Prisutnima su se obratili, Radenko Lacmanović član Savjeta Agencije za zaštitu ličnih podataka i Alberto Kamarata šef sektora za politiku, evropske integracije i privredu u Delegaciji Evropske Unije u Crnoj Gori.
Član Savjeta Agencije Radenko Lacmanović je istakao da se po prvi put u Crnoj Gori obilježava na ovakav način Dan zaštite ličnih podataka, s obzirom da agencija postoji nešto više od dvije godine. On je naveo da taj dan predstavlja promovisanje datuma potpisivanja Konvencije Savjeta Evrope o zaštiti lica u pogledu automatizovane obrade ličnih podataka.
-Glavna svrha pomenute Konvencije, koja je već više od trideset godina temelj zaštite ličnih podataka u Evropi ali i šire, je garantovanje prava na privatnost svakog lica u pogledu automatske obrade ličnih podataka. Obilježavanje 28. januara ima za primarni cilj upoznavanje građana Evrope sa njihovim pravima i obavezama na polju zaštite ličnih podataka. Potrebno je naglasiti da pitanje zaštite ličnih podataka nije bilo nikad aktuelno kao danas, budući da su naši lični podaci na različitim mjestima dostupni drugima- saopštio je Lacmanović.
On je naveo da su česte ocjene od priznatih međunarodnih eksperata da građani Evrope nijesu dovoljno upoznati sa pravom na zaštitu ličnih podataka i da ne treba naglašavati da je stanje u Crnoj Gori još nepovoljnije.-Predmetna tema se nametnula iz dosadašnjeg rada Agencije. Nadzori koje smo obavili u proteklom periodu, ali i ono što možemo vidjeti golim okom, daje nam za pravo da konstatujemo da je video nadzor rasprostranjena pojava, te da je najčešće postavljen protivno odredbama zakona i bez saglasnosti Agencije. Ova ocjena podjednako važi za državne institucije, organe lokalne uprave, privredna društva, preduzetnike i stambene zgrade. Najčešće se zanemaruju zakonom predviđeni uslovi za postavljanje video nadzora, a ne vodi se računa ni o sistemu zaštite na taj način prikupljenih podataka i vremenu za njihovo čuvanje- istakao je Lacmanović.
On je naglasio da je Ustavom Crne Gore pravo na zaštitu zagarantovano svakom pojedincu, kao i međunarodnim dokumentima čiji je Crna Gora potpisnik. Agencija se u dosadašnjem radu opredijelila da umjesto pokretanja prekršajnih postupaka, vrši edukaciju svih subjekata na različite načine, dodao je Lacmanović.
-Ispušta se iz vida statistika koja pokazuje da broj izvršilaca krivičnih djela ili prekršaja zbog video nadzora nije bitnije smanjen, kao ni povećan broj otkrivenih počinilaca. Sam zakon predviđa da je video nadzor moguće postaviti samo u slučajevima koji su predviđeni zakonom ili gdje zaštitu imovine i lica nije moguće obezbijediti na drugačiji način. Nastojanja da se kamerama pokriju i objekti od javnog značaja kao što su škole, fakulteti, zdravstvene ustanove, ugostiteljski objekti i sl. su svakodnevni izazovi pred kojima se svi nalazimo- naglasio je Lacmanović.
Prilikom rada na izmjenama i dopunama zakona o zaštiti ličnih podataka, u čemu su učestvovali međunarodni eksperti, najmanje je intervenisano na poglavlju koje reguliše video nadzor. Ova činjenica upućuje na zaključak da je naš zakon u ovoj oblasti u dobroj mjeri usklađen sa evropskim standardima, te da su nastojanja da on bude fleksibilniji, neosnovana, pojasnio je Lacmanović.
Alberto Kamarata šef sektora za politiku, evropske integracije i privredu u Delegaciji Evropske Unije u Crnoj Gori je istakao da ukoliko se video nadzor koristi na pravi način, može biti koristan u smislu zaštite javnog reda i mira.-Na evropskom nivou smo razvili i smjernice a ne samo zakonodavstvo po pitanju supervizije ličnih podataka. Ovaj supervizor je nezavisno tijelo u okviru Evropske Unije i on obezbjeđuje poštovanje prava na privatnost i na zaštitu podataka od strane javnih ustanova Evropske Unije. Nije dovoljno da imamo dobro zakonodavstvo, već to zakonodavstvo treba sprovoditi na jedan efikasan i razuman način- istakao je Kamarata.
On je naveo da postoje primjeri gdje ukoliko se oprema za video nadzor ne koristi na pravi način, imaćemo lažni osjećaj zaštite i bezbjednosti. Takođe, je naglasio da prisustvo kamere za nadzor, ne mora automatski da znači kršenje našeg prava na privatnost.
-Glavna stvar je da li postoji sistem kontrole nad video nadzorom. Treba obezbijediti da se ne skladište snimci koji nijesu relevantni u smislu naše bezbjednosti, jer kasnije mogu da se iskoriste na štetu naše privatnosti. Evropska Komisija je predložila usvajanje novih regulativa koje detaljnije i preciznije uređuju zaštitu ličnih podataka. To je dodatni izazov za vlast u Crnoj Gori.
Bitno je da li nadležni organ, odnosno tijelo zaduženo za zaštitu ličnih podataka, ima dovoljno tehničkih kapaciteta da na pravi način vrši svoju supervizorsku funkciju. Iz tog razloga smo u izvještaju o napretku, koji je Evropska komisija objavila za Crnu Goru u oktobru prošle godine, naglasili da nije potrebno da se razvija samo zakonodavstvo u ovoj oblasti, već trebaju da se ojačaju kapaciteti Agencije za zaštitu ličnih podataka da ona bude nezavisna i da vrši svoju funkciju kao nadzorni organ- naglasio je Kamarata.
Nakon njihovog obraćanja uslijedila je diskusija o aktuelnim slučajevima zloupotrebe video nadzora u Crnoj Gori. Srđu Kekovića iz USSCG je interesovalo da li se zaposleni konsultuju prilikom postavljanja video nadzora u preduzećima u kojima rade kao i komentar na slučajeve postavljanja video nadzora u prostorijama vatrogasne službe i prostorijama fakulteta kao i u učionicama u školama.Direktor Agencije za zaštitu ličnih podataka Bojan Obrenović je odgovorio da je u dosadašnjoj praksi primijećeno da se ne poštuju odredbe o korišćenju video nadzora. On je istakao da prilikom odobravanja instaliranja video nadzora Agencija mora dati saglasnost za njegovo postavljanje i da se mora ispoštovati sva prethodna procedura.
Radenko Lacmanović član Savjeta Agencije za zaštitu ličnih podataka je tim povodom istakao, da nema mjesta video kamerama u učionicama i amfiteatrima. Dovoljno je da se u svrhu bezbjednosti i zaštite imovine, video nadzor postavi na ulazu, izlazu ili u holu.
