Kad je 2007. primio nemačku kancelarku u Sočiju, Putin je uveo svog psa Konija jer su ga službe prethodno obavestile o njenim strahovima, i Angela Merkel je, navodno, bila vidno uznemirena.
Ja ga razumem, kasnije je izjavila, „razumem zašto to mora da radi – da bi dokazao da je muškarac, plaši se sopstvene slabosti. Rusija nema ništa, nema uspešnu politiku ili ekonomiju. Sve što imaju je ovo.“
Putin je zatim okupirao Krim i istočnu polovinu Ukrajine, a liderstvo Evropske unije blokirao Stokholmskim sindromom.
Putin je u sredu pohapsio hiljadu i po demonstranata, pošto je Navaljnijeg smestio u konc logor, a kancelarka je na to imala „ništa“.
Zapravo je uspostavljen „suživot“ koji je omogućio kancelarki da organizuje neformalnu koaliciju populističkih vlada s Višegradskom grupom i bivšom Jugoslavijom.
Zato su Vučić i Orban nedodirljivi i nepromenljivi.
Janšina mapa postaje amandman na Ustav čija je osnovna politička svrha da Srbiju održava u stanju zamrznutog sukoba koji odgovara i Rusiji i Nemačkoj.
Snaga američke demokratije je u promenljivoj vlasti, složenoj, razuđenoj federalnoj strukturi, samostalnosti sudova i vladavini prava, u moći nauke, tehnologije, znanja i građanskih inicijativa.
U Evropi, od Londona do Moskve, od Berlina do Beograda, vlast su uzurpirale desne populističke partije i koalicije koje su povratak na praksu liberalnih normi i vrednosti učinile ne samo nemogućom nego i naizgled nepotrebnom misijom.
U Srbiji političke partije imaju biznise, monopole, obaveštajne službe i javne kuće.
Opoziciji je prepuštena slična interesna struktura, u jasno iscrtanom zabranu.
Javna je tajna da je Jagodina izuzeta iz ustavno-pravnog poretka u prethodnom veku, kad je jednom dodeljena u feud Arkanovim banditima.
Nemačka kancelarka ponovo nema ništa.
I Vučić i Palma pripadnici su neformalne „demohrišćanske“ koalicije koja nema liberalnu alternativu, koja bi imala bilo kakvu šansu da uspe u 21. veku.
Putin je propustio da čestita predsednici EU Ursuli fon Lajen koja je obećala Srbiji nekoliko hiljada vakcina do kraja leta.
Izjava je ne samo politički neodgovorna, ona je u suprotnosti sa stvarnošću u kojoj ista EU spasava Srbiju od zdravstvenog, društvenog i ekonomskog kolapsa, srećom predsednica ne odlučuje sama.
Svi koji stavljamo glavu na panj pozivajući da Srbija i ostatak Jugoslavije uđu u EU i NATO, gotovo svakodnevno dobijamo metak u leđa od populista koji su uzurpirali istu EU i nastoje da srozaju svaku njenu temeljnu vrednost, koja je i plemenita i praktična.
Onog trenutka kad je Merkel odustala od proširenja, EU je krenula da kolabira.
Ako su vlade ostatka bivše Jugoslavije ispostave ruskih, kineskih i turskih malignih uticaja, ta mreža korupcije i političkog nasilja očigledno nije smetnja partijskoj strukturi nemačke kancelarke.
Ideja EU zasnovana je ne samo na dinamici proširenja, nego i na partnerstvu sa SAD koje podrazumeva promenljivost vlasti u državama članicama.
