On je na pres konfereniji, povodom dešavanja u oblasti Nagorno-Karabah, rekao da Jermenija ima ideju obnavljanja „Velike Jermenije“.
„To je bolesna ideja u 21. vijeku da se obnavlja imperija, koja je postojala, ili možda nije postojala prije dvije hiljade godina. Upravo zbog te ideje mi kao Azerbejdžan danas trpimo agresiju“, kazao je Mirzazada.
Riječ Karabah u prevodu sa azerbejdžanskog jezika znači velika bašta.
„Ali Jermenija pokušava da promijeni to ime. Nagorno-Karabah administrativno, istrorijski i zvanično pripada Azerbejdžanu i uvijek je pripadala Azerbejdžanu. Prije raspada Sovjetskog saveza, upravo zbog ideje Velike Jermenije, Jermenija je počela da pretenduje na Nagorno-Karabah i zbog toga na kraju 80-ih, početkom 90-ih počeo je konflikt na tom području“, pojasnio je Mirzazada.
On je objasnio da teritorija Nagorno-Karabaha obuhvata 4.300 kvadratnih kilometara, ali je danas pod okupacijom Jermenije, kako je dodao, preko 15 hiljada kvadratnih kilometara.
„1994. godine smo potpisali sporazum o prekidu vatre između Jermenije i Azerbejdžana. I poslije toga su počeli pregovori. Nastavili smo te pregovore do 2018. godine. To su bili teški pregovori, imali smo razne opcije na stolu. Nažalost, kada je Jermenski premijer Nikol Pašinjan prošle godine otvoreno objavio da je Nagorno-Karabah Jermenija i tačka, sa tom izjavom nije nam ostavio prostora za pregovore“, rekao je Mirzazada.
Nakon toga Pašinjan je, kako je ukazao, svakim danom podizao tenzije i imao vojnu retoriku.
„Naš predsjednik je upozorio međunarodnu zajednicu da Jermenija priprema novu vojnu agresiju protiv Azerbejdžana. Upravo se to desilo 27. septembra. Oni su počeli da granatiraju naše mirno stanovništvo. I onda smo mi morali da preduzimamo neophodne kontra-ofanzivne mjere. I danas mi nastavljamo te kontra-ofanzivne mjere“, rekao je Mirzazada.
Poručio je da Azerbejdžanu ne treba nijedan centimetar teritorije države Jermenije, ali „mi branimo našu otadžbinu, našu zemlju“.
„U Azerbejdžanu živi nekoliko desetina etničkih manjina. To je za nas bogatstvo, a u Jermeniji 99 odsto stanovništva su Jermeni. U Azerbejdžanu ima različitih nacionalnosti i živi preko 30 hiljada Jermena. Oni su naši građani, državljani i za nas nema razlike ko je koje nacionalnosti i vjere“, rekao je Mirzazada.
On je kazao da međunarodne organizacije, kada je riječ o sukobu između Azerbejdžana i Jermenije, držene neutralnu poziciju.
Što se tiče objava u medijima da je turski avion oborio jermenski avion, da su Azerbejdžan i Turska iz Sirije doveli teroriste da bi ratovali u Nagorno-Karabahu, kazao je da su to sve dezinformacije i neistine.
„Turska je nama jedna od najblžih država, ali nijedan turski vojnik danas ne ratuje na teritoriji Azerbejdžana. Mi sa turske strane imamo veliku moralnu podršku, ali ne na terenu. Što se tiče navodnih terorista iz Sirije, takve izjave nemaju logike, jer nama tamo nisu potrebni vojnici iz bilo koje države“, objasnio je Mirzazada.
On je rekao da veoma korektno ocjenjuje današnju poziciju Rusije koja je prema sukobu neutralna, a Francuska je od prvog dana sukoba pokazala da potpuno podržava Jermeniju.
Istakao je da u Azerbejžanu protiv Jermenskog naroda niko nema ništa.
„Želimo da živimo zajedno, mirno, ali svi u okviru međunarondo priznatih granica i bez ikakvih teritorijalnih pretenzija. Sve što danas radi jermenska država i njihovo rukovodstvo pokazuje da nema prostora i alternative da bi nastavili pregovore. Jermenija treba da povuče sve svoje trupe iz Azerbejdžana i jedino onda možemo da sjedimo da razgovaramo. Po ovom pitanju očekujemo podršku međunarodne zajednice i svih država“, ocijenio je Mirzazada.
Istakao je da nije u pitanju religiozni, međunacionalni sukob.
„To nema nikakve logike, osnove. Azerbejdžan je poslije Irana druga šiitska muslimanska država, ali vidjeli ste da Iran otvoreno podržava Jermeniju. Izrael podržava Azerbejdžan po ovom pitanju, tako da ovaj sukob nema nikakve veze sa religijom. Azerbejdžan kao sekularna država pokušava da brani svoju teritoriju, da oslobodi teritorije od okupacije, jer nam nisu ostavili nijednu alternativu, izbor, niti prostor za pregovore. A mi nećemo da prihvatimo da 20 odsto naše teritorije i dalje bude pod okupacijom. Moramo da sjednemo za sto i oni moraju da nam vraćaju naše i priznaju naš teritorijani integritet“, zaključio je Mirzazada.
