(Iz Beograda za Portal Analitika)
Obeležavanje 1.700 godina Milanskog edikta - u Nišu sledeće godine - bila je idealna prilika da papa Benedikt XVI konačno poseti Srbiju.
Međutim, to se neće desiti: Sabor SPC-a koji donosi odluku o pozivu papi to pitanje nije razmatrao, a javnosti je objašnjeno da je sve oko proslave Milanskog edikta odavno završeno. Naravno, završeno daleko od očiju onih koji su za ceo dogadjaj veoma zainteresovani.
Poziv sa prave adrese: Zvanični Beograd se zvanično odavno upinje da pozove papu u Srbiju. Poziv su poglavarima Rimokatoličke crkve - prvo papi Jovanu Pavlu II, a zatim i papi Benediktu XVI upućivali predsednici država koji su boravili u Vatikanu: prvo je još 2003. godine to učinio predsednik SCG Svetozar Marović, a zatim 2009. godine i predsednik Srbije Boris Tadić. Oba predsednika su po dva puta boravila u Vatikanu, ali vrh SPC-a očigledno smatra da se još uvek nisu stvorili uslovi za taj čin bez obzira na to što je papa Jovan Pavle II 2003. godine posetio Banjaluku na poziv katoličkih vernika.
Dolazak pape u Srbiju bi svakako unapredio ekumenski dijalog između dve crkve, ali bi predstavljao i otvaranje SPC-a i pobedu crkvenih snaga sklonih progresu. Ranijih godina se nezvanično iz crkve moglo čuti da su dolazak pape kočili episkopi okupljeni oko vladike Artemija. Njega je SPC prošle godine raščinila ali ne i izopštila, zbog finansijskih malverzacija njegovih saradnika. Ipak, kako papin dolazak nije bila tema ovogodišnjeg Sabora SPC-a jasno je da među episkopima SPC-a i dalje prevladava tvrda struja kada je u pitanju saradnja sa drugim crkvama.
Procedura: Objašnjavajući proceduru dolaska pape beogradski Generalni vikar Leopold Rohmes rekao je za Portal Analitika da papa planira svoja putovanja i par godina unaprijed, jer se za njih mora pripremiti i on i država u koju ide.
"Poglavar dotične države zajedno s biskupima šalje poziv, ako je u toj zemlji katolička crkva većinska. Ako katolici nisu većinska crkva, onda Papa ne putuje u tu zemlju, ako većinska Crkva koja nije katolička ne daje svoju izričitu suglasnost, mislim svakako pismenu", rekao je generalni vikar. On je podsetio da Sabor SPC nije uputio poziv Papi da bude, kao Poglavar Katoličke Crkve, sudionik proslave 1700-godišnjice Milanskog edikta, ocenjujući da je to "bila je veom lijepa prilika, koja se neće više ponoviti".
Uz objašnjenje da je crkva pre 1700 godina bila jedna i "mogli smo se svi kršćani za dar slobode vjere koje smo te davne 313. godine dobili, zahvaljivati Bogu: svatko po svom zakonu i običaju", Glavni vikar smatra da se donekle može i shvatiti situacija Sabora SPC, jer s jedne strane nisu svi srpski episkopi jedinstveni u toj stvari, a s druge strane mora SPC paziti, kako bi reagirala Ruska pravoslavna crkva.
Podsetivši da je "papa Ivan-Pavao posjetio već tolike Istočne pravoslavne crkve", Glavni vikar kaže: "Jedna stvar u SPC to sprječava, a to je, da episkopi, ne znam da li svi, Papu odmah povezuju s nevoljama i zlom II svjetskog rata. Šta katolička crkva ima s tim? U svim zaraćenim stranama bilo je članova i jedne i druge kršćanske Crkve – vjeroispovijesti".
Pozitivni nagoveštaji: Patrijarh Irinej je još 2009. godine, u vreme dok je bio vladika niški, rekao da SPC nema razloga da se plaši takve posete ili da izbegava razgovor s poglavarom Rimokatoličke crkve, jer ona može biti na obostranu korist, ali I da poziv papi može uputi samo Sabor SPC-a.„Naravno, pitanje je kako bi na tu posetu reagovao srpski narod, pogotovo onaj iz Hrvatske koji je u prethodnim ratovima preživeo tragediju”, ipak je dodao tadašnji episkop niški a sada patrijarh srpski Irinej.
Nakon ove “izjave ohrabrenja” stizala su dodatna objašnjenja iz crkve da bi papa trebalo da se pokloni žrtvama u Jasenovcu.
