“Pronađen rektor Đokić! Pripadnici Uprave kriminalističke policije upali su u prostorije Rektorata Beogradskog univerziteta i tamo pronašli rektora Vladana Đokića u njegovoj kancelariji!”
Tim je masnim naslovom tabloid Informer ovoga utorka javio o upadu kriminalističke policije u zgradu Rektorata Beogradskog univerziteta. Pod izlikom istrage tragične smrti studentkinje Milice Ž., Vučićeva je policija u Kapetan Mišino zdanje provalila baš kao da se u palati u Studentskoj ulici nalazi tajni združeni štab NATO-a, Oslobodilačke vojske Kosova i Zorana Kesića, sve u pratnji novinara i kamermana Informera, koji je onda masnim naslovom javio naciji: “Pronađen rektor Đokić! Pripadnici Uprave kriminalističke policije upali su u prostorije Rektorata Beogradskog univerziteta i tamo pronašli rektora Vladana Đokića u njegovoj kancelariji!”
Na ovom mestu čovek mora da ustane i pokloni se novinarsko-policijskom geniju Dragana Jebenog Vučićevića. Tačno mogu da zamislim njegov već čuveni Kolegijum, na kojemu načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak, načelnik Odeljenja za borbu protiv korupcije Milorad Topalović i načelnik Informera Dragan J. Vučićević – uz direktnu video-vezu sa ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem – diskutuju o kolovođi obojene revolucije Vladanu Đokiću, raspravljajući gde bi mogao da se krije načelnik Univerziteta.
– Rektor.
– Šta rektor?
– Nije načelnik, nego rektor – objasnio je Marko. – Rektor Univerziteta.
– Štagod – odmahnuo je rukom Dragan. – Hajde, razmislimo: gde bi direktor mogao da bude?
– Rektor.
– E, to.
Celo jutro, da skratim, razmišljao je novinarsko-policijski Kolegijum, bio je to brejnstorming, šta da vam kažem, dan-danas se priča o njemu, moždana oluja veka. Svašta je silazilo s tih veličanstvenih umova, tragali su za rektorom Đokićem po celoj Srbiji, tražili ga u napuštenim rudnicima, po manastirskim kelijama na Hilandaru, na američkom nosaču aviona Džerald Ford, u tajnim Hamasovim tunelima u Gazi – Milorad čak predložio da njegovi ljudi na Floridi pretresu modul za posadu lunarne misije Artemis II – sve dok se sat-dva kasnije Draganu J. Vučićeviću iznad glave nije upalila divovska žarulja od deset hiljada vati.
– Na Univerzitetu?! – zapanjeno ga je pogledao Marko.
– To sam mogao i ja da se setim – malo se kao i uvredio Milorad. – Ali gde na Univerzitetu? Imaš li ti uopšte pojma koliki je Beogradski univerzitet? To je ceo grad sa trideset fakulteta, institutima, bibliotekama, administracijom…
– U Rektoratu – presekao ga je Dragan.
– U Rektoratu?! Znaš li ti koliki je Rektorat beogradskog Univerziteta? Tri sprata, sto soba, odseci Filološkog fakulteta, seminari Filozofskog fakultet, Senat, tehničke službe…
– U kancelariji rektora – ponovo ga je presekao ovaj.
– Dragan je i zvanično poludeo – digao je ruke Milorad.
– Čekaj, stani, možda i ima nešto u tome – javio se video-vezom ministar Dačić.
– Ništa nas ne košta da pokušamo – slegnuo je epoletama Marko.
Tako je, da skratim, na portalu Informera sutradan ujutro osvanuo masni naslov: “Pronađen rektor Đokić! Pripadnici Uprave kriminalističke policije upali su u prostorije Rektorata Beogradskog univerziteta i tamo pronašli rektora Vladana Đokića u njegovoj kancelariji!”
Ako ste možda – pročitavši da su policija i Informer rektora Beogradskog univerziteta pronašli u kancelariji rektora Beogradskog univerziteta – pomislili da ste sada videli sve, sačekajte malo: već u sledećem izveštaju Informer je javio kako je “rektor Đokić, očigledno pokušavajući da se sakrije iza međunarodnog protokola, za baš taj termin zakazao sastanak sa ambasadorom Belgije”. Nije, razumeli ste, policija upala u Rektorat u vreme kada je rektor imao sastanak sa belgijskim ambasadorom, nego je prevejani rektor dogovorio sastanak sa ambasadorom u vreme kada je policija upala u Rektorat!
