U avgustu 2024. na Anteni M sam pisao o izboru direktora škola u članku "Opet ministar bira i razrješava direktore škole?" sa kritičkim osvrtom da to nužno vodi politizaciji obrazovnog sistema.
U tom članku citirano je uopozorenje Odbora za obrazovanje CANU iz 2015. godine kada je Odbor zaključio: "da je veliki problem kadrovske politike u našem obrazovnom sistemu, pored ostalog, i izbor direktora škola i rukovodećeg kadra u Ministarstvu prosvjete... Umjesto stručnosti, politička podobnost je sve više osnovni kriterijum pri izboru rukovodećih kadrova u prosvjeti. Sve je veća centralizacija kadrovske politike. Izbor direktora škola vraćen je u nadležnost ministra prosvjete, a direktorska mjesta raspodjeljuju se koalicionim sporazumom partija na vlasti."
Preporuka je tada bila: "Kadrovska politika u sistemu obrazovanja mora se profesionalizovati, depolitizovati, decentralizovati i demokratizovati. U tom cilju neophodne su temeljne promjene u zakonskoj i drugoj normativnoj regulativi, kao i potpuna transparentnost i dosljednost u njihovom sprovođenju."
Obrazovni sistem je i dalje centralizovan, politizovan i klerikalizovan i pitanje je koliko je demokratizovan.
Tokom mandata sadašnjeg Ministarstva javno se isticalo da se politika izbora direktora škola mora temeljiti na kriterijima i, obratite pažnju, na transparentnoj proceduri, a ne “političkoj pripadnosti ili uticaju”.
U javnim izjavama iz Ministarstva je navođeno da izmjene Opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju i novi pravilnici uvode: pisani test za sve kandidate; usmeni intervju pred komisijom; rang liste prema rezultatima i pravo uvida kandidata u testove. Ovo su ključni elementi za smanjivanje političkog uticaja i osiguranje da direktor bude onaj s najviše znanja i sposobnosti. Posebno je naglašavano da će svi kandidati biti jednako tretirani i da se odlučuje isključivo na osnovu kriterija i rezultata, ne pod političkim uticajima.
Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija saopštilo je medijima da je od sredine 2024. do početka 2026. izabrano 59 direktora obrazovnih ustanova (15 u srednjim školama i 44 u osnovnim školama i vrtićima) kroz svoje procedure izbora koje nadgleda ministarka.
Iako je Ministarstvo zagovaralo transparentne procedure izbora direktora, praksa javnih objava i dalje ostavlja velik prostor za netransparentnost: Ministarstvo ne objavljuje centralizovano konačne rezultate konkursa i rang liste kandidata. U mnogim slučajevima direktori koje naimenuju (ili koji ostaju na funkciji) nijesu eksplicitno javno povezani sa rezultatima testiranja. Konkretna imena i okolnosti naimenovanja (npr. ko je izabran u kojim školama i po kojim bodovnim listama) uglavnom mogu biti rekonstruisani iz medijskih objava i lokalnih izvora.
Nesklad između izjava Ministarstva o transparentnosti i stvarne prakse znači da, uprkos deklarativnoj depolitizaciji, javna kontrola nad načinom izbora direktora ostaje ograničena.
Za proceduru izbora direktora škole važno je ko su i kako rade članovi komisije koja ocjenjuje pisani tekst kandidata za direktora i intervju. Imena članova komisije moraju biti poznata javnosti i objavljena na sajtu Ministarstva. Do sada su to bili: predstavik Ministarstva, predstavnik Zavoda za školstvo ili Centra za stručno obrazovanje i nezavisni ekspert. Osim eksperta ostali su obično politički izabrani za pozicije u institucijama obrazovanja. Pitanje je da li je moguće da kandidata za direktora škole ocjenjuje član komisije koja nije radila u školi, u učionici?
Evropska komisija za procjenu korupcije u posebno osjetljivim oblastima, preporučila je 2017. godine za naše obrazovanje (preporuka 6(a)): „Procedure za imenovanje direktora škola treba da budu transparentnije. Naime, intervju treba uvijek da bude dio procesa i panel treba da obuhvati eksterne članove koji nijesu iz Ministarstva prosvjete, kao što su iskusni direktori drugih škola i roditelji iz škole u kojoj će biti imenovan novi direktor.” Ovo se do danas ne poštuje.
Rezultati ocjene pisanog testa i sam test moraju biti ocijenjeni i predočeni kandidatima i postavljeni na sajt Ministarstva na uvid javnosti. Ovo se mora uraditi kako ovaj test ne bi služio eliminisanju Ministarstvu nepoželjnih kandidata ili da niko ne bude izabran, pa da se postavi politički podoban v.d. Isto treba uraditi i sa intervjuom kod kojeg je pitanje kako i na osnovu čega komisija boduje odgovore na ista postavljena pitanja kandidatima.
Kandidat za direktora škole koji nije prošao na konkursu mora imati dokument o tome sa rezultatima testa i intervjua.
Formalno, Ministarstvo prosvjete objavljuje konkurse i spisak kandidata. U praksi, mnogi kandidati za direktore škola nijesu bili izabrani na konkursu, zbog čega su postavljeni vršioci dužnosti direktora (v.d.) koji često nijesu ni prijavljeni kandidati na konkursu.
Medijski izvještaji i lokalne analize pokazuju da se u ovakvim situacijama često favorizuju osobe bliske određenim političkim partijama ili one koje imaju podršku lokalne vlasti što pokazuje da proces izbora direktora ostaje politički kontrolisan.
Prema medijskim izvještajima, kandidat za direktora OŠ „Ratko Žarić“, nije prošao na pisanom testu za direktora. Formalno taj konkurs je poništen jer nijedan kandidat po ocjeni komisije nije zadovoljio kriterijume. Kasnije jekandidata koji nije prošao pisani test za vršioca dužnosti direktora te škole naimenovalo Ministarstvo! Šta mislite, šta ga je preporučilo za v. d?
Drugi kandidat na ovom konkursu, bio je očevidno nepoželjan, i nije zadovoljio komisiju na intervjuu ali je zato dobio poziv od uredničkog tima European School Education Platform (ESEP) iz Brisela da predstavi svoje inovativne metode u nastavi!
Ovo pokazuje da u nekim slučajevima na konkursu nije izabran direktor koji je Ministarstvu zbog nečega nepoželjan, da bi Ministarstvo imalo mogućnost naimenovanja poželjnog vršioca dužnosti direktora.
Netransparentnost koja sada prati izbor direktora škola, opravdano budi sumnju o značajnom uticaju politike kod njihovog izbora. Bilo bi interesantno da Ministarstvo objavi i koliko je bilo raspisanih konkursa a da se nije prijavio nijedan kandidat za direktora javne obrazovne ustanove, koliko konkursa je bilo sa jednim kandidatom a da nije izabran za direktora itd. Rezultati konkursa moraju biti objavljeni i dostupni javnosti, da javnost zna ko su izabrani direktori, a ko su vršioci dužnost direktora. Transparentnost izbora direktora smanjuje mogućnost zloupotreba i nepoželjne politizacije.
I pored svih upozorenja i preporuka iz 2015. i obećanja sadašnjeg Ministarstva do danas se skoro ništa nije izmijenilo u proceduri izbora direktora javnih obrazovnih ustanova koja je ostala netransparentna, a obrazovni sistem se nije oslobodio od politike i centralizacije.
