Penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, psiholog Žarko Korać, za Pobjedu kaže da izolaciju podnosi relativno dobro. Čita, gleda filmove, sa prijateljima komunicira putem društvenih mreža.
„Nažalost, država nije učinila ništa kako bi starijim ljudima olakšala život“ - kaže profesor Korać.
POBJEDA: Plašite li se?
KORAĆ: Prirodno je da se čovek uplaši ako oseti da je životno ugrožen. Kada govore o korona virusu, ljudi zapravo govore o svojim životima. I svi reaguju na manje-više sličan način.
POBJEDA: Kako?
KORAĆ: Svi imamo potrebu ne samo za što više informacija o „neprijatelju“ koji nam preti - što neretko kod nas može da izazove dodatno uznemirenje, anksioznost i strah - nego i za socijalnim kontaktom, za zbližavanjem sa drugima. Plašimo se da ostanemo sami. Američki psiholog Vilijam Mek Dugal tu je potrebu nazvao instinktom krda.
Profesor psihijatrije na Univerzitetu u Ulmu Manfred Špicer nedavno je s pravom upozorio da socijalna izolacija kod ljudi izaziva psihičke poremećaje i depresiju, koji dovode do pada imuniteta. Za korona virus trenutno nema ni leka ni vakcine; od virusa nas zasad brani samo imunitet. Usamljen, izolovan čovek, koji se još oseća i odbačeno, koji se teško nosi sa opravdanim strahom za vlastiti život, rizikuje pad imuniteta, što u postojećim okolnostima može biti veoma opasno.
S obzirom na to da će ova epidemija dugo trajati, bojim se da represivne mere koje je Srbija uvela dugoročno mogu ostaviti nesagledive posledice i po fizičko i po mentalno zdravlje građana. Raste napetost. Ako je ona već sada tako očigledna, zamislite kako će sve izgledati na kraju. Jer ovo, kažem, nije kratka trka; ovo je maraton.
POBJEDA: Čega se Vaši prijatelji najviše plaše?
KORAĆ: Plaše se da se ne inficiraju, boje se za svoje živote. Zato veliki deo njih podržava gotovo sve restriktivne mere koje donosi vlast. Ipak, ne smete vikati i ponašati se prema građanima kao da su nerazumni. Morate im objasniti zašto ste doneli određenu meru.
Nedavno sam video istraživanje koje pokazuje da gotovo osamdeset procenata građana Hrvatske danas podržava Vladu premijera Andreja Plenkovića. Iako je, u političkom smislu, hrvatsko društvo i te kako podeljeno, četvoro od petoro građana ima poverenja u mere koje hrvatska vlast preduzima u borbi protiv pandemije.
U Srbiji je situacija dosta drugačija.
POBJEDA: Zašto je drugačija? Zato što je vlast u Hrvatskoj borbu sa epidemijom ostavila struci: načelnici Infektivne klinike u Zagrebu, gospođi Alemki Markotić, novom ministru zdravlja Viliju Berošu?
KORAĆ: Ne samo zato. Predsednik Hrvatske, na primer, ne uznemirava javnost, ne viče na građane, ne plaši ih. Kada ste videli Zorana Milanovića da drži konferencije za štampu i da govori o borbi sa epidemijom korona virusa? U Americi, u kojoj imate predsednički sistem, predsednik Donald Tramp pred novinare ne izlazi sam, nego okružen veoma stručnim timom naučnika i lekara. Nasuprot njima, Aleksandar Vučić je svakodnevno u javnosti, monopoliše vreme, šalje protivurečne poruke, preti. I to na isti način na koji je to činio i proteklih sedam godina. Svakog dana je u medijima, njegove izjave i komentari su krajnje konfuzni i protivrečni. Svoju agresiju, pritom, uporno usmerava na određene grupe.
POBJEDA: Na koje grupe?
