Sadašnji predsjednik Kine Hu Đintao pozvao je na formiranje novog modela privrednog rasta u toj zemlji, zasnovanog na većoj domaćoj tražnji i privatnim preduzećima, da bi se osiguralo dugoročno zdravlje druge po veličini svjetske ekonomije.
U govoru na otvaranju kongresa partije u vrijeme sporog privrednog rasta, Hu je naveo da Kina mora da izmijeni ekonomski model zasnovan na izvozu i investicijama, koji se smatra neodrživim.
- Kao odgovor na promjene kako na domaćem, tako i na međunarodnim tržištima, treba da ubrzamo kreiranje novog modela rasta i osiguramo da razvoj bude zasnovan na poboljšanom kvalitetu i učinkovitosti - naveo je on.
Komunistički lideri, među kojima je i premijer Ven Đabao, koji treba da siđu s vlasti u martu u okviru tranzicije liderstva, već dugo pozivaju na rebalans ekonomije i podsticanje domaće potrošnje. Zagovarači novog modela navode da bi on pomogao u smanjenju ogromnih trgovinskih suficita Kine, koji već godinama izazivaju bijes zapada. Međutim, kineska ekonomija i dalje je veoma zavisna od izvoza, a zbog problema na zapadnim tržištima, Kina je u posljednjem kvartalu zabilježila najsporiji rast (7,4 odsto) od globalne finansijske krize iz 2009. godine.
Hu je poručio da Peking mora „bezrezervno ohrabriti, podržati i usmeriti razvoj privatnog sektora“ i osigurati da sva preduzeća uživaju „ravnopravne uslove“, bez obzira na to ko su im vlasnici. Predsjednik je takođe rekao da Kina ima za cilj da do 2020. godine „udvostruči bruto domaći prozivod i prihode po glavi stanovnika iz 2010.“, što znači da bi prosječan godišnji BDP trebalo da napreduje za oko sedam odsto u datom periodu. Ovogodišnji cilj Pekinga je rast od 7,5 odsto.
Prosječan privredni rast u deceniji do 2010. kretao se iznad deset odsto, podstaknut jeftinom radnom snagom, izvozom i velikim investicijama. Međutim, postojeći ekonomski model počeo je da posustaje zbog pritiska da se plate povećaju, kao i zbog pada inostrane tražnje zbog globalnog usporavanja privrednog rasta.
Ubrzan ekonomski rast otkako je Kina prigrlila kapitalističke reforme prije tri decenije izvukao je stotine miliona ljudi iz siromaštva, ali je takođe donio probleme kao što su ekološka degradacija i širenje jaza između bogatih i siromašnih, zbog čega su pokrenuti brojni protesti.
Foto: blic.rs
