On je na premijerskom satu, odgovarajući na pitanje poslanika liste Crno na bijelo Miloša Konatara – da li će Vlada podržati inicijativu za održavanje referenduma o eksploataciji nafte i gasa –- rekao da je ugovor o istraživanju nafte jedan od rijetko dobrih ugovora koje je potpisala bivša vlast.
„U kom smislu dobar – u smislu poštovanja dobrih standarda. Postoji vrlo zanemarljiv mogući negativni uticaj na životnu sredinu. Sa zadovoljstvom bih prihvatio da svako pitanje koje predstavlja sukob mišljenja razriješimo na taj način (referendumom). Moram, međutim, da ukažem na dva elementa – sprovođenje klasičnog referenduma bi koštalo Crnu Goru dva miliona eura, dok bi šteta prekidanja istraživanja iznosila negdje oko 100 miliona eura“, istakao je on.
Krivokapić kaže da je na prostoru Jadrana preko 1.500 sličnih bušenja.
„Ako možemo da sprovedemo referendum a da malo košta – ja sam za to. Znam da Tamara (Srzentić) ima jednu priču o platformi koja nije skupa, ali koja ne može da garantuje sigurnost identifikacije. To Crna Gora u ovom trenutku ne može da obezbijedi. Da bi imali referendum koji malo košta i nije bezbjedan – bila bi to loša poruka za sve nas. Ako bi to bio test program, spreman sam da isprobamo“ , poručio je predsjednik Vlade.
„Ko je udario na crkvu nije ostao bez posljedica“
Odgovarajući na pitanje lidera i poslanika i Socijaldemokrata Ivana Brajovića – na koji način on i Vlada planiraju da se suoče s katastrofalnom epidemiološkom situacijom u državi – premijer je rekao da je najveći pik tokom epidemije koronavirusa registrovan krajem oktobra.
„Da li je ova Vlada tada bila na čelu Nacionalnog koordinacionog tijela za zarazne bolesti (NKT)? Niko od nas tada nije mogao da priviri ničemu, a kamoli računima sredstava koja su se slila NKT-u. Šta je rezultat zatvaranja Crne Gore u prethodnom periodu? Fenomenalna situacija tokom četiri nedjelje i onda eksplozija epidemije i uništavanje turizma s minusom od 500 miliona eura. Znamo kako se upravlja hazardom u vanrednim situacijama. Za ovakvo ponašanje je kriv i premijer i svaki građanin koji ne poštuje mjere. Uvijek vam je crkva mjesto gdje treba da udarete. Čuvajte se toga. Niko ko je udario crkvu nije ostao bez posljedica“, istakao je Krivokapić.
Govoreći o vakcinama protiv koronavirusa, premijer je rekao da je Vlada donijela odluku da samo može primiti vakcine od vlade druge države ili od direktnog proizvođača vakcina.
„Pominjete mi (Petrosa) Statisa koji se pojavio kao vaš način rješavanja problema u Crnoj Gori... Šta je taj čovjek dobro učinio Crnoj Gori? Uništio je Sveti Stefan. Ti ljudi su vaši prijatelji. Zašto ta vakcina nije išla kao donacija Vlade UAE, nego posredstvom jednog čovjeka?“, pitao je on.
Premijer je najavio da Vlada preduzima sve da uđe u aranžman izgradnja regionalne kovid bolnice u predijelu Boke Kotorske. Poručuje da će biti dovoljno vakcina protiv koronavirusa.
„Do 15. juna biće vakcinisano 35 odsto građana. S 25 odsto onih koji su već preležali kovid, obezbijedićemo stabilnost koju zahtijeva turista“, naglasio je Krivokapić.
Brajović je, govoreći o slučaju odavanja tajnih podataka od strane v.d. direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost (ANB), Dejana Vukšića, rekao da to najviše liči na namjeru da se Crna Gora kompromituje kod međunarodnih partnera.
Krivokapić ga je pitao odakle zna da je odata bilo koja tajna jedne članice NATO-a.
„U mojoj Vladi je šest stipendista američke vlade. Odakle vam ta informacija? Ko vam je dao i na osnovu čega to možete da kažete građanima?“, pitao je premijer, na šta mu je Brajović odgovorio:
„Čitao sam nešto što nama nije smjelo da bude poslato“.
Govoreći o zaduženju države od 750 miliona eura, Brajović je rekao da je ono sprovedeno tajno. Tvrdi da je taj kredit veći od kredita za auto-put i s gorom kamatnom stopom od kredita za auto-put.
„Krenuli smo u proces demontaže“
Predsjednik Vlade je, odgovarajući na pitanje poslanika Pokreta za promjene Branka Radulovića – da li su on i Vlada „za punu demontažu totalitarnog i kriminogenog režima, potpuno preispitivanje prošlosti i efikasnu i optimalnu izgradnju pravne, funkcionalne, prosperitetne i evropske Crne Gore“ – poručio da jeste.