KORAĆ: Na građane koji su se iz sveta nedavno vratili u Srbiju. Vučić tim ljudima zabranjuje povratak u zemlju, što je van pameti. Najveći broj njih je poslednjih nedelja u Srbiju došao iz Austrije i Nemačke, gde rade po dva, tri meseca. U tim su zemljama, usled epidemije kovida-19, zatvoreni hoteli, restorani, saloni, škole, pa su ostali bez posla. Nemaju ušteđevinu, nemaju stanove, nemaju gde da borave… Nevolja ih je naterala da se vrate u Srbiju. I onda vi te ljude optužite da su vam doneli zarazu i da su se u zemlju vratili namerno kako bi srušili zdravstveni sistem Srbije!?
Tokom svojih neprekidnih obraćanja javnosti, predsednik Srbije nažalost pokazuje i znake jasne lične uspaničenosti i straha, što ljudi prepoznaju i to se osećanje prenose na njih. Predsednik neprekidno iznosi crne slutnje.
POBJEDA: Kakve crne slutnje?
KORAĆ: Kaže da će, nastave li da izlaze, građanima Srbije biti mala četiri glavna beogradska groblja; poručuje im da će umreti, čime dodatno podstiče njihove strahove i unosi nemir. Reakcije na takve istupe prilično su negativne.
Pored toga što viče i preti, Vučić neprekidno ponavlja „ja pa ja“: ja sam nabavio respiratore, ja sam osmislio karantin, ja analiziram svaki slučaj, ja sam uradio ovo ili ono. Šta time postiže? Poručuje nam - ja sam vaš tata i, ako me ne budete slušali, moraću da vas kaznim.
POBJEDA: Da, ali dio građana zaista krši vladine mjere: šeta, izlazi, rizikuje i svoje i tuđe živote.
KORAĆ: Istina je da se jedan broj ljudi zaista ponaša krajnje neodgovorno. Međutim, njihovo ponašanje nećete promeniti pretnjama. Odgovoran političar ukazuje na posledice, ne preti da će kazniti sve koji ga ne slušaju. Mislim da bi za dobrobit građana Srbije bilo lekovito ako bi se Vučić, umesto što viče, povukao i pustio stručnjake da rade svoj posao.
POBJEDA: Ne viče samo predsjednik Srbije; viču premijerka Ana Brnabić, doktori, epidemiolozi, članovi nacionalnog tima za borbu protiv epidemije. Zašto svi neprekidno viču?
KORAĆ: Zato što očito ne vladaju situacijom. To se ne sme raditi, naročito dok traje kriza. Predsednik, premijerka, lekari moraju biti smireni, moraju građanima pokazati da su stručni, da znaju šta se događa, da imaju ideju šta bi trebalo preduzeti da bi se epidemija zaustavila. Nije problem u merama - neke od njih primenjuju i zemlje Evropske unije - nego u načinu na koji ih obrazlažete, kako ih predstavljate.
POBJEDA: Vidite li nekoga u okruženju predsjednika Vučića ko bi mogao da mu kaže - „sjedi doma“?
KORAĆ: Ne vidim. Vučić je napravio faraonski sistem: on je na vrhu, a oko njega je masa bez ikakvih značajnijih ličnih i profesionalnih biografija; ljudi koji ga slepo slušaju, koji se ne usuđuju da mu se suprotstave. Ne mislite valjda da bi se Aleksandar Vulin, na primer, odvažio da Vučiću bilo šta prigovori.
Zanimljivo je da se Vučić veoma oslanja na istraživanja javnog mnjenja, svakodnevno radi takozvane fokus grupe, ispituje šta članovi njegove stranke i oni koji za njega glasaju misle o njemu, o njegovim postupcima, i na osnovu rezultata tih istraživanja koriguje i usmerava vlastito ponašanje. Mislim da je upravo to najbolja slika načina na koji Vučića doživljava sopstveno biračko telo. Mnogi od njegovih sledbenika Srpsku naprednu stranku odabrali su upravo zbog vođine naglašene autoritarnosti, što znači da je reč o zatvorenom krugu. Ta vrsta ponašanja se odobrava, ona je poželjna. Na kraju, sve da se neko i usudi da Vučiću nešto predloži, zar zaista mislite da bi on to prihvatio? Pa, ne bi. Često je patetičan, na ivici suza, kreće da plače, a onda, nakon svega pet minuta, počinje da preti, ljuti se, viče, grdi, što deluje prilično neuravnoteženo. Pokazuje da ne vlada situacijom i da se plaši.
