Prije nego pređemo na stvar želim se ovom kratkom, nazovimo je preambulom, ograditi od nekih događanja. Kao građanin ove zemlje i nosilac jedne šestopedesthiljadnine nacionalnog suverenita zabranjujem i dobronamjernim i onim drugim moliocima Dritana Abazovića, koji vape da nas on spašava, da to čine u moje ime.
Momak je prestao biti simpatičan i pametan i postao autoritativni prepametni bukač i propalo se ako o njemu ovisimo. Inače se molbama, bez velikih kontraustupaka, u politici slabo šta postiže. Tako je i fra Anđelo Zvizdić Alaupović, po padu Bosne pod tursku vladavinu, uspio izmoliti Adhnamu (popis povlastica za franjevački red) od sultana Mehmeda al Fatiha, ali je istome Fatihu morao izjaviti podaništvo i lojalnost. Ali jebi ga, jedno je moliti al Fatiha i nuditi mu svoje podaništvo, a sasvim drugo činiti to Dritanu Abazoviću.
Iako sa samo četiri mandata svoje stranke daje većinu lajt velikosrpskoj koaliciji Demokrata i fašisoidno velikosrpskoj koaliciji Demokratskog Fronta, Dritan obećava stvari koje ne može garantovati i zagovara čudan koncept „Ekspertske vlade“. Ovo mi liči na čuvenu partiju pokera strip junaka braće Dalton. Izlicitiraju oni banak i onda otvaraju karte.Džo Džek i Vilijam otvore karte i svaki izloži po četiri keca. Najmanje pametni od njih, Averel, pokaže pet kečeva. A onda ona trojica uzviknu: „Ovdje neko vara“. Sami procijenite na kojega od Daltona vas podsjeća koji od lidera pobjedničke većine.
Ekspert je ozbiljan pojam i podrazumijeva uvažavanje i sertifikovanje od strane veoma ozbiljnih naučnih adresa i ozbiljne naučne radove i uspjehe u struci.
Ne vidim ko je od naših političara, pa i iz institucija, kompetentan da bira i proglašava eksperte. Osim Rista Rišeljea naravno, koji je prije izbora lansirao svoga političkog drona Krivokapića iznad Frontaške koalicije. Naravno, i proglasio ga ekspertom iako lik ima objavljeno samo 24 rada i to u lokalnom listu čiji je editor, što niko ozbiljan u svijetu ne uzima u obzir. Sada ga putem svoje uslužne NVO predlaže za premijera.
Ne pamtim da je ijedan sveštenik nakon Rišeljea imao toliko vlasti i uticaja koliko Risto kod nas ima u ovom trenutku. Za razliku od Rišeljea koji je vladao po državnim zakonima, iako je bio kardinal, Risto vlada po Božijim. Ali, ne zakonima, nego po skrivenim Božijim promislima poznatim samo njegovoj jeretičkoj svetosavskoj crkvi.
Sa ekspertima inače nije lako, znaju biti čudni i nepredvidljivi. Eto, ruski matematičar Grigorij Preleman koji je nedavno napokon dokazao tešku Poenkareovu hipotezu, odbio je sve nagrade pa i onu od milion dolara. Neki zapadni novinar intervjuisao ga je u Sankt Petersburgu u jednosobnom stanu u kojemu on živi sa majkom. Začuđen njegovim jako skromnim standardom upitao ga je zašto je odbio milion dolara i dobio začuđujući odgovor: „ Što će meni taj milion kada ja znam kako funkcioniše svemir“. Ovaj vjerovatno ne bi bio prihvatljiv ni Dritanu.
Ali, gle čuda, Dritanov politički tvorac i mentor, dr Miško Perović, je takođe matematičar. Nije dokazao ni jednu hipotezu, ali je za razliku od ruskog čudaka zgrnuo masu miliona i medijski je magnat. Možda bi nam takav odgovarao za premijera? Pa, što ako ih je zgrnuo na kontroverzan način?
I Daka iz pobjedničke bratske profašističke koalicije je kontroverzni abolirani biznismen. Bitno je da nije iz DPS-a. Svakako je Medo rekao da DPS treba ukinuti. Meni lično najviše se sviđaju politički stavovi eksperta za nuklearnu fiziku dr Ernesta Sabata, a naročito ovaj: „Svi ti političarčići izgledaju kao međunarodne varalice, probisvijeti i prevaranti, prodavci vodica za kosu i vašarski zabavljači“. Jedini časni ekspert kojega se sjećam iz prethodnih vlada je prof. Ranko Radović, arhitekta. No, na mjestu ministra jedva je izdržao neko kratko vrijeme.
Nije glavni problem ni u ekspertima. Glavni problem je u moralu. Društva se organizuju na moralnim principima, pa se ta uređena društva kodifikacijom moralnih principa pretvaraju u organizovane države.
Mi smo izgubili moral. Naše običajno pravo smo proglasili zastarjelim, socijalistički moral su uništili „neoliberalistički“ reformisti i zamijenili ga pohlepom i nemoralom.
I što sad? Pa, bogu hvala, kod nas djeluju tri velike religije i možda bi iz teoloških normi mogli rekonstruisati moralne norme. One su tako i nastale. No, samo letimičan pogled na nosioce ordena SPC, crkve najbrojnije konfesije kod nas, pokazuje da ni religiozni moral više ne postoji.
Predlažem da poništimo ove izbore i na obnovljenim demokratski izaberemo okupatora. Kandidovati se ne može nijedna od regionalnih državnih kreatura.
