Kosovo i Srbija imaju za cilj da zaključe značajan sporazum o normalizaciji odnosa „ove godine“, rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti u ekskluzivnom intervjuu za portal Euraktiv (EURACTIV) uoči današnjih pregovora u Briselu, ali je naglasio da to neće biti glatko, uprkos povećanom angažovanju Zapada.
„Potrebna nam je normalizacija odnosa, a to se može postići uz obostrano priznavanje kao centralni dio“, rekao je Kurti.
On je kao ključni problem naveo upornost Beograda da neće formalno priznati nezavisnost Kosova, ako može pristati na de facto priznanje.
Kurtijevi komentari uslijedili su uoči sastanka na visokom nivou u Briselu, gde se očekuje da će lideri Srbije i Kosova podržati sporazum o normalizaciji zategnutih odnosa, navodi portal Euractiv.
Rečeno je da ažurirani prijedlog EU, koji su obe strane primile prije početka samita EU-Zapadni Balkan u Tirani prošlog decembra, ali još nije zvanično objavljen, uključuje međusobno priznavanje zvaničnih dokumenata, povećanu finansijsku pomoć i druge mjere za poboljšanje života ljudi u obije zemlje.
Na pitanje da prokomentariše izglede za postizanje sporazuma do kraja ove godine, u skladu sa vremenskim okvirom koji je Euraktiv „razumio da je naveden u prijedlogu EU“, Kurti je rekao: „Svakako je cilj da se ovaj sporazum dobije ove godine“.
„Ono što je ostalo da se pregovara – a to neće biti nimalo lako – jeste mehanizam za implementaciju, međunarodne garancije i vremenski redosljed šta, kako i kada“, rekao je Kurti.
Osim međusobnog priznavanja, najspornije pitanje je formiranje asocijacije opština sa srpskom većinom (ZSO) na Kosovu, za koje Priština strahuje da bi moglo da stvori otcijepljeni region, a Kurti nije voljan da prihvati, iako Srbija i Zapad ističu da je dogovoreno deceniju prije.
Lideri većine kosovskih etničkih Albanaca tvrde da bi takvo telo Beogradu dalo ogroman uticaj u njihovoj zemlji, dok Beograd kaže da je potrebno da zaštiti prava etničkih Srba, navodi portal.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić „i dalje traga za teritorijalnim etnonacionalizmom“, rekao je Kurti na pitanje o Vučićevoj retorici.
„U suštini, koristio bi Zajednicu srpskih opština kao novi naziv za Republiku Srpsku“, rekao je Kurti, misleći na visoko autonomni srpski entitet, nastao u BiU nakon rata 1991-95.
„S druge strane, nadam se da ćemo kada otvorimo pregovore, oslanjajući se na predlog EU, povećati povjerenje, jer sporazumi se ne mogu primijeniti ako nema povjerenja, pa nam je potreban određeni nivo dobre volje“, rekao je Kurti.
On je ocijenio da su „potpisivanje sporazuma i primena sporazuma na Balkanu dve različite planete i treba da ih dovedu na isti kontinent“.
Kurti tvrdi da „dvije trećine sporazuma potpisanih u Briselu prethodnih decenija Srbija nije primijenila“.
On je rekao da su prethodni predlozi bili previše složeni i detaljni i da ih je stoga teško „prodati javnosti“, dok najnoviji ima samo jedan veliki kamen spoticanja.
„Jedan od 33 sporazuma nije prošao test našeg ustava jer se govori o monoetničkoj asocijaciji (ZSO)“, rekao je Kurti, odgovarajući na sve veći pritisak EU i SAD da se stvori asocijacija srpskih opština.
„Treba da budemo veoma oprezni da ne radimo dogovore koji su pali na testu ljudskih prava ustava demokratskog i republičkog poretka, ali istovremeno treba imati u vidu da na cijelom Balkanu imate nacionalne manjine – njihova prava ne mogu biti identična“, rekao je Kurti.
On je naglasio da prijedlog EU ne sme da se bira između 33 nesprovedena sporazuma, dodajući da uzajamno priznanje mora da bude osnova čitavog procesa.
„S druge strane, u centru mora postojati obostrano priznanje – ne može se poslužiti kafa bez šoljice – šta god da radite u smislu prava i mehanizama, država je platforma koja obezbjeđuje ta prava i te mehanizme“, rekao je Kurti u intervjuu za Euraktiv.