POBJEDA: Čega se tačno plaši?
KORAĆ: Ceo sistem političke vlasti Aleksandra Vučića temelji se na ideji njega kao nepogrešivog vođe. U autoritarnim društvima izvor najvećeg straha su situacije koje nepogrešivi vođa ne kontroliše. Vučić nikada nije spreman da prizna grešku, to ga užasno plaši. Sve njegove odluke, zamisli ili mere, čak i one drastične poput ovih danas, su bespogovorne. Uostalom, setite se da je na jednoj od konferencija za medije Vučić vikao na novinare, nazivao ih lažovima samo zato što su se usudili da ga podsete da je doktor Branimir Nestorović, član nacionalnog koordinacionog tima za borbu protiv kovida-19, virus nazvao „najsmešnijim virusom na svetu“ i slao žene u Milano u šoping. Čekajte, pa ljudi su videli da je Nestorović tačno to rekao i da se Vučić tome smejao. Međutim, kao autoritarna ličnost, on agresivno negira sve što na bilo koji način dovodi u pitanje njegov status nepogrešivog vođe.
Interesantno je da se u Srbiji čak i pandemija korona virusa tretira kao politička tema.
POBJEDA: Što to znači?
KORAĆ: Vučić je uvek samo političar, koji epidemiologe i stručnjake i u ovoj situaciji uporno drži u drugom planu. Doduše, među tim stručnjacima čiji je zadatak da nas obaveštavaju o epidemiji, nalaze se, po mom sudu, i ljudi koji su ili poremećeni kao ličnosti ili su moralno tupi, bolesni egzibicionisti, koji ignorišu prirodnu zabrinutost svih nas za vlastito zdravlje. Na moje ogromno čuđenje, u nacionalnom timu za borbu sa epidemijom i dalje sedi čovek koji je rekao da je ovo najsmešniji virus u istoriji čovečanstva.
POBJEDA: Doktor Nestorović je i dalje dio tima?
KORAĆ: Naravno. Već sam Vam rekao da vođa nikada ne sme da prizna da je pogrešio.
POBJEDA: Kada pominjete drastične mjere koje je predsjednik Vučić uveo, na što konkretno mislite?
KORAĆ: Na policijski čas, koji je Srbija uvela prva u regionu. Iako za neke od uvedenih mera postoji opravdanje, činjenica je da demokratske države svojim građanima najpre izdaju preporuke, a ne da odmah uvedu restriktivne mere kakav je policijski čas. Jer policijski čas znači da vi ulicu u određeno vreme predajete u ruke policiji, koja može da vas privede, da vas uhapsi, da napiše krivičnu prijavu… Zbog specifične situacije Italija i Španija su uvele policijski sat, ali zašto je to učinjeno i u Srbiji? Zašto se pribegava drastičnim merama pre nego što ste i pokušali građanima da objasnite zbog čega su tačno one neophodne, racionalne i nužne? Ako od njih tražite razumevanje i saradnju, većina ljudi to obično prihvatiti.
POBJEDA: Predsjednik Vučić je najavio da bi u Srbiji mogao biti uveden i dvadesetčetvorosatni policijski čas. Hoće li se to dogoditi, što mislite?
KORAĆ: Nadam se da neće. Tim pre što slična mera ne postoji nigde u Evropi. Ipak, činjenica je da je predsednik Srbije to najavio i da, na pitanje novinarke kako će se takva drastična mera sprovesti, nije znao odgovor.
„Još nisam smislio“, kazao je.
Što je vrhunac političke neodgovornosti. Uostalom, njegova pretnja izazvala je katastrofalne posledice: ljudi su već sledećeg jutra stajali ispred prodavnica držeći u rukama kofere, koje su punili hranom. Sa prozora svog stana sam, ispred bankomata, video ogroman red: građani su panično podizali novac. Dok preti, da li predsednik Srbije uopšte razmišlja o tome kakve posledice njegove mere mogu ostaviti na privredu i poljoprivredu? Ništa ovde nije osmišljeno, sve se radi kako bi se pokazalo da je on čovek koji se bori da spase živote svih nas.
