Knežević je napravio paralelu između Njegoševog i današnjeg vremena, ističući da se „nekad u Crnoj Gori za riječ davala glava a da se sada, nažalost, to čini isključivo za ministarsku fotelju”. Pritom je naglasio da je „DF pružao ruku pomirenja upravo preko Njegoša, u želji da se zaboravi ono što se desilo u prošlosti, bez želje da se arbitrira i sudi, ali da predstavnici drugih partija to nijesu htjeli da učine.“
„Zato je bilo neophodno da dođe 30. avgust, da neumorni duh litija, kad smo zajedno s narodom i sveštenstvom branili pravo na postojanje Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, dovede do slobode i da ponudimo ruku pomirenja. Ta ruka pomirenja i sada je pružena, a mi smo prošle godine izglasali zakon, nažalost, bez konsenzusa, kojim se dan Njegoševog rođenja slavi kao državni praznik“, rekao je Knežević.
On je naglasio i da je Njegoš u svom „Gorskom vijencu“ oživio kosovski mit, te da smo, „sve što smo naučili o borbi naroda za slobodu, naučili upravo od Njegoša.“
„Kapela na Lovćenu treba da bude čin pomirenja između pravoslavnih Crnogoraca i Srba. Poruka ove večeri je da se izmirimo kao narod koji je stvarao ovu državu, a naša ruka pomirenja, pružena još 2017. i 2018. godine, ostaje ispružena, jer mi i dalje nemamo bliže braće od one koju su nam rodile naše majke. A to, što se oni još preispituju jesmo li braća, neka bude čin njihove slabosti, koju ćemo da im oprostimo“, poručio je Knežević.
