Takmičenje za Pjesmu evrovizije je oduvek bila slika i prilika političke situacije u Evropi. Kada bi u Gruziji postalo napeto, zategnuti odnosi između Rusije i Gruzije odrazili bi se i na razmjenu poena na ovom najvećem i najkompleksnije televizijskom muzičkom takmičenju, ne samo u Evropi, već i u svijetu. Slično je bilo i sa Kiprom, uostalom kao i svakim drugim evropskim regionom, koji bi u vrijeme Eurosonga važio za krizno područje.
Ove godine je sve u znaku ekonomske krize. Po prvi put je domaćin ovog prestižnog muzičkog festivala sa tradicijom dugom 55 godina, otvoreno priznao da ni u ludilu ne priželjkuje još jednu pobjedu. Jer ukoliko se to dogodi, Norveška će organizaciju Evrovizije prepustiti nekoj drugoj zemlji, članici Evropske radiodifuzne unije (EBU). U protivnom bi bankrotirala, saopštili su organizatori. I broj zemalja učesnica smanjio se ove godine na 39, sastav delegacija je zbog ušteda brojčano desetkovan, a i akreditovanih novinara je nešto manje nego u Moskvi. Doduše, ne i nemačkih: njih je ove godine u Oslu nekim čudom najviše.
Da ironija bude veća, spisak problema koji su se pretvorili u velike izazove za Norvežane poslednjih sedmica konstantno se proširivao. Vulkanski pepeo sa Islanda, koji je krajem aprila blokirao kompletan evropski vazdušni prostor držao je u neizvjesnosti domaćine do poslednjeg trenutka. Drugo, isporuka scenskih elemenata kasnila je zbog iznenadnog štrajka zaposlenih na aerodromima u Norveškoj. Pa ipak, najgore je prošlo, veruju u Evropskoj radiodifuznoj uniji.
Sada kad su svi izvođači na okupu, organizatori mogu da se posvete uobičajenim problemima. Kako uvećati broj gledalaca Evrovizije, kojih je sada već preko 120 miliona? Kako animirati mlađe generacije, koje sem roditeljskih priča i anegdota za ovaj muzički spektakl ništa ne vezuje? Najveći izazov za EBU je ipak sistem glasanja, koji je i ove godine djelimično izmijenjen. Na sreću, od kako je stučni žiri ponovo u igri, izvršni producenti imaju manju glavobolju. Kritike na račun razmjene bodova među državama istočno-evropskog, jugoistočnog i skandinavskog bloka su konačno postale bespredmetne. Stučni žiri se ove godine, zajedno sa publikom, izjašnjava i u polufinalu.
Najveće je iznenađenje ipak to što gledaoci širom Evrope od ove godine mogu da glasaju tokom kompletnog prenosa evrovizijskog takmičenja. EBU sistem glasanja želi da učini interesatnijim, boljim i pravednijim. Kaže Sitse Baker, portparol Eurosonga:
„Svake godine tragamo za načinima da takmičenje učinimo još boljim, da ovaj format uvijek bude atraktivan, svjež. Jer ova dama koju zovemo Evrovizijom ima 55 godina. Moramo da učinimo sve kako bi šou ostao interesantan široj publici. Kada je o glasanju tokom kompletnog prenosa riječ, više je razloga za takvu odluku. Prvo, do sada ste mogli da glasate samo 15 minuta. To je dovodilo do tehničkih problema. Mnogo ljudi nije uspijevalo da glasa. Na nesreću, dešavalo se da su veze zbog opterećenja bile zauzete. A mi želimo da svako bude u mogućnosti da glasa. Drugo, primijetili smo da dosta ljudi ima potrebu da izrazi mišljenje o pjesmi u trenutku dok se pesma izvodi. To Vam omogućava da glasate dok proživljavate emocije. Ali odluka nije donesena preko noći. Taj sistem smo već testirali tokom Evrovizijskog takmičenja za juniore (Junior Eurovision Song Contest) poslednjih nekoliko godina i on se pokazao jako dobrim.“
U praksi, to znači da tokom prenosa sa jednog telefonskog broja možete glasati odmah i to za više pjesama, više puta, tačnije 20. Međutim, time se nameće čuveno etičko evrovizijsko pitanje, zar to neće ponovo ojačati uticaj regiona u kojima se najčešće glasa za susjedne države? Vilje Vedenpe je novinar izvješač finske nacionalne televizije YLE. On smatra je odluka EBU na mjestu, ali priznaje da su Skandinavci nepopravljivi, kada je o evrovizijskom glasanju za susjede reč.
„Za nas Fince je ta odluka dobra, naročito zato što ove godine imamo folk pesmu. Ako su članovi žirija zaista profesionalci, oni će prepoznati kvalitet ovakve muzike... S druge strane, mislim da smo mi Skandinavci najgori. Poene uvijek dajemo jedni drugima. Ne znam da li će izmenjen sistem glasanja nešto promijeniti. Nadam se da da. Ali na ovom takmičenju nije važno samo glasanje i pobjeđivanje. Ljudi su tu, na prvom mjestu da se zabave.“
I na Zapadnom Balkanu je slična situacija. Naročito na prostorima bivše Jugoslavije, novonastale Republike uglavnom glasaju jedna za drugu. Ali iza toga se ne krije nikakva zavjera, kaže Milan Stanković, ovogodišnji predstavnik Srbije na takmičenju za Pjesmu evrovizije. To je muzika koju ljudi sa tih prostora zaista najviše slušaju, tvrdi Milan i dodaje:
„Zato šta je energija koja povezuje te zemlje veoma slična i ne možete nekome da zabranite da nešto voli i da se njegovom uhu dopadne. Nisam siguran da je to sad kao, evo dogovorili smo se sa našim susjedima, pa ćemo da razmijnimo poene. Mada je primetno da se takve stvari dešavaju na Eurosongu. Trebalo bi se pomiriti sa tim i ne obraćati toliko pažnju. Jer, na kraju krajeva, svake godine pobijedi nešto sasvim drugačije. Tako da niko tu nije uspio da nametne svoj stil i da svoj region stavi u prvi plan.“
Ne treba zaboraviti da je EBU u međuvremenu ponovo na velika vrata uveo stručni žiri. Ali ne samo to. O učešću u polifinalnim večerima odlučuje se žrijebom. To znači da su države jednog regiona, već u startu razdvojene. Od samog početka se zna da u polufinalnoj večeri ne može učestvovati šest zemalja iz istog regiona. Razmjena poena među državama susjedima se ne može izbeći. Reč je o zemljama koje povezuje jezik, kultura, pa tako i muzika, pojašnjava Sitse Baker.
„Jednostavno postoji izvesna muzička tradicija koja povezuje te regione. To je naročito slučaj na Balkanu. Zato se i može očekivati da će gledaoci glasati za susjedne zemlje. To je normalno. Ali ono što se mora reći i ja se nadam da će to ljudi ove godine primijetiti, jeste to što uprkos takvom glasanju, kraj lestvice nakon dodeljivanja bodova u finalu, izgleda potpuno drugačije svake godine. U poslednjih 14 godina smo išli iz zemlje u zemlju. Poslednji put smo se u jednoj zemlji zbog pobjede zadržali 1996. godine, upravo u Norveškoj. Dakle, prilično davno. U svakom slučaju se nadam da ćemo i ove godine imati zanimljivo glasanje.“
Autor: Nebojša Jakovljević, Oslo(Dojče vele)
