Mislim da je potrebno da policija hitno reaguje da se ne bi dešavalo u Crnoj Gori da se organizuju neke drugačije, paravojne jedinice... U odbrambeno-otadžbinskom ratu smo uspjeli da pružimo veličanstven otpor i stvorimo našu Republiku Srpsku... Zakon o istopolnim brakovima je biološko degradiranje Crne Gore... Vi podržavate jednu agresivnu manjinu i njihove nakaradne navike. Uopšte ne mogu da priznam ili ne priznam događaj o kojem nemam saznanje. Ja sam spreman da priznam da je u Srebrenici učinjen zločin genocida kada se to i nedvosmisleno utvrdi. Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju (...) gotovo je u potpunosti izgubio legitimitet...
Navedeni citati pripadaju predsjedniku skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava, članici Odbora za ljudska i manjinska prava i građaninu koji je do juče obavljao dužnost ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava. Očit produkt sinteze finsko-luksemburškog modela vlasti, o čemu smo slušali koncem prošle godine.
U slučaju bivšeg ministra, skoro da je preovladalo mišljenje kako problem nije u njegovom stavu, već samo u tome što ga je saopštio javno. U tome što je, rekoše, navučen na tanak led. Povodom ostalih, šablon je jasan. Njihove izjave odžive tek koji dan do zaborava. Ostaće oni da istrajavaju u borbi za - ljudska i manjinska prava.
A ta je borba rezultirala i njihovim glasovima protiv Rezolucije o genocidu u Srebrenici, manipulacijom o tome kako se njome osuđuje čitav jedan narod.
***
U momentima dok su savremeni borci za ljudska prava u Crnoj Gori, tokom još jedne "eksplozije parlamentarizma", prizivali paravojske, kalkulisali sa pitanjem genocida i emitovali mržnju, dok se premijer pravdao biračima, stotinak metara dalje, crnogorskoj je javnosti poslata i nešto drugačija poruka.
Možda je tu poruku još neko čuo. Možda baš neko od onih koji ćutke motre na to što u Crnoj Gori od ljudskih prava polako ostaje samo - ljuska prava.
