(Iz Beograda specijalno za Portal Analitika)
Odsustvo energije, političke procene i razumnih obećanja izazvali su apatiju i povećao broj neopredeljenih građana pred izbore 6. maja, ali je izborna kampanja koliko-
toliko podigla zainteresovanost građana da na izbore ipak izađu.O predizbornim očekivanjima birača najbolje govori rečenica, slušaoca radija B92: "Najbolje bi bilo da ovi odu, a da oni ne dođu".
Predizborna potcenjivanja: Stare podele u novom ruhu: "Ovi i oni", odnosno, "Mi i oni" u stvari je zamena za već potrošenu kovanicu o "Dve Srbije".
I dok su se u dvema najvećim rivalskim partijama - Demokratskoj stranci Borisa Tadića i Srpskoj naprednoj stranci Tome Nikolića - takmičili ko će izmontirati uvedljiviji prilog o tome šta je politički protivnik govorio i obećavao u prošlosti, zaboravljala se samo mala stvar - da su se sve stranke u proteklih 12 godina izmenjale na vlasti (na republičkom ili lokalnom nivou) i da med nigde nije potekao.
Bez obzira na to što je u političkoj i predizbornoj kampanji dopušteno sve ono što se ne kosi sa zakonom; da se od političara ne očekuje da baš propovedaju moral - kampanja koja je na samom kraju obilovala je, više nego prethodne, nerealnim predizbornim obećanjima.
Okosnicu kampanje činila su obećanja o ekonomskom napretku, ali ona su se uglavnom svodila na nova ili uvećana budžetska davanja, što su po oceni profesora ekonomije Borisa Begovića nerealna očekivanja. "Novi model ekonomskog rasta treba da se zasniva na izvozu i reindustrijalizaciji, a da li će se raditi na ovome – to je politička odluka", rekao je Begović, ocenjujući da je stanje u Ministarstvu finansija gore nego što je bilo pre pet godina.
DS je u kampanji promovisala poljoprivredu, stočarstvo, otvaranje malih i srednjih preduzeća, predsednik DS-a Boris Tadić gotovo je najviše obilazio farme, a sa druge strane, poljoprivrednici su dva puta u toku kampanje blokirali puteve u Vojvodini. Zahtevi su im ispunjeni tek kada su došli pred Vladu Srbije. Da sramota bude veća ministar poljoprivrede je potpredsednik DS-a Dušan Petrović, a u Vojvodini okosnicu vlasti čini, takođe, DS.
Drugi primer je zalaganje lidera Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića za departizaciju javnih preduzeća i ukidanje nepisanog pravila da je prilikom zapošljavanja bitnija partijska knjižica od stručnosti. Javna je tajna da se u proteklih osam godina u resorima koje je vodio G17 zapošljavanje išlo glatko samo sa knjižicom ove stranke.
Ispod proseka: Upravo potcenjivanje biračkog tela ovakvim akcijama i obećanjima o dolasku novih investitora, sa kojima su predugovori potpisivani baš u vreme kampanje i tvrdoglavo ćutanje o greškama u prethodne četiri godine dovele su DS u nezavidnu pozicuju - da nakon vlasti koju je imala na republičkom i predsedničkom nivou može ostati kratkih rukava za obe ove funkcije.
Loši učinci vladanja, pre svega ekonomski, stavljanje u pozadinu onih po kojima je DS bila prepoznatljiva uzrok je velikih zamerki i velikog kolebanja njihovog biračkog tela.
Medjutim, ankete uopšte ne pokazuju da li će to biračko telo apstinirati, ili će se njihovi glasovi preliti Liberalno demokratskoj partiji Čedomira Jovanovića, koja je po istraživanjima četvrta po snazi.
Sociolog Srećko Mihajlović kaže da se nekoliko dana pre izbora stiče utisak o prevremenoj predaji demokrata i trijumfu naprednjaka. "Kao da su jedni presiti vlasti, a drugi alavo gladni vlasti. Kao da su jedni sve učinili kako bi stvari završili 6. maja, a drugi se uzdaju u postizborne koalicione Kombinacije", naveo je Mihajlović.
Objašnjavajući zašto naprednjaci imaju više sigurnih glasova nego demokrate Mihajlović je istakao da su simpatizeri DS-a izuzetno kritični i da se greške DS-u mere lupom,dok su simpatizeri SNS-a lojalni, a kritičnost DS-a omogućava naprednjacima da budu neprecizni I rasplinuti u kampanji.
