Ministarka za evropske integracije Gordana Đurović kazala je u intervjuu za Portal Analitika da je odluka šefova diplomatija svih 27 članica Evropske unije da podrži prijedlog Slovenije da se od Evropske komisije u oktobru zatraži mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo - pozitivan signal za Crnu Gori i region, ocjenjujući da dobre vijesti iz regiona doprinose rastu optimizma Evropljana prema nama.
- Inicijativa Slovenije je pozitivan signal i za region, jer sve što je dobro za evrointegracije jedne zemlje, dobro je i za sve ostale zemlje u regionu. Svaka dobra vijest iz bilo koje od zemalja regiona je pozitivan signal za region u cjelini, pa time i za Crnu Goru, kazala je Đurovićeva za Portal Analitika.
Šefovi diplomatija Evropske unije na današnjoj sjednici jednoglasno su zaključili da je zbog konstruktivnosti Beograda oko Kosova, nužno poslati „jasan i povoljan signal za napredak Srbije na putu u Evropu“ i dogovorili da se u oktobru zvanično odluči o nalogu Evropskoj komisiji da izradi Mišljenje o spremnosti Srbije da postane kandidat za članstvo u EU.
Govoreći o odgađanju usvajanja izbornog zakona zbog izostanka dogovora vlasti i opozicije, Đurović je kazala da će to pitanje biti tretirano u Mišljenju Evropske komisije u smislu preporuke da se izborno zakonodavstvo treba u što skorijem vremenu uskladiti sa Ustavom, kao važne i nezavršene obaveze države Crne Gore.
- Svakako da bi bilo bolje da na tom planu dođemo do prihvatljivog rješenja u našem Parlamentu, prije zaključenja teksta Mišljenja - kazala je Đurovićeva.
Ministarka za evropske integracije očekuje da bi pristupni pregovori Crne Gore i EU mogli početi u drugoj polovini naredne godine.
- Mišljenje o crnogorskom zahtjevu za članstvo u EU dobijamo u novembru, zatim slijedi kandidatura. Očekujem da bi preporuka za otvaranje pregovora sa Crnom Gorom mogla biti donijeta na Evropskom savjetu u prvoj polovini 2011. godine, a pristupni pregovori mogli bi početi u drugoj polovini 2011. godine. Mi se sistematski i ozbiljno pripremamo za pristupne pregovore, posebno za bilateralni skrining, kroz izradu Plana harmonizacije zakonodavstva za period 2010-14. godina, kaže Đurovićeva.
ANALITIKA: Šefovi diplomatija Evropske unije na današnjem sastanku su, zbog konstruktivnosti Srbije oko Kosova, podržali inicijativu Slovenije da se u oktobru od Evropske komisije zatraži mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo. Da li je to dobra vijest za Crnu Goru, hoće li se tim potezom ubrzati integracija i ostalih država Zapadnog Balkana?
ĐUROVIĆ: Evropski šefovi diplomatije svih 27 članica Evropske unije podržali su prijedlog Slovenije da se od Evropske komisije zatraži mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo i da će proslijeđivanje zahtjeva za kandidaturu biti na narednoj sjednici Savjeta ministara. Drugim riječima, inicijativa Slovenije je pozitivan signal i za region, jer sve što je dobro za evrointegracije jedne zemlje, dobro je i za sve ostale zemlje u regionu. Svaka dobra vijest iz bilo koje od zemalja Regiona je pozitivan signal za Region u cjelini.
U tom smislu, mi pozdravljamo i najavljenu odluku o skorom ukidanju viza za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, kao i najave iz Zagreba da bi Hrvatska do marta naredne godine trebalo da zatvori sva poglavlja u pregovorima o pristupanju EU i da u aprilu završi pristupne pregovore.
ANALITIKA: Da li se može govoriti u ovom slučaju i o u zaokretu u politici EU imajući u vidi nedavnu izjavu predsjednika Slovenije Danijela Turka da je Unija umorna od proširenja? Da li je konstruktivnost Srbije po pitanju Kosova definitivno otvorila prostor za brži napredak regiona ka EU?
ĐUROVIĆ: Kao što znate tzv.“zlatno doba“ politike proširenja EU okončano je maja 2004. godine, kada je i Slovenija postala članica EU. Danas EU ima više spoljnopolitičkih prioriteta, a politika proširenja nije u njenom vrhu. Prioriteti se ne mijenjaju baš tako lako, ali dobre vijesti iz regiona svakako doprinose rastu optimizma Evropljana prema nama.
Region Zapadnog Balkana ima svoje mjesto u spoljnoj politici i zajedničkoj bezbjednosti Evropske unije. Drugim riječima, EU bi svakako voljela da vidi više mjerljivih rezultata na putu integracija, jer bi to olakšalo proces donošenja odluka u vezi sa dinamikom daljeg proširenja. Ono što je konstanta i što treba ipak svima da bude jasno - u zavisnosti od efikasnosti i posvećenosti svake od zemalja regiona u ispunjavanju kriterijuma za članstvo i rješavanja postojećih otvorenih pitanja, zavisiće i brzina integracije u EU. Na tom putu ima i „šargarepa“, ali nema prečica.
