22.03
17:05h
Niko kao Šekspir nije naslućivao tajne. Smišljao ih i čuvao.
Upravo to čuvanje tajne bio je glavni dramski element kod genija. Kakve su tajne smišljali i čuvali Romeo, Julija i Hamlet.
Tajnu nam preporučuje i dobri profesor krivičnog prava Velimir Rakočević.
On kaže da je tajna ko je trebao da motri na Medenicu. I da to ne smije da se kaže.
Moj profesore, zašto ne bi moglo?
Znači li to da se taj neko ne smije ni krivično goniti, da se ne bi saznalo ko je?Po tebi to upravo znači - to.
Čemu tajna, profo?
Pa još veliš da bi ti podaci mogli da se dostave samo sudu zbog vođenja krivičnog postupka.
Šta će to sudu?
Protiv koga bi se vodio taj pretpostavljeni postupak?
Imaš li ideju, profesore?
Nemoj baš toliko da navijaš. Nije zabranjeno da imaš emociju prema nekim ljudima. Odmažeš im. Misliće da zboriš kompetentno.
Nepostupanje po planu i posljedica u realnom životu zbog tog nepostupanja, krivično - pravno briše sve.
Pa i tajnu.
Jer - posljedica (bjekstvo) nije više tajna.
Ne moramo da znamo koje se policijske taktike i tehnike koriste.
E, to je nevažno.
Važan je fakat da čovjeka koji je trebao da bude nadziran - nema.
U Crnoj Gori je samo jedna tajna u okviru misaonog promišljanja bilo kojeg Crnogorca.
A to je:
Kako to da lik koji nam se prikazuje kao Boris B. rukovodi tajnama, tajno planiranim hapšenjima, spiskovima želja, prioritetima za stavljanje lisica na ruke pred kamerama, presuđivanjima prije presude.
E, to je tajna.
Koju moj, i ne samo moj, hipotalamus ne može da dokuči. I Šekspiru bi to tajna bila.
Ni on o tome volšebno napisanu parabolu ne bi mogao da smisli.
P.S: Tajna je zatvor za sva naša promišljanja i osjećanja.