Bez prognoza: Bez obzira na to što naprednjaci vode u svim istraživanjima za parlamentarne, a Tadić za predsedničke izbore gotovo je nemoguće zamisliti da bi podela vlasti izmedju ove dve stranke mogla da funkcioniše po principu da svako radi svoj posao, odnosno da najveću korist od svega imaju gradjani. Tokom kampanje Tadić je izjavio da je jednom bio u kohabitaciji (u vreme kada je on bio predsednik, a Koštunica premijer) i da više to neće raditi. Sa Nikolićeve strane stižu takodje uveravanja da sa DS-om neće biti koalicije, pa tako na pitanje ko će napraviti buduću vladu ostajemo bez odgovora.
Vladu će formirati oni kojima se prikloni vodja socijalista Ivica Dačić, jer je on na stabilnom trećem mestu. Međutim, pošto je i Dačić kandidat za predsednika Srbije on je izjavio da ga premijersko mesto uopšte ne zanima. U ovom izbornom nametanju dobro je to što će stranke morati brzo da se dogovore oko formiranja vlade, jer od njihovog dogovora zavisiće koga će podržati u drugom krugu predsedničkih izbora - koji se održava dve sedmice nakon parlamentarnih izbora.
Manje zlo: Slučajni prolaznici koje anketiraju novinari zabrinuti su za svoju budućnost, većina njih ništa ne očekuje od izbora, ali dobar deo njih govori da će glasati za manje zlo.
Međutim, za bivšeg premijera Srbije Zorana Živkovića to manje zlo je najgora opcija. Živković je u autorskom tekstu napisao, "da nas istorija uči da od manjeg zla uvek nastane veliko zlo – napast", te da građani ako im se niko od ponuđenih ne sviđa treba da prešaraju glasački listići - napišu ime onoga ko im uliva poverenje.
Sa druge strane, svih ovih godina birači su se opredeljivali za ličnosti, što govori da i sada Tadić vodi za predsednika, jer se Nikolić u proleće prošle godine izblamirao štrajkom glađu koji nije znao kako da završi, pa mu je Uskrs došao kao dobar izgovor da prekine štrajk.Jačanje desničara: Po ugledu na mnoge evropske zemlje, i u Srbiji je primetno jačanje desnog pola političke scene, ili bar njegovo jasnije profilisanje.
Uopštenu sliku da na izborima ove godine nastupaju samo "stari znanci", koji su u nekom trenutku u poslednje dve decenije bili na vlasti, "kvari" pojava desničarskog, konzervativnog pokreta Dveri, čija se popularnost neposredno uoči izbora kreće oko izbornog cenzusa od pet odsto.
"Učestvujemo u opasnom širem trendu, nekoj reprizi tridesetih godina prošlog veka kada je bilo nacizma, antisemitizma, rasizma koliko hoćete. Retrogradni pokreti cvetaju posle krize, a nezadovoljna radnička klasa ne odlazi u partije levice već tamo gde im se obezbedjuje krivac negde van nas samih" izjavio je profesor Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava.
DSS Vojislava Koštunice i Šešeljevi radikali ojačali su i dosadašnje desničarske stavove, a iako jedne druge ne smatraju mogućim partnerima, zajedničko im je to što ne žele da vide Srbiju u EU. Štaviše, parola "Ne u EU" postala je najvažniji stav svih stranaka na desnici. Međutim, partije i koalicije sa antievropskim predznakom imaju male šanse za izborni uspeh, a po istraživanjima njihov ukupni rejting se kreće oko 15 odsto.
Matematika za kraj: Moguće je i ovog puta, baš kao i pre četiri godine, da krajnjeg pobednika na izborima ne odredi glasanje, već postizborno dogovaranje.
Takvog epiloga zgražavaju se mnogi uoči izbora, strahujući da će njihov glas, u krajnjem ishodu, pomoći u dolasku na vlast nekome kome nije bio namenjen. Tako, na primer, pre četiri godine niko nije ni slutio da će socijalisti koji su Srbiju uveli u regionalni rat i isprovocirali NATO bombe biti jedna od uzdanica petooktobarske demokratije. Nije isključeno da u postizbornom nadgornjavanju se slična situacija ponovi.
Violeta CVEJIĆ
