Kako je saopšteno iz Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija, konsultacije su održane kako bi se obezbijedilo veće učešće javnosti u procesu izrade strateških dokumenata, te kako bi taj proces bio inkluzivan od početka. U konsultacijama su učestvovali predstavnici privrede, akademske zajednice, NVO sektora i međunarodnih udruženja u Crnoj Gori.
U uvodnom obraćanju riječ je imala državna sekretarka u Ministarstvu javne uprave, digitalnog društva i medija, Marina Banović, koja je kazala da su inicijalne konsultacije o dva strateška dokumenta i Nacrtu Zakona o izmjenama i dopunama zakona o elektronskom dokumentu od vitalnog značaja za digitalizaciju crnogorskog društva.
„U proteklom periodu imali smo prilike da se sretnemo i razgovaramo i ti razgovori su pokazali da su ovi projekti od posebnog interesovanja za poslovnu zajednicu u Crnoj Gori. To nije iznenađujuće, s obzirom na to da ovaj set dokumenata predstavlja veoma značajne karike u procesu digitalne transformacije“, kazala je Banović.
Mirjana Begović, načelnica direkcije za elektronsku upravu, kazala je da Strategija digitalne transformacije 2022-2026. predstavlja jedan od ključnih strateških dokumenata Vlade Crne Gore.
„U toku izrada nekoliko strateških dokumenta u oblasti reforme javne uprave, sajber bezbjednosti, a cilj je da se ovi procesi sinhronizuju. Veoma je važno da u ovoj inicijalnoj fazi konsultacija dobijemo inpute od privrede u oblasti elektronskog poslovanja, ali i od svih zainteresovanih strana“, saopštila je ona.
Begović je kazala da će situaciona analiza ukazati na sve probleme i izazove kada je u pitanju digitana transformacija, te da će se tokom izrade strategija ugledati na prakse zemalja koje su lideri u razvoju elektronskih servisa, kao što su: Estonija, Slovenija, SAD i Velika Britanija.
Dušan Krkotić, šef Odsjeka za informacionu-komunikacionu infrastrukturu i informacionu bezbjednost, predstavio je plan aktivnosti na izradi Strategije sajber bezbjednosti Crne Gore 2022-2026, sa Akcionim planom za 2022.
On je kazao da će se implementacijom ovog dokumenta obezbijediti unapređenje sajber prostora na svim nivoima u državi, te unapređenje institucionalnog okvira za odgovor na sajber incidente koji su sve kompleksniji, unapređenje standarda i smjernica koje donose EU i NATO, kao i adekvatna zaštita kritičnih informatičkih servisa.
„Realizacijom plana aktivnosti obezbijediće se pravovremenost u radu, transparentnost procesa strateškog planiranja i uključenost svih zainteresovanih nacionalnih i međunarodnih aktera“, zaključio je Krikotić.
Jelena Knežević, načelnica Direkcije za normativu i standardizaciju je kazala da se nakon dugogodišnje primjene ovog zakona pristupilo izradi Nacrta zakona o izmjenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu.
„U praksi se pokazalo da je neophodno njegovo unapređenje koje se odnosi prije svega na primjenu, pravnu valjanost elektronskog dokumenta, izraze i dr, te ga je neophodno izmijeniti i dopuniti u dijelu digitalizacije papirnog dokumenta, ovjere digitalizovanog dokumenta i dostavljanja elektronskih dokumenata“, saopštila je ona.
Knežević je kazala da su predložene novine u oblasti regulisanja korišćenja i punovažnosti digitalizovanog dokumenta koji je konvertovan iz papirne u elektronsku formu.
„Ovim zakonom elektronski dokument je izjednačen sa papirnim u smislu punovažnosti, dokazne snage i pisane forme. Elektronska forma, ovjerena od strane donosioca akta, notara ili drugog ovlašćenog lica, imaće istu dokaznu snagu kao i izvorni papirni dokument“ saopštila je ona.
Knežević je naglasila da je novina i regulisanje načina dostavljanja elektronskog dokumenta pravnih i fizičkih lica prema nadležnim organima, između nadležnih organa i stranaka, kao i dostavljanje elektronskog dokumenta između nadležnih organa, te da će donošenje ovog zakona doprinijeti unapređenju poslovnog ambijenta, razvoju usluga elektronske uprave, kao i efikasnijem postupanju pravnih i fizičkih lica i nadležnih organa, što će rezultirati i većom uslužnošću prema građanima i privredi.
„Upotreba elektronskog dokumenta u pravnom prometu, upravnim, sudskim i drugim postupcima će rezultirati razvojem novih elektronskih servisa visokog nivoa sofisticiranosti“, zaključila je Knežević.
Ona je kazala da je okvirno izračunata ušteda vremena i novca, preko sistema za elektronsko upravljanje dokumentima – eDMSa za 17 institucija na godišnjem novou od 60.725,00 €.
Predstavnici privrede su istakli zadovoljstvo povodom izrade strtaeškog dokumenta, te dali konkretne predloge za unapređenje, kako samog procesa izrade, tako i samih dokumenata. Takođe, pružili su punu podršku Ministarstvu javne uprave, digitalnog društva i medija u definisanju strateškog i noramtivnog okvira u cilju sprovođenja dgitalne transformacije.
Javni poziv za konsultacije zainteresovane javnosti u početnoj fazi pripreme Strategije digitalne transformacije Crne Gore 2022-2026, Strategije sajber bezbjednosti Crne Gore 2022-2026. i Nacrta zakona o izmjenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu traje objavljen je 19. aprila i trajaće do 17. maja.