„Neka izgubim izbore, važno je da sam vama spasio živote“, rekao je Vučić.
I to je ključna poruka.
POBJEDA: Što ona znači?
KORAĆ: Prvo, reč je o veoma patetičnoj izjavi, koja je psihoanalitički veoma zanimljiva. Vučić neprekidno misli na izbore, samo su mu oni važni. Očito ga veoma zabrinjava kako će se epidemija i mere koje sprovodi odraziti na predstojeće parlamentarne izbore, hoće li uticati na njegovu popularnost.
POBJEDA: Hoće li?
KORAĆ: Ne bih se usudilo da bilo šta u tom smislu prognoziram. Možda bi on na kraju mogao biti politički slabiji nego što je bio na početku epidemije? Ne znam, zaista… Ogromna većina medija je u rukama Aleksandra Vučića, koji je i pomoću njih u javni prostor vratio retoriku Slobodana Miloševića, ponavljajući da srpsku opoziciju čine kriminalci, lopovi, narkomani, milioneri za koje građani ne bi smeli da glasaju. Doduše, Milošević je bio sigurniji u svoju vlast, pa to nije bilo do te mere drastično.
POBJEDA: Zašto kažete da je Milošević bio siguran u svoju vlast? Pa, sva istraživanja govore da predsjednika Vučića podržava veliki broj građana.
KORAĆ: Miloševića su ljudi voleli, a Vučića se plaše. Mislim da se Vučića boje i njegovi najbliži saradnici. Milošević je vladao manipulišući emocijama, pre svega nacionalističkim emocijama, koje su u Srbiji veoma razvijene. Predstavljao se kao branilac nacionalnih interesa, zato su ga ljudi voleli. Vučić sebe prikazuje kao strogog čoveka, čija je misija da nas spašava od razbojnika iz opozicije. Zato ima da me slušate, poručuje nam preteći. Kod njega nema ničega suptilnog, ničeg ljubaznog. U osnovi, Vučić je zapravo veoma neprijatna ličnost.
POBJEDA: Zašto se građani toliko plaše predsjednika Vučića?
KORAĆ: Zato što ne mogu da predvide njegove reakcije, njegovo ponašanje, koji mogu biti i ekstremni u slučaju gubitka vlasti. Niko ne zna šta bi on sve mogao da uradi, kako bi se ponašao u tim trenucima.
Na parlamentarne izbore koji su bili planirani za 26. april, Vučić je hteo da izađe s tezom da Srbija, zahvaljujući njemu kao ekonomskom spasitelju, ima najveći privredni rast u Evropi. Pošto je ta ideja propala, Vučić smišlja novu strategiju. Njegova pnova poruka glasi: ja sam vam spasio živote. Da nije bilo mene, poumirali biste od epidemije korona virusa! Naravno, takav me pristup veoma brine. Jer, šta se može dogoditi ako se pokaže da Vučić nije uspeo? Drastične mera su opasne zato što jedna uvek za sobom vuče drugu, još drastičniju. To je negativan niz. Ako se pokaže da broj zaraženih raste, što ne mora da bude, a i nije njegova odgovornost, ako se smrtnost poveća, onda se postavlja pitanje koliko daleko je Vučić spreman da ide u represiji. Bojim se veoma daleko.
POBJEDA: Zašto to mislite?
KORAĆ: Nedavno su se građani koji su nakon povratka iz inostranstva smešteni u karantinu na Košutnjaku pobunili protiv uslova u kojima borave i zato što su, svi zajedno, dugo čekali rezultate tekstova. Razumem mere izolacije, razumem njihovu nužnost, ali tako se ne sme postupati sa ljudima. Na kraju, vlast je pozvala žandarmeriju da smiri pobunu. Ne smem ni i da zamislim situaciju u kojoj bi policija ili žandarmerija mogla da primeni slične represivne mere prema pobunjenim građanima. Bojim se, kažem, iako se iskreno nadam da do toga neće doći.
