25.7.
3:10h
Vraćaju se bogati Njemac i njegov bodigard Haso poslije provoda, nazad kući.
Njemac vadi ključ, ubacuje u bravu, okreće, nešto zapelo.
On, lijevo-desno vadi ga, pa opet. Ne ide.
Haso ga dodirnu po ramenu, i pokazuje mu rukom da se skloni.
Hvata zalet, u kratkom je trku prema vratim, udara ih glavom svom snagom.
Vrata u fete, ali otvorena.
Njemac ga gleda u čudu.
Niks snaga-glava, govori mu Haso, pokazujući kažiprstom na razbijenu tintaru.
Tako su u hotel “Podgorica” ušli komšija i potrčko.
A vrata bila nezaključana.
I tako nekulturološki, nestaropodgorički, socio-patološki, a nadasve nezakonito-ranili kultno mjesto… Profesora, legendarnih sudija i tužilaca, arhitekata, sportista, probisvjeta sa stilom, kriminalaca, svih Podgoričana koji su godinama ispisivali boemiju, stil, šarm, intelekt, ugrađujući ga u Kanino remek djelo, ovjekovječujući za sva vremena ovaj socio-kulturološki svetionik Titograda, Podgorice.
Takav hotel kuća je duha, u tradiciji jednog grada.
Hotel nije gazda hotela.
Uvesti narativ da je jedno urbano-legendarno zdanje vrijedno prezira zato što se u njemu okupljaju ljudi koji nijesu po volji dvojici efemernih likova iz Ulcinja i Cetinja-budalaština je tragična, sama po sebi.
A jos je tragičnija, što se to radi na bestijalan i za pristojne ljude uvredljiv način putem besomučne kriminalizacije upitog razloga.
Kroz rezon da je u vlasništvu ljudi iz svijeta kriminala.
Što bi dalje značilo (pitajte Ivanovića, Abazovića i ostale kurire) da konobari služe sa Nagantom za pas, konobari služe dok im Kalašnjikov visi o ramenu a u kuhinji su svi opasani bombama.
“Podgorica” je hotel sam za sebe.
Terasa na Morači vanvremenski je ambijentalni fenomen, taman da mu je gazda sam Al Kapone.
Ili ovi što ga visokoumno po medijima provlače, a više vole, recimo, hotel “Zaher” u Beču.
Ubuduće ćemo morati pri ulasku u svaki crnogorski hotel da postavimo tri pitanja. Je li gazda iz barjaktarske kuce, od KOJIJA je, i je li osuđivan.
I od odgovora zavisi da li ćemo postenocrnogorski uzviknuti "aooo, vrćimo se".
Šank, restorani, recepcija, kuhinja, Vaid konobar, stari Đuretić na recepciji, sjajna kuhinja, kolači, miris Morače… sve je i dalje tu.
Politički i ini seljoberi koji ga kriminalizuju-navrate često.
Šunjajući se.
Proizvod šunjanja leži u infantilno, mračno zlobnog medijskog guranja predstavljanje hotela kao bunkera.
Uz nepismenu lažljivost koju dio radničke klase, plus novoformirana armija urinih botova u transu prihvata.
Svi oni legendarni podgorički šarmeri i intelektualci koji sada počivaju na podgoričkim grobljima, potpisali bi ovu moju škrabotinu.
Odoh.
Još malo će kokoti.
Pustiću pjesmu “Raslo mi je bagrem drvo” (da neki oproste) i pokušaću da zaspim.
P.S. Niks snaga-glava, moj dobri Haso.
Pa i kad služi za kolumnu. Za reanimaciju moga komšije, koji malo prokliza.
A vidimo da mu je od jedared život ugrožen od Tigra, tigrića i ostale flore i faune.
Kad pomenuh Tigra, obruka me.
A dje da mu nadju opremu za koju mu je potreban dobrovoljac M.M, a u Miljana Vukova sve ono može da se nađe za tacno 484,30 evra.
Bar da je 4,8 miliona pa da i ja pozovem Novovića da reaguje.
Kao Dritan i Žekson.
Adžić neće reagovati.
Treba malo duže da shvati o čemu se radi.
