Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022, Norveška je postala najveći evropski dobavljač prirodnog gasa, zadovoljavajući oko 30 posto potražnje za gasom u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji.
Proizvodnja gasa u toj zemlji prošle godine bila je blizu rekordnih nivoa, dok je proizvodnja nafte dostigla najviši nivo od 2009. godine. Zvanične prognoze, međutim, pokazuju da će proizvodnja nakon 2030. godine naglo opadati ukoliko ne budu pronađeni i razvijeni novi resursi.
"U današnjem geopolitičkom i sigurnosnom okruženju, kao i imajući u vidu stanje s resursima, smatram da nastavak aktivnosti u Barentsovom moru služi i norveškim i evropskim interesima", rekao je Aasland u intervjuu za Reuters.
Evropska unija trenutno podržava zabranu novih bušenja na Arktiku iz ekoloških razloga, ali razmatra promjenu svoje politike zbog zabrinutosti za energetsku sigurnost.
Aasland je rekao da Norveška nastoji zadržati proizvodnju i izvoz nafte i gasa na približno sadašnjem nivou najmanje do 2035. godine, a proizvodnja u Barentsovom moru bit će ključna.
"Ako Norveška treba ostati dugoročni dobavljač nafte i gasa Evropi, onda Arktik mora biti dio te rasprave", rekao je ministar energetike.
U razgovorima sa zvaničnicima EU, Norveška je tvrdila da su dijelovi Barentsovog mora otvoreni za naftne i gasne aktivnosti također bez leda, kao i Sjeverno more, te su zbog toga manje podložni izlivanju nafte i drugim negativnim utjecajima na okoliš. Također, te aktivnosti pomažu u očuvanju radnih mjesta i naseljenosti u sjevernim dijelovima zemlje koji graniče s Rusijom.
Aasland smatra da se argumenti Norveške čuju u Briselu, ali je dodao da je suvereno pravo njegove zemlje da razvija resurse u Barentsovom moru čak i ako EU nastavi podržavati moratorij.
"Mi bismo razvijali ta područja, a onda bi na EU-u bilo da odluči treba li uvesti moratorij na kupovinu tog gasa ili nafte", rekao je Aasland.
Arktička nafta bi se u svakom slučaju prodavala na globalnom tržištu, dok bi se gas mogao izvoziti širom svijeta kao ukapljeni prirodni gas iz LNG postrojenja Melkøya kompanije Equinor u blizini Hammerfesta, dodao je.
Norveška se ranije predstavljala kao "zelena baterija" Evrope, ali ministar kaže da je ta ideja sada zastarjela jer Norveška sama ne može uravnotežiti evropsko tržište električne energije.
Ta ideja doprinijela je izgradnji novih elektroenergetskih interkonekcija, uključujući veze s Velikom Britanijom i Njemačkom, ali je u Norveškoj izazvala određeno protivljenje zbog rasta cijena električne energije u Evropi.
Aasland je rekao da Norveška neće graditi nove interkonekcije, ali da ostaje posvećena snažnoj saradnji s Evropom u energetskom sektoru.
Pozvao je zemlje na kontinentu da ojačaju stabilno snabdijevanje električnom energijom, oslabljeno zatvaranjem termoelektrana na ugalj i nuklearnih elektrana, kao i nedostatkom ulaganja u nove elektrane na gas.
