"U Kanadi i Švedskoj, kada se dogodi ovakva tragedija, kompletno društvo se ujedinjuje: opozicioni političari ne koriste mikrofone da bi sakupljali poene, mediji ne love senzaciju, već informacije, a građani ne traže krivce među sobom, već traže istinu, rješenja i način da se bol pretvori u snagu zajedništva. U takvim društvima, kada neko strada, stradanje se ne koristi kao platforma za političku borbu", kazao je on.
Tamo se tuga ne instrumentalizuje, dodao je on.
"Tamo se zna red, zna se mjera, zna se da postoje trenuci kada se ćuti i radi, a ne viče i optužuje. Nažalost, kod nas je situacija sasvim suprotna. Kod nas se tragedije od strane određenih struktura bukvalno dočekuju kao prilike. Prilike da neko stane pred kamere, iskoristi bol drugih da bi promovisao sebe, da napadne policiju, državu, vlast, institucije, sve živo, samo da bi se napravila neka prednost u jeftinom dnevnopolitičkom nadmetanju. Nema ni trenutka poštovanja prema žrtvama, ni trunke ljudske pristojnosti. Samo hladna, proračunata, beskrupulozna zloupotreba tuge za sitnu političku korist", naglasio je Leković.
Takve pojave, dodaje on, nisu samo sramotne, one su i opasne.
"Jer dok se mi svađamo, dok se tragedije koriste kao oružje u političkoj borbi, društvo se dodatno dijeli i propada.Zato treba jasno da se kaže da se ne može graditi bolje društvo dok u trenucima najveće boli ljudi ne nauče da budu ljudi. Ne može biti napretka dok ne naučimo da postoje trenuci kada se staje, kada se ne govori iz interesa, već iz odgovornosti. Kada se ne proziva, već preuzima odgovornost. Kada se ne traže krivci, već rješenja", naglasio je Leković.