Napredovanje u približavanju Uniji treba da bude zasnovano na stvarnom progresu svake od zemalja i u skladu sa tim treba projektovati i rokove budućih proširenja. U tom smislu, Crna Gora ima svoj jasan plan kada je pristupanje Uniji u pitanju. Mi smo posvećeni ovom strateškom cilju i nastojimo da kvalitetom reformi koje sprovodimo postepeno ubijedimo članice EU da smo kredibilan partner međunarodne zajednice i ispunjavamo preuzete evropske obaveze.
ANALITIKA: Bez obzira na pritisak Venecijanske komisije i OEBS-a, u Crnoj Gori još nije napravljen dogovor vlasti i opozicije o izbornom zakonu koji je usklađen sa Ustavom. Da li će to pitanje biti tretirano i u Mišljenju Evropske komisije o podnijetom zahtjevu za članstvo u Uniji i da li bi Mišljenje u tom dijelu moglo biti kritički nastrojeno?
ĐUROVIĆ: U Izvještaju EK o napretku Crne Gore u 2009. godini stoji da usaglašavanje izbornog zakonodavstva sa Ustavom ostaje prioritet. Od tada je prošla gotovo godina i svakako da bi bilo bolje da na tom planu dođemo do prihvatljivog rješenja u našem Parlamentu, prije zaključenja teksta Mišljenja.
To pitanje biće sigurno tretirano i u Mišljenju EK, u smislu preporuke da se izborno zakonodavstvo treba u što skorijem vremenu uskladiti sa Ustavom Crne Gore. Znači – važna, ali nezavršena obaveza.
ANALITIKA: Ministarstvo za evropske integracije je dostavilo Faktografski izvještaj o ostvarenom progresu u Crnoj Gori od dostavljanja odgovora na Upitnik do 6. septembra 2010. Kakva je dalja procedura i kakvi su dalji koraci administracije u procesu evropskih integracija?
ĐUROVIĆ: Ministarstvo za evropske integracije je 6. septembra dostavilo Evropskoj komisiji Faktografski izvještaj o svim realizovanim aktivnostima od dostavljanja dodatnih odgovora na pitanja iz Upitnika EK do septembra 2010.godine. Pregled je pripremljen po pregovaračkim poglavljima i njega u prilogu prate prevodi svih propisa.
Kao što znate, mi smo sada fokusirani na aktivnosti u susret Mišljenju EK koje se očekuje u novembru ove godine, u okviru tzv. paketa proširenja. U svom Mišljenju, Komisija treba da ocjeni stepen ispunjenosti političkih kriterijuma pristupanja, zatim da ocjenu da li je Crna Gora funkcionalna tržišna ekonomija, kao i da ocjeni spremnost za otvaranje pregovora u 33 pregovaračka poglavlja. Dosadašnja praksa pokazuje da EK u svojim zaključnim preporukama obično navodi u kojim poglavljima će biti potrebno uložiti dodatne napore u oblasti harmonizacije zakonodavstva i sprovođenja politika, i konačno, Komisija preporučuje da se otvore pristupni pregovori sa zemljom.
Konačnu, političku odluku, donosi Evropski savjet, na najvišem nivou. Države članice EU treba da podrže zemlju, koja dobija status zemlje kandidata. Savjet takođe donosi i odluku o otvaranju pristupnih pregovora.
ANALITIKA: Iako je nezahvalno govorito o rokovima, da li je realno da pristupni regovori počnu već početkom naredne godine?
ĐUROVIĆ: Dakle, Mišljenje o crnogorskom zahtjevu za članstvo u EU dobijamo u novembru, zatim slijedi kandidatura. Očekujem da bi preporuka za otvaranje pregovora sa Crnom Gorom mogla biti donijeta na Evropskom savjetu - u prvoj polovini 2011. godine, a pristupni pregovori mogli bi početi u drugoj polovini 2011. godine!
Mi se sistematski i ozbiljno pripremamo za pristupne pregovore, posebno za bilateralni skrining, kroz izradu Plana harmonizacije zakonodavstva za period 2010-14. godina.
ANALITIKA: Nedavno ste pozvali sve države članice EU da zadrže regata pristup, baziran na zaslugama svake zemlje pojedinačno. Da li će politička volja Unije na kraju biti presudna za tajming približavanja svih država regiona?
ĐUROVIĆ: Kao što sam više puta ponovila, smatram da napredovanje u približavanju EU treba da bude zasnovano na pojedinačnom napretku svake od zemalja u integracionom procesu.
Konkretno, kada je riječ o Crnoj Gori, ukoliko nastavimo da kvalitetno da sprovodimo sveobuhvatne demokratske i ekonomske reforme u zemlji, u uslovima političke i makroekonomske stabilnosti - nema razloga da sumnjamo u naklonost država članica EU prema našoj zemlji. Naravno, treba imati u vidu da se jedan dio faktora koji utiče na stav EU nalazi van našeg „dometa“,Tu prvenstveno mislim da političku i ekonomsku situaciju u samoj EU i ključniim zemljama, kao i na situaciju u Regionu. I to su faktori, koji utiču na donošenje konačnih odluka, a koji ne zavise od same Crne Gore.
Ipak, na nama je da učinimo sve što je u našoj moći da podstaknemo dobre, legitimne i pravovremene odluke EU u korist crnogorskog integracionog procesa.
Nenad ZEČEVIĆ