„Znate da 30 godina temelja bivše vlasti ne mogu da se pomjere za 100 dana Vlade. Krenuli smo u proces demontaže i u Demokratskoj partiji socijalista (DPS) su više nego zabrinuti. Da li nam treba provjeravanje i tužilaštva i sudstva? Apsolutno da. Kako? Brzo, energično. Ključna mjera nečijeg dobrog rada, ili ne dobrog, je porijeklo imovine. Zakon o porijeklu imovine se radi, imali smo tri predloga, usaglašavamo ga i nadamo se da će biti poslat Skupštini vrlo brzo na usvajanje“, naveo je on.
Radulović je rekao da prioritet treba da bude „demontaža lopovskog režima“.
„Gdje vam je otvaranje tajnih dosija, ispitivanje imovine, lustracija, provjera štetnih ugovora...?“, pitao je Radulović.
On je poručio da su potrebne reforme „od sudstva do tužilaštva“.
„Sve ʼsmrdiʼ tamo – od Osnovnog suda do Ivice Stankovića“, podvukao je Radulović.
„Statistiku je trebalo da analizirate kad ste bili u saradnji s DPS-om“
„Nijednog ministra nikad nijesam pitao koje je nacionalnosti. Do sada nijedan funkcioner nije otišao iz državne uprave zato što je druge nacionalnosti“, tvrdi premijer Krivokapić.
On je, odgovarajući na pitanje poslanika Bošnjačke stranke Ervina Ibrahimovića – da li Vlada vodi računa o srazmjernoj zastupljenosti manjina u državnoj upravi i privrednim društvima u kojima je država većinski vlasnik, i koliko je pripadnika manjebrojnog naroda imenovano u njima na rukovodećim mjestima od 4. decembra prošle godine – rekao da je, prema Centralnom registru kadrova, u državnoj upravi 81 odsto Crnogoraca, 5,3 odsto Srba, 5 odsto Bošnjaka, 1,5 odsto Muslimana, te 0,4 odsto Hrvata.
Krivokapić je kazao Ibrahimoviću da ne želi da se bavi matematikom i da neće gledati da li je BS „i dalje u zagrljaju s DPS-om“.
„Statistiku je trebalo da analizirate kad ste bili u saradnji s DPS-om. Dobili ste određeni dio procenata i po dubini – posebno ste bili zainteresovani za saobraćaj. Niko te kadrove neće dirati“, naglasio je premijer.
Ibrahimović je poručio da Bošnjaci neće pristati na ponižavanja i milostinju.
„Ostajemo ovdje i borićemo se za svoja prava. Ovo vrijeme podsjeća na devedesete, kad su se čistile institucije od manjinskih naroda“, ocjenjuje on.
Krivokapić je, između ostalog, rekao i da se, kad budu raspisani konkursi, neće zapošljavati „ni po babu, ni po stričevima, ni po boji očiju, ni po nacionalnosti“.
Govoreći o zapošljavanju u javnoj upravi, Krivokapić je kazao da ima dosta biografija s fakultetima koji su vrlo sumnjivog kvaliteta, a koji su nostrifikovani.
„Kad bih predlagao nešto, predložio bih zakon da se u državnoj administraciji ne može zaposliti neko ko nije završio državni fakultet“, rekao je on.
„Kupovinom dva aviona uštedjeli 20 miliona eura“
Predsjednik Vlade je, odgovarajući na pitanje poslanika liste Mir je naša nacija, Borisa Bogdanovića, kazao da je država kupovinom dva aviona za novoformiranu avio-kompaniju ToMontenegro ostvarila budžetsku uštedu od 20 miliona eura.
Vlada se, kako je pojasnio, opredijelila za kupovinu dva aviona koja su bila angažovana u operativnom lizingu u kompaniji Montenegro erlajns. Avioni su otkupljeni od kompanije GECAS.
„Postojeći ugovor je bio izuzetno finansijski nepovoljan za Montenegro erlajns, a ekonomski skoro neodrživ. Uslovi raskida i povraćaja dva aviona su iznosili preko 40 miliona eura, uz dodatne penale po ranije raskinutom ugovoru za jedan od dva aviona. U ovoj transakciji država Crna Gora, kao garant u ugovoru, morala bi da izmiri navedeni iznos, a uz to bi i ostala bez prava na avione. Kupovinom ovih aviona ostvarena je budžetska ušteda od 20 miliona eura. Ujedno je država postala trajni vlasnik aviona, što znači da je država u ukupnom iznosu uspjela da bude pozitivna za 40 miliona eura. Avioni su odmah plaćeni“, istakao je Krivokapić.
On je podsjetio da je iz budžeta države od 2008. Montenegro erlajnsu uplaćeno 77,9 miliona eura.
„To vam govori o činjenici koliko smo bili izdašni za kompaniju koja je imala menadžment koji je bio nagrađen iznad svih mogućih kriterijuma. Dug kompanije u momentu prestanka letjenja bio je 110 miliona eura, što je onemogućavalo dalje poslovanje kompanije“, zaključio je Krivokapić.
