Ovaj nacrt statuta Zajednice su Kosovu i Srbiji predstavile međunarodne diplomate 21. oktobra.
"Prvo, prema mojoj političkoj oceni, nacrtom se prekida nasleđe nepriznavanja Republike Kosovo koje je zapisano u sporazumima iz 2013. i 2015. Dakle, po mojoj političkoj proceni, nacrt pojašnjava pitanje priznanja Republike Kosovo", rekao je Kurti 3. novembra.
Ipak, on je podvukao da još nije zvanično prihvatio taj dokument za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, koja bi pripadnicima srpske zajednice na Kosovu trebala da pruži veću autonomiju.
"Prihvatanje znači pristanak na preuzimanje obaveza za realizaciju nacrta (statuta)", rekao je Kurti i dodao da je ponudio da se dokument potpiše.
Premijer Kosova je ocenio da je nacrt statuta pažljivo napisan u skladu sa slovom i duhom Ustava, te napomenuo da je predviđeno da taj dokument razmotri i Ustavni sud Kosova.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. u okviru dijaloga Kosova i Srbije, dok su 2015., dogovoreni principi za njeno formiranje. Međutim, Ustavni sud Kosova je ocenio da ti principi nisu u skladu sa Ustavom, na šta su se kosovske vlasti pozivale i odbijale da formiraju Zajednicu.
U međuvremenu su Kosovo i Srbija februara ove godine prihvatili Sporazum o normalizaciji odnosa na osnovu predloga Evropske unije, a potom je sredinom marta usaglašen i Aneks za njegovu implementaciju.
Sporazum, pored ostalog, predviđa da se Srbima na Kosovu pruži određeni nivo samoupravljanja.
Strane diplomate su u nekoliko navrata potvrdile da se to pitanje odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Premijer je u Skupštini Kosova podnio izveštaj o nacrtu statuta koji su predstavile međunarodne diplomate, na zahtjev opozicionih partija. Govorio je i o poslednjem sastanku u Briselu 26. oktobra sa predstavnicima "velike petorke".