Ako ste sada ubeđeni da ste videli i pročitali sve, sačekajte još sat-dva: ni dva sata kasnije, naime, reporteri Vučićevićevog Informera uspeli su nakon iscrpljujuće potrage da lociraju i – prorektora Nebojšu Bojovića. “Kada je video našu ekipu i reporterku prorektor je krenuo da beži, odbijajući da odgovori na pitanje šta traži ispred Rektorata!” javio je Informer. “Uhvatili smo i njegov izraz lica koji govori da se ovome uopšte nije nadao!”
I zaista, ko bi se uopšte nadao prorektora pronaći ispred Rektorata? Bojović je mislio da je tu potpuno siguran, ali znate kako kažu pajtonovci: niko ne očekuje španski Informer!
Da, pardon, srpsku inkviziciju.
Šta dakle prorektor Beogradskog univerziteta traži ispred zgrade Rektorata Beogradskog univerziteta? Verovatno isto što i rektor Univerziteta u kancelariji rektora u zgradi Rektorata, ali nemojmo da trčimo pred rudo, prepustimo to profesionalcima iz Uprave kriminalističke policije i Informera. Neuki se laici, recimo, nikada neće zapitati kako je rektora, ako se stvarno nije krio od policije i Informera, u kancelariji rektora u Rektoratu pronašao belgijski ambasador?
Cela stvar mogla je stoga da izgleda kao samo još jedan nastavak serijala “MUP i muplji”, samo da nije onog mupljeg – Dragana J. Vučićevića. Senzacionalno i ekskluzivno otkrivši odbeglog i prevejanog rektora Beogradskog univerziteta u Rektoratu Beogradskog univerziteta, sakrivenog u kancelariji rektora, a lukavog prorektora Univerziteta ni manje ni više nego pred zgradom Rektorata, Vučićevićev Informer, uostalom, samo je dovršio veličanstveni luping bezočne propagande, na čijem kraju više nema nikakve potrebe za besprizornim lažima i statički nemogućim konstrukcijama: narod je uspešno lobotomizovan i pripremljen, pa sada i sam zna šta treba da zaključi.
Kada tako Informer javi da je “policija upala u prostorije Rektorata Beogradskog univerziteta i tamo pronašla rektora Vladana Đokića u njegovoj kancelariji”, ili se upita “šta prorektor traži ispred Rektorata?” – ili, nemam pojma, “šta belgijski ambasador radi na sastanku rektora sa ambasadorom Belgije?” – vama je možda glupo, ali Informerovoj publici sve je jasno.
Pokušajte uostalom i sami, jednostavno je. Na primer: “Šokantno! Studenti se sastaju i organizuju u prostorijama Filozofskog fakulteta!” Vidite? Vama je to možda mupo, jer savršeno je logično da se studenti sastaju u prostorijama fakulteta – ili barem jednako logično kao i to da se rektor sastaje u kancelariji rektora – ali Informerovu publiku ne možete da prevarite: nije pitanje šta policija radi na Univerzitetu, već je pitanje šta na Univerzitetu rade studenti i rektor?
To je, međutim, samo “MUP i muplji”. Kada Vučićeva policija pod punom ratnom opremom upada na Univerzitet – i to u sam Rektorat – jedna je stvar, ali kada u Rektorat upada zajedno sa reporterima jedne opskurne privatne televizije, to je, kad smo već kod Montija Pajtona, nešto sasvim drugačije.
I u normalnim, uređenim diktaturama, ne kažem, policija jednako usred studentske pobune pod punom ratnom opremom upada na Univerzitet i iz zgrade Rektorata iznosi dokumentaciju i kompjutere, samo što u takvim diktaturama snimke intervencije, pretresa i zapanjenog lica rektora policija onda uobičajenim tajnim kanalima dotura proverenim režimskim medijima, baš kao što im redovno dotura i ostale poverljive informacije. U nenormalnim diktaturama poput Vučićeve Srbije, međutim, nema više potrebe za tajnim kanalima: pripadnici Uprave kriminalističke policije u Rektorat Univerziteta upadaju zajedno s reporterima i kamermanima TV Informer, u koordiniranoj akciji.
Nema, razumeli ste, potrebe za lažima, nema potrebe za tajnim kanalima. Nema tu više ničega mupog ni mupljeg, Informerove kamere su kamere Vučićeve policijske uprave, a Dragan J. Vučićević njen rektor.
E, to.
