Горе или су за вријеме ратних дејстава били принуђени да напуштају родна огњишта. Тако се у Прогласу од 13. VII 1881. каже: „Исељеним муслиманима црногорским, Нашим прогласом од 18. новембра 1880. управљеним на наше поданике муслиманске у присаједињеним крајевима, ми смо удијелили пуну и цјелокупну амнестију свим оним међу њима, који су били компромитовани или су били окривљени зарад злочина политичких велеиздајстава и дослуха с непријатељем. Кад смо издали помиловање ми смо га издали у свом обиму, и многи од оних, на којима је лежао терет тешких кривица, користили су се нашом милошћу суверенском и већ су се мирно повратили на своја огњишта.
ИСЕЉЕНИЦИ МУСЛИМАНСКИ! Позовите за свједочанство најимућније и најугледније ваше једновјернике, који су остали или су се врнули у своју нову отаџбину, питајте их имају ли да се жале ма и најмање гоњење од стране наших власти и сљедујте њиховом примјеру. Престаните скитати се по областима сусједног царства којему сте на терету и повјерите се нашој великодушности.
Ми вас позивамо све без изузетка да се врнете кућама својим и обећавамо вам слободно уживање свих ваших добара и свих оних права која вам даје уговор берлински и закон књажевине. Ваша нова отаџбина примиће вас као ђецу изгубљену и ви ћете моћи напосљетку проводити живот миран, поштен и безбједан.
Нашој драгој домовини потребне су руке да је одрже на њеном мјесту према иностранству и да умноже изнутра њено благостање. Ми вас позивамо потоњи пут да се користите нашим очинским расположењем и дозвољавамо вам за повратак рок од шест мјесеци рачунајући од дана данашњега... ИСЕЉЕНИЦИ МУСЛИМАНСКИ! Они међу вама који су оставили своја имања с одобрењем наших власти, предавши своје непокретности на чување тим властима, добиће од старих насељеника, који су прије сједињења тих крајева са књажевином радили на њиховим земљама и који их сада обдјелавају, исте оне приходе као и прије исељења, а од нових црногорских насељеника, те су се населили на земљама исељеника турских који својих чивчија нијесу имали, посједници истих земаља добиће четвртину прихода за цијело вријеме свога одсуства изван књажевине. Што се тиче за будуће, ви ћете се слободно погађати с вашим насељеницима, било старим, било новим, за количину дажбине коју ће вам оно плаћати. ИСЕЉЕНИЦИ МУСЛИМАНСКИ! Међу вама има и таквих који се нијесу хтјели пријавити нашим властима приликом свога предизања, али који би се сада одазвао на овај наш родитељски позив и повратити се хтио, свакоме ће се његово цијело имање окупити и предати, и убудуће свак ће располагати са својим као и сваки други Црногорац... ИСЕЉЕНИЦИ МУСЛИМАНСКИ! Многи међу вама, заведени погрјешним мишљењем да ће црногорски закон школски спријечити вас у слободној вашој и независној вјерозаконској настави, оставили су своја огњишта за то да би избјегли тај закон. Но ја вам дајем разумјети да је тај закон, мада једнако обавезује свакога од мојих поданика да шаље ђецу своју у школу, баш нарочито за вас удешено тако да је њим искључено свако мијешање школских власти у начин вјерозаконске наставе... ИСЕЉЕНИЦИ МУСЛИМАНСКИ! Иза предаје округа подгоричког и других ви сте били разоружани и ваше оружје чува се у магазинима подгоричким. Не само да ће вам се повратити ово оружје, него сувише наша влада, сматрајући вас као добре поданике, који ће јој од сада бити вјерни, раздијелиће међу вама оне исте пушке којима су наоружани сви наши драги поданици... ИСЕЉЕНИЦИ МУСЛИМАНСКИ! Размислите добро о садржају овога нашега прогласа и врните се на пут добри, повратите се да уживате благостање, безбједност и срећу домаћу, које сте се сами лишили за тако дуго вријеме.“
