Mađarski premijer Peter Mađar optužio je bivšu vladu Viktora Orbana da je prikrivala budžetski deficit, koji bi ove godine premašio osam odsto BDP-a, više nego dvostruko u odnosu na zvanično prikazani cilj.
Mađar je izjavio danas da ciljevi budžetskog deficita za 2026. godinu koje je postavila Orbanova vlada - najprije 3,7 odsto BDP-a, a zatim pet odsto - nemaju gotovo nikakve veze sa stvarnim stanjem koje je njegova vlada zatekla nakon preuzimanja vlasti prije šest nedjelja, prenosi Fajnenšel Tajms.
Prema njegovim riječima, čak su i Orbanovi zvaničnici interno računali sa manjkom od 6,8 odsto, dok su nove revizije pokazale da bi deficit premašio osam odsto da nedavni sporazum nije omogućio odmrzavanje sredstava Evropske unije.
"Lagali su Mađare. Podaci o budžetskom deficitu koje je Orbanova vlada javno iznosila, oni koji se nalaze u zvaničnim dokumentima, i ono što sada vidimo nemaju nikakve veze jedni sa drugima", rekao je Mađar u video-obraćanju na Fejsbuku.
Mađar je u aprilu pobijedio Orbana na izborima obećavajući da će suzbiti korupciju, obnoviti ugled Mađarske u Evropskoj uniji i dugoročno uvesti euro, čija pravila zahtijevaju da budžetski deficit bude manji od tri odsto BDP-a.
Od stupanja na dužnost, novi premijer ubrzano je sproveo niz mjera za borbu protiv korupcije i približavanje Evropskoj uniji, uključujući pristupanje Kancelariji evropskog javnog tužioca i jačanje domaćih institucija za borbu protiv korupcije.
Mađarov prikaz stanja javnih finansija mogao bi mu pružiti i političko opravdanje da smanji ili odloži obećana izdvajanja za zdravstvo i obrazovanje, napominje FT.
Orban je tokom većeg dijela svog mandata vodio strogu fiskalnu politiku, ali je nakon pandemije imao poteškoća da ponovo uspostavi kontrolu nad javnim finansijama.
Deficit Mađarske posljednjih godina kretao se između šesti i sedam odsto BDP-a, prije nego što je državni zavod za statistiku objavio da je prošle godine pao na 4,7 odsto.
Ministar finansija Andraš Karman prošle nedjelje je deficit nazvao „najvećim izazovom“ na putu Mađarske ka uvođenju eura. Najavio je da će do kraja avgusta predstaviti revidirani budžet za 2026. godinu.
Orban, njegov bivši ministar finansija i mađarski zavod za statistiku nisu odmah odgovorili na zahtjeve za komentar.
Finansijska tržišta pozitivno su reagovala na Mađarovu izbornu pobjedu. Forinta je u proteklih godinu dana ojačala oko 15 odsto u odnosu na euro, pri čemu je najveći deo tog rasta ostvaren nakon aprila, dok su prinosi na desetogodišnje mađarske državne obveznice pali ispod prinosa poljskih obveznica i približili se na manje od pola procentnog poena britanskim.
Jača valuta i niži troškovi zaduživanja mogli bi da olakšaju pritisak na budžet smanjenjem troškova servisiranja duga i uvoza. Međutim, deficit veći od sedam odsto znači da će Mađarskoj biti potrebne godine fiskalne konsolidacije kako bi ostvarila cilj uvođenja eura.
David Nemet, ekonomista KBC banke u Mađarskoj, rekao je da očekuje postepen put ka ulasku u mehanizam ERM II, pri čemu bi deficit pao ispod tri odsto tek krajem ove decenije.
"Premijer je potvrdio da je cilj prethodne vlade o deficitu od pet odsto bio nerealan. Očekujem sporo i postepeno smanjenje, pri čemu će deficit pasti tek nešto ispod tri odsto do 2030. godine", rekao je on.