Iako se nakon ove izjave očekivao konkretan korak, pre dve sedmice vladika bački Irinej je rekao da je Sabor sva pitanja oko obeležavanja Milanskog edikta već razmotrio i doneo odgovarajuće odluke znatno ranije. „Nadbiskup i njegova zajednica to što žele mogu i da saopšte a, ako srpska crkva dobije neki signal iz samog Rima na tu temu, onda će ga moći i razmotriti. Do sada to nije bio slučaj”, objasnio je vladika Irinej.
Uticaj Vatikana: Uticaj Vatikana je veliki čak i na svetovne stvari, a za Srbiju bi u međunarodnim okvirima poseta pape mnogo značila. Međutim, sve što se dešavalo ukazuje na tesne veze crkve i države, odnosno na njihovu isprepletanost i uzajamno pomaganje koje je motivisano isključivo uskim interesima, ali ne i većinskih vernika.
Crkva jeste formalno odvojena od države ali patrijarh srpski Irinej se nakratko umešao u politiku i to na sam dan drugog kruga predsedničkih izbora pozvao građane da izađu na birališta. Sa druge strane, državni zvaničnici ističu da ne mogu da utiču na crkvu da ublaži svoj stav povodom dolaska pape, ali često ističu kako Vatikan nije priznao nezavisnost Kosova čime je iskazao podršku inetegriteteu i suverenitetu Srbije na Kosovu. Sve to očigledno nije dovoljno dobar razlog da episkopi promene svoje mišljenje o dolasku pape.
"Dolazak Pape Benedikta XVI svakako bi otupio oštrice kod mnogih. Oštrice animoznosti prema Papi i katoličkoj crkvi, a poboljšao bi i odnose naših dvaju crkava. Bilo bi svakako napretka, jer naše nejedinstvo škodi svima. Imamo toliko zajedničkoga što bi trebalo promicati, jer služimo, po Božjem određenju, dobru duša naših vjernika, a time gradimo boljitak svijeta", zaključio je beogradski Glavni vikar.
Ruski uticaj: Kada se radi o otupljivanju oštrica svakako treba pomenuti i značajan uticaj Ruske pravoslevne crkve na ceo događaj. Objašnjavajući razloge nepozivanja pape na proslavu Milanskog edikta verski analitičar Živica Tucić navodi da ima antiekumenizma, straha od zilota i nečega u šta nije pre verovao - ali sada ima i ruske informacije o tome.
"Moskovska patrijaršija takodje je bila protiv da se u Nišu okupe poglavari celokupnog hrišćanskog sveta. Nije se želelo da ruski patrijarh Kiril prvi susret sa papom ima u Srbiji. To je verska diplomatija, kalkulacije", rekao je Tucić Portalu Analitika.
On smatra da su Srbija i ovaj deo Balkana, ističući posebno Crnu Goru I Makedoniju, izgubile istorijsku i neponovljivu priliku da u svojoj blizini ima svetski hrišćanski vrh. To znači da Niš 2013. godine neće imati ni nivo ni značaj koji je mogao da ima, prilike se ne ponavljaju, a kako sada stoji, u Niš će biti pozvani samo svi pravoslavni poglavari, 14 crkava, i "visoki predstavnici" drugih.
Rad sa narodom: Tucić ukazuje da se nije dovoljno radilo na atmosferi za pripremu papine posete jer nije propovedana verska tolerancija i medjuhrišćanska bliskost.
"SPC je na tome do sada veoma malo radila. Zato, ne bi bilo povoljno da je papa došao u atmosferi u kojoj bi ga ovde neki verski, a Boga mi i politički ekstremisti dočekali kamenjem, jajima, demonstracijama, blokadama i ko zna čim", smatra Tucić.
Ističući da su nedolaskom pape u Srbiju ražalošćeni katolički vernici Tucić je podsetio na reči beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara koji je nedavno rekao da bi on hteo sve katolike odavde da odvede na hodočašće papi u Rim. "Nije neozboljno ako predložim da papa dodje u Segedin, ili Osijek, samo radi vernika odavde. To je bliže i jeftinije", rekao je Hočevar.
Novi ljudi: Ukazujući da se mora uspostavi medjuhrišćanska klima što je dugotrojan proces Tucić podseća da kod nas nema ni dijaloga unutar samih crkava, već se teži monolitnosti i jednoglasju.
"Nije ni čudo da je međuhrišćanski, ali i međureligijski dijalog sveden na minimum. A većina običnih vernika je itekako za to da poštuje druge i sa njima razgovara. Svim verskim zajednicama ovih balkanskih prostora potrebni su novi ljudi, nove snage i vizionarstvo, toga po meni nema ni na vidiku", zaključio je Tucić.
Violeta CVEJIĆ
