Okrugli sto je otvorila izvršna direktorica Atlantskog saveza Azra Karastanović, podsjetivši da je događaj organizovan uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) s ciljem unapređenja učešća građana u političkim procesima i podsticanja prevazilaženja političke polarizacije u Crnoj Gori.
1„Projekat smo počeli još prije dvije godine i prva inicijativa je upravo bila Skupština građana kao jedan participativni mehanizam koji je na jedno mjesto doveo reprezentativni uzorak crnogorskog društva koji je posredstvom facilitacije, pristupom informacijama i ekspertima mogao da raspravlja o svim onim problemima koje njih pojedinačno kao građane crnogorskog društva more i za koje smatraju da trebaju da se stvore neki novi okviri i prostor za diskusiju i unapređenje participativne uloge građana. Upravo te rasprave su pokazale da građani kad im se pruži prostor za djelovanje, raspravu i uključivanje imaju šta da kažu i trebaju da budu saslušani“, kazala je Karastanović.
Komar: Naša demokratija doživljava neke ne tako slavne trenutke
Olivera Komar profesorica na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore kao jedna od učesnica današnjeg panela istakla je da je nakon 2020. godine kada se očekivao veliki zaokret ka demokratizaciji dogodio određeni napredak, ali da je brzo uslijedio i pad.
„Uslov koji imamo da bi demokratija bila otporna, bio bi da imate jako snažno, žilavo civilno društvo. Mi imamo zaista jedno dosta živo civilno društvo, ako govorimo o nevladinim organizacijama. Ali civilno društvo nisu samo nevladine organizacije, to ne smijemo da zaboravimo. To što postoji par nevladinih organizacija koje su prilično aktivne i bučne, to ne znači da mi imamo civilno društvo. Ako pogledate bilo koju definiciju političke kulture, mi tu padamo odmah. Dakle, vrlo malo je građanskih inicijativa, te građanske inicijative se ne čuju, odnosno, kad se čuju vlast, ih ne čuje. Vrlo je malo otpora građana u situacijama u kojima građani nisu zadovoljni nekim stvarima, tu je puno kršenja određenih sloboda, kršenja određenih prava, tako da u tom smislu, na tom parametru, mislim da naša demokratija doživljava neke ne tako slavne trenutke,“ ispričala je Komar.
Komar navodi na bi društvena kohezija takođe trebala da bude indikator kvaliteta demokratije.
„Suštinski govori se o tome da društvo mora da ima neku vrstu konsenzusa oko toga kuda se kreće. Crnogorsko društvo nema konsenzus po tom pitanju, jedini konsenzus koji mi imamo, jeste da želimo u Evropsku uniju, ali kad malo čačnete šta to za ljude znači, onda vidite zapravo da ljudi na drugačiji način doživljavaju šta je to. Doživljaju to dosta transakciono u smislu da će nam biti bolje, ali kad malo postavite potpitanja da li se slažate sa spojnom politikom Evropske unije ili šta to znači u odnosu na to šta ste vi spremni da uradite, ta podrška se transformiše u nešto sasvim drugo. Dakle, koji god da uzmete parametar, mi po tim parametrima zapravo doživljavamo ponovo jednu vrstu krize demokratije,“ ispričala je Komar.
Vujović: Ne idemo onamo kuda bi trebali, često skrećemo sa puta
Zlatko Vujović, politički analitičar i predsjednik UO Centra za monitoring ističe da je utisak ljudi da žive u većem stepenu demokratije zato što ne postoji jedan centar moći i odlučivanja unutar vladajuće strukture kao što je to nekada bio slučaj.
