Crna Gora ulazi u značajan investicioni ciklus u sektoru vazdušnog saobraćaja kroz koncesioni model za aerodrome u Podgorici i Tivtu, koji donosi ukupni finansijski efekat od najmanje milijardu eura u narednih 30 godina. U prvim godinama koncesije planiran je najintenzivniji investicioni ciklus. Prema planu, u prvih šest godina biće realizovano oko 194 miliona eura ulaganja, što čini najveći dio ukupnog investicionog programa vrijednog 300 miliona eura - pokazuju Pobjedi dostupni dokumenti, piše Pobjeda.
Za prve tri godine planira se proširenje terminala i povećanje kapaciteta, što predstavlja početak intenzivnog investicionog ciklusa. Broj putnika na crnogorskim aerodromima treba tokom trajanja koncesije da se utrostruči – sa sadašnjih oko tri na čak devet miliona godišnje.
Kapitalna ulaganja
Koncesioni period sadrži kapitalna ulaganja od oko 300 miliona eura u modernizaciju i proširenje infrastrukture, uz dodatnih 100 miliona eura jednokratne naknade i procijenjenih 600 miliona eura prihoda kroz varijabilne uplate koncesionara. Posebno je važno što će najveći dio investicija biti realizovan već u prvih šest godina, čime se brzo unapređuju kapaciteti i kvalitet usluga na oba aerodroma
Crna Gora ulazi u novu fazu razvoja vazdušnog saobraćaja kroz koncesioni model upravljanja aerodromima u Podgorici i Tivtu, koji, prema dostupnoj dokumentaciji, objedinjuje zaštitu državnog interesa, značajne investicije i dugoročni razvoj infrastrukture bez gubitka vlasništva nad ključnim resursima.
Riječ je o modelu dugoročnog upravljanja, predviđenom na period od 30 godina, koji omogućava modernizaciju aerodroma uz jasno definisana pravila – država ostaje stoprocentni vlasnik zemljišta i infrastrukture, dok se po isteku ugovora svi unaprijeđeni kapaciteti vraćaju u njeno vlasništvo. Time se, kako se naglašava, koncesija pozicionira kao razvojni, a ne privatizacioni model.
Investicije i finansijski efekti
Jedan od ključnih benefita koncesionog aranžmana je snažan finansijski efekat za državu. Procjenjuje se da bi ukupni efekti tokom trajanja ugovora mogli dostići najmanje milijardu eura, kroz kombinaciju direktnih uplata i infrastrukturnih ulaganja.
Plan uključuje oko 300 miliona eura kapitalnih investicija u modernizaciju i proširenje kapaciteta aerodroma, uz dodatne prihode za državu kroz jednokratnu naknadu i varijabilne uplate koje zavise od poslovnih rezultata koncesionara. Posebno je značajno što se najveći dio ulaganja realizuje već u prvih šest godina, čime se brzo odgovara na postojeća infrastrukturna ograničenja.
Planirana ulaganja predviđaju izgradnju novih terminala, proširenje operativnih kapaciteta i unapređenje prateće infrastrukture. Ukupna površina terminala biće višestruko povećana, dok će broj parking pozicija za avione rasti sa 22 na 35, što direktno doprinosi većoj efikasnosti i smanjenju gužvi.
Aerodrom Tivat dobija dodatnu dimenziju kroz razvoj turističkog kompleksa i pomorskog terminala, čime se jača veza između avio i nautičkog turizma, dok će u Podgorici fokus biti na stabilnom rastu kapaciteta i boljoj otpornosti sistema na sezonska opterećenja.
Trostruki rast putnika
Jedan od najznačajnijih razvojnih potencijala odnosi se na povećanje avio-dostupnosti. Projekcije ukazuju da bi broj putnika mogao porasti sa sadašnjih oko tri na čak devet miliona godišnje do kraja koncesionog perioda.
Ovakav rast bi, kako se navodi, imao direktan uticaj na turizam, trgovinu i investicije, uz otvaranje novih linija i dolazak većeg broja međunarodnih i low cost avio-kompanija.
Kratkoročno, putnici mogu očekivati i unapređenje korisničkog iskustva kroz digitalizaciju – samouslužni check-in, automatizovanu pasošku kontrolu i napredne sisteme za navigaciju kroz terminale, što će značajno smanjiti vrijeme čekanja.
Modernizacija aerodroma donosi konkretne promjene u svakodnevnom iskustvu putnika. Uvođenje digitalnih rješenja, poput samouslužnog check-ina i automatizovane pasoške kontrole, smanjiće gužve i ubrzati procedure. Veći terminali i prošireni kapaciteti omogućiće bolju protočnost i manje zastoja tokom turističke sezone. Povećanje broja parking mjesta i bolja organizacija prostora dodatno će olakšati pristup aerodromima. Cilj je da putovanje kroz crnogorske aerodrome postane brže, jednostavnije i kvalitetnije
Istovremeno, cijeli proces biće pod stalnim nadzorom države, uz jasno definisane regulatorne mehanizme i obavezu koncesionara da posluje u skladu sa domaćim zakonodavstvom.
Prvorangirani ponuđač je kompanija Incheon International Airport Corporation (IIAC), u vlasništvu Vlade Južne Koreje, koja upravlja jednim od najbolje rangiranih aerodroma na svijetu, kroz koji godišnje prođe više desetina miliona putnika. Ovo iskustvo dodatno uliva povjerenje u kapacitet realizacije projekta na visokom međunarodnom nivou.
Koncesioni model, kako se zaključuje, donosi balans između investicija i očuvanja državnog interesa – omogućava brzu modernizaciju bez zaduživanja države, povećava konkurentnost i povezanost Crne Gore, a istovremeno garantuje da strateška infrastruktura ostaje u javnom vlasništvu.
Po isteku ugovora, država preuzima upravljanje nad unaprijeđenim aerodromima, čime se osigurava dugoročna korist za ekonomiju i građane Crne Gore.
Zaštita državne imovine i kontrola
Koncesioni model jasno definiše da državna imovina ostaje zaštićena tokom cijelog trajanja ugovora. Koncesionar nema pravo da optereti Aerodrome hipotekom niti da koristi imovinu kao sredstvo obezbjeđenja. Ugovor predviđa stalni institucionalni nadzor i kontrolu ispunjenja obaveza, čime se smanjuje rizik od zloupotreba. Aerodromi Crne Gore zadržavaju svoj pravni status javnog dobra. Ovakav okvir garantuje da ključna infrastruktura ostaje pod punom kontrolom države, čak i tokom perioda upravljanja od strane koncesionara
Svi stalni radnici ostaju u radnom odnosu
Koncesioni model predviđa jasan okvir zaštite zaposlenih u Aerodromima Crne Gore, uz očuvanje kontinuiteta njihovog radnog statusa. Svi radnici koji imaju važeći ugovor o radu u trenutku zaključenja koncesije zadržavaju svoje pozicije, čime se obezbjeđuje stabilnost zaposlenja. Posebno je značajno što je garantovan period zaštite od najmanje pet godina, tokom kojeg koncesionar ne može proizvoljno raskidati radne odnose. Otkaz je moguć isključivo u slučajevima kršenja radnih obaveza ili na zahtjev zaposlenog, što dodatno štiti radnička prava. Uz to, modernizacija sistema i uvođenje novih tehnologija otvaraju prostor za dodatne obuke, profesionalni razvoj i unapređenje radnih uslova. Dugoročno, rast saobraćaja i širenje kapaciteta mogu značiti i nova radna mjesta i veću sigurnost zaposlenih.
