On je detalje njegovog hapšenja koje se desilo krajem feburara ove godine opisao u saopštenju za javnost.
Naime, Milošević u obraćanju navodi da u njegovom slučaju nije pravilno primijenjen zakon, jer je on u februaru “greškom” uhapšen, međutim nakon toga nije pušten na slobodu zbog čega smatra da je diskriminisan u odnosu na lice koje je bilo u istoj situaciji prije par dana, ali koje je na kraju pušteno na slobodu.
“Ja sam 25.2.2020. pušten na slobodu jer mi je prekinuto izvršenje kazne zatvora. Nakon toga, uhapšen sam odmah na kapiji Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Spužu i nakon toga saslušan kod tužioca pa onda kod sudije za istragu Višeg suda u Podgorici. Sudija je odbio predlog Višeg državnog tužilaštva u Podgorici da mi se odredi pritvor jer je našao da nije ispunjen materijalno pravni uslov za određivanje pritvora, odnosno da iz prikupljenih dokaza ne proizilazi osnovana sumnja da sam izvršio krivično djelo zbog kojeg se protiv mene vodi postupak i u vezi sa kojim se predlaže određivanje pritvora, tj. krivično djelo iz člana 144 stav 1 tačka 3 ZKPa (predmet za ubistvo Radomira Đuričkovića)”, navodi Milošević u saopštenju dostavljenom preko njegove branjenice, advokatice Natalije Karadžić.
Kako dalje navodi, posle navedene odluke Višeg suda policajci su ga odveli do prostorija Centra bezbjednosti Podgorica.
“Međutim, po dolasku u prostorije CB Podgorica, oko 14.30 časova ‘greškom’ sam uhapšen i to zbog krivičnog djela za koje nisam izručen Crnoj Gori (predmet za ubistvo Miodraga Kruščića). Kako sam znao da ne mogu biti uhapšen jer se time krši član 14 Evropske konvencije o ekstradiciji, ja sam odmah informisao inspektora Nemanju Vujoševića da se radi o kršenju Konvencije i zatražio da odmah kontaktira tužioca i da mi omogući da pozovem svog advokata.
Taj policijski službenik nije htio da pozove tužioca već mi je rekao da mu je tužilac Maja Jovanović rekla da me mora, po “svaku cijenu” zadržati u policijskim prostorijama. Nije mi dozvolio ni da kontaktiram svog advokata. Rekao mi je: “Ako te pustim i ti i ja znamo gdje ćeš sjutra biti”. Ja sam mu odgovorio: “Naravno, zna se adresa, biću tamo đe si mu đeca i žena. Dosta sam bio dežurni krivac i vrijeme je da se sravne računi” Ponovo sam insistirao da pozove tužioca i da me pusti na slobodu ali je on to odbio!” stoji u obraćanju Miloševića, u kom dodaje da postoje jake indicije i on o snovano sumnja da je u pitanju „namjerna greška” i da je „po svaku cijenu” morao biti zadržan i pritvoren.
Kako dodaje, sjutradan je sporoveden iz CB Podgorica u Više tužilaštvo u Podgorici gdje trebalo da bude saslušan za krivično djelo za koje nije izručen Crnoj Gori.
Tužiteljka mu je, kako je naveo, saopštila da je Viši sud u Podgorici usvojio žalbu tužilaštva i odredio mu pritvor u predmetu vezanom za ubistvo Radomira Đuričkovića.