„Sada imamo veći broj slabih aktera, ali i slabi akteri veoma često imaju veto moć. Ne idemo onamo kuda bi trebali, ne idemo onamo kuda je rečeno da idemo, nego često skrećemo sa puta. Kada dođemo do pitanja kao što je sveobuhvatna izborna reforma vidimo da ćemo svjedočiti jednom jeftinom kompromisu vladajućih elita koji će za rezultat imati jednu lošu izbornu reformu. Mislim da će ovaj dogovor oko povećanja izdavanja finansiranja političkih partija sa 0,5 na 0,8 dovesti do toga da će partije dobijati 60 posto više novca nego što su do sada dobijale. Moji strahovi govore da sve ono što je obećavano u izbornoj reformi se neće desiti. Praviće se određene površne intervencije koje bi za cilj imale da političke partije kažu da su ispunili zahtjeve EU, ali da izborna reforma neće biti djelotvorna. Desila se jedna smjena generacija i dobili smo ljude koji su otvoreniji za razgovore, ali vi i dalje imate određene veto igrače koji blokiraju kretanje ka naprijed,“ ispričao je Vujović.
Vujović ističe da u Crnoj Gori ne postoje razvijene institucije.
„Mi imamo tužilaštvo i sudstvo koji su dominantno pod uticajem i cenzurom onoga ko vlada, iako je došlo do promjene vlasti. I tužilaštvo i sudstvo usaglašavaju svoje stavove sa onim što je volja vladajuće većine, čak i bez većeg pritiska. Da bi se pokazalo da smo otporna demokratija tužilaštvo i sudstvo moraju da pokažu da su otporni na one koji vladaju i da pokažu da mogu donijeti teške odluke i kada se one tiče vlasti, a ne samo opozicije,“ dodao je Vujović.
Cerović: Vladavina plemena prešla na vladavinu političkih partija
Radoje Cerović, komunikolog i psiholog ističe da je Crna Gora sa vladavine plemena prešla na vladavinu političkih partija.
„Političke partije se ponašaju na način na koji se ponašaju plemenske starješine, gledaju šta je u njihovom interesu, ne postoji zajednički interes, ne mogu da se donesu zajedničke odluke. Ta vrsta pomirenja sa činjenicom da ne postoji res publica i pitanje zajedničke identifikacije je i u domenu osjećaja pripadnosti i u domenu institucija stvorila prepreke da se izgradi ono što su preduslovi za pridruživanje EU. U ovom trenutku vidimo vrlo jasna kretanja unazad,“ istakao je Cerović.
Ukazao je na emocionalne i instinktivne aspekte koji su veoma moćni elementi kontrole ljudi.
„U ovom trenutku sva ta dugmad su vrlo jako pritisnuta da bi se dovelo do što većeg cijepanja društvenog tkiva da bi se na jedan vrlo očigledan način institucije dovele u pitanje. Dobili smo niz razočarenja, niz političkih kompromisa, te postoji duboka rezignacija, osjećaj da je prljav teren baviti se politikom,“ ispričao je Cerović.
Nikolić: Imamo solidne zakone, ali ne i njihovu primjenu
Direktorica Instituta za medije Crne Gore, Olivera Nikolić ističe da je aktuelna vlast pokazala da ne razumije potrebu građana da se njihov glas čuje prilikom usvajanja medijskih zakona.
„Uoči sjednice Parlamenta Vlada je nabrzinu promijenila određene medijske zakone, konkretno način i uslove za izbor generalnog direktora Javnog servisa, jedne od najznačajnijih institucija u država. To je ogolilo tendenciju ovih vlasti za političkom kontrolom ključnih medijskih institucija u državi. U ovih godinu dana imamo činjenicu da imamo jednu bahatost na čelnoj funkciji koja se ogleda u tome da se ne poštuju sudovi i odluke sudova ove države. Mi na djelu imamo nepoštovanje zakona od ključnih medijskih institucija u državi. Imamo uporno odlaganje izbora članova Savjeta RTCG, to važno tijelo je u riziku da ne može da obavlja svoj posao jer je mandat dvojici članova u Savjetu istekao. Mi imamo vrlo solidan zakonodavni okvir što se tiče medijske scene, ali mi nemamo primjenu zakonu, a tu su i opstrukcije i politička kontrola, te tendencija da se tako i nastavi,“ ispričala je Nikolić.