Najveću pomoć Srbiji dala je EU, a ne Kina
POBJEDA: Kina je poslala pomoć Srbiji, što je izazvalo ushićenje predsjednika Vučića, koji je na beogradskom aerodromu lično dočekao ljekare iz Kine, ljubio kinesku zastavu, predsjednika Si Đipinga nazvao svojim bratom. Kako takve poteze tumači EU?
KORAĆ: Najveću pomoć Srbiji dala je upravo EU. Kina je na petnaestom mestu, dok Rusije na toj listi nigde ni nema. Podsećam vas da je EU izdvojila petnaest miliona eura za hitnu medicinsku pomoć Srbiji i više od sedamdeset miliona pomoći za oporavak privrede nakon epidemije.
Reagujući na Vučićevo ponašanje, Karl Bilt je primetio da predsednik Srbije egzaltirano dočekuje kinesku pomoć, dok evropsku uporno ignoriše. Što je istina. Vučić izbegava da EU pomene u pozitivnom kontekstu, njegovi tabloidi osam godina konstantno vode antievropsku kampanju.
POBJEDA: Zvanični Beograd ponavlja da je cilj ulazak Srbije u EU.
KORAĆ: Ignorišući ili kritikujući EU Vučić zadržava svoje biračko telo, koje je nekada glasalo za Srpsku radikalnu stranku Vojislava Šešelja, čiji je Vučić bio visoki funkcioner. Pored bivših radikala, za Srpsku naprednu stranku danas glasaju oni koji na taj način pokušavaju da sačuvaju posao i oni koji se prave da veruju u to da Vučić Srbiju vodi u EU.
Farsa sa kineskom pomoći Srbiji je skandalozna. Posebno u momentu dok na Zapadu raste sumnja u odgovornost Kine za epidemiju kovida-19, budući da je Peking očito sakrio podatke o njenom početku i time svet onemogućio da se na vreme pripremi za borbu. Vučić je u tom smislu otišao veoma daleko.
POBJEDA: Hoće li Zapad reagovati?
KORAĆ: Zapad će Vučića podržavati sve dok se u Srbiji ne pojavi proevropska i demokratska alternativa. Ako su Vučićeva alternativa oni koji misle kao on ili još drastičnije, onda će Srbija zaista biti osuđena na veoma gorku političku budućnost.
Epizoda sa respiratorima je bila izrazito ružna
POBJEDA: Nakon otvorene podrške Beograda protestima u Crnoj Gori što ih je organizovala Srpska pravoslavna crkva, kakvi su danas odnosi Crne Gore i Srbije?
KORAĆ: I vlast, i deo opozicije, i većina medija u Srbiji nastavljaju po starom: bacaju blato prema Crnoj Gori. Epizoda sa respiratorima bila je izrazito ružna i nepotrebna. Kao i priča o tome da je Srbija Crnoj Gori dala hranu, iako je jasno da je tu hranu Podgorica uredno platila. Mučno je bilo gledati otvoreno brukanje povodom navodnog poklanjanja pet respiratora, od kojih su tri trebala da odu vođi opozicije. Što je posebno odvratno. Uostalom, da li bi Vučić primio medicinsku pomoć ako bi mu neko rekao – evo, deo poklanjam tebi, deo Draganu Đilasu? Pa, ne bi. Reč je o najnižim političkim igrama, na koje je Crna Gora ovoga puta pristojno odgovorila. Videćemo kako će stvari ići dalje. Preostaje nam da sačekamo sledeći krizu, sledeće uvrede. Koje Crnoj Gori ne upućuje samo Vučić; isti stav ima i najveći deo srpske nacionalističke inteligencije. Crna Gora se doživljava kao nevesta koja je pobegla sa venčanja i sad bi je po svaku cenu valjalo vratiti.
Zanimljivo je da tu besramnu anticrnogorsku kampanju najvećim delom vode ljudi koji su poreklom Crnogorci i koji očito nisu rešili problem sopstvenog identiteta. Oni prednjače u hajci kako bi na taj način stekli društveni status, što najbolje pokazuje koliko su zapravo prihvaćeni i priznati u Srbiji.
