Kako izgleda put jednog crnogorskog studenta od studija u Crnoj Gori do doktorata, istraživačkog rada i evropskih projekata? Andrija Jeknić iz Podgorice taj put već nekoliko godina gradi u Sloveniji. Nakon studija u Crnoj Gori, master je završio na Elektrotehničkom fakultetu u Ljubljani, gdje je danas na doktorskim studijama i radi u fakultetskoj laboratoriji.
Njegovo iskustvo nije samo priča o odlasku na studije u drugu zemlju. Tokom školovanja dobio je priliku da radi u laboratoriji, sarađuje sa kompanijama i univerzitetima iz različitih evropskih zemalja, učestvuje u međunarodnim projektima i, nakon master studija, dobije ponudu da se zaposli na fakultetu kao istraživač i nastavi školovanje na doktorskim studijama.
Zbog toga njegov put otvara i pitanje šta bi takve mogućnosti mogle značiti za crnogorske studente ukoliko bi Crna Gora postala članica Evropske unije, te da li bi se promijenilo samo to koliko lako mogu da studiraju van zemlje ili bi se otvorile i nove prilike za praksu, istraživanje, rad i saradnju sa evropskim univerzitetima i kompanijama…
Drugačiji sistem, više kontinuiranog rada
Jeknić za Analitiku napominje da je još na početku studija u Ljubljani primijetio značajne razlike u načinu rada. Sistem je, prema njegovom iskustvu, zahtijevao mnogo više kontinuiranog angažmana tokom semestra, pa prilagođavanje u početku nije bilo jednostavno.
„Studiranje u Sloveniji se u mnogo čemu razlikuje od onoga na šta sam navikao u Crnoj Gori. Barem u mom slučaju, na Elektrotehničkom fakultetu u Ljubljani, razlike su bile toliko izražene da nije bilo jednostavno prilagođavanje u početku. Ono što mi je prvo upalo u oči jeste koliko se u Sloveniji njeguju praktičan i kontinuiran rad“, kaže sagovornik Analitike.
Tokom semestra studenti, osim predavanja, imaju i druge obaveze koje moraju završiti prije samog ispita. Takav način rada, ističe Jeknić, znači da se znanje ne provjerava samo na kraju, već da student mora da bude angažovan tokom cijelog procesa.
„Tek kada ispuniš sve te obaveze, stičeš pravo da izađeš na ispit, i tek tada zapravo počinje ocjenjivanje. To znači da je potrebno uložiti mnogo truda i vremena samo da bi se došlo do ispita. S druge strane, upravo zbog takvog sistema, ispit na kraju ne djeluje toliko teško. Pored znanja, takav pristup te nauči i disciplini, organizaciji vremena i samostalnom radu, što mi danas, na doktorskim studijama, mnogo znači”, navodi Jeknić.
Ipak, kada govori o kvalitetu obrazovanja, ne pravi razliku između fakulteta u Crnoj Gori i Slovenije. Za njega je najveća razlika u načinu na koji student dolazi do znanja, a ne u samom znanju koje dobija.
„Kada je riječ o kvalitetu znanja, smatram da sam i u Crnoj Gori i u Sloveniji stekao vrhunsko obrazovanje i na oba fakulteta sam imao priliku da učim od izuzetnih profesora. Razlika nije toliko u tome šta se uči, koliko u tome kako se do tog znanja dolazi. I upravo taj drugačiji proces je, za mene, bio najveća promjena, ali i veliko iskustvo“, naglasio je on.
Od fakulteta do stvarnih projekata
Jedna od stvari koje je tokom studiranja u Sloveniji posebno izdvojio jeste direktan kontakt sa industrijom, slovenačkom i evropskom. Studenti, prema njegovom iskustvu, imaju priliku da ono što uče u učionici vide i u stvarnom radnom okruženju.
„Kada vidiš praktičnu primjenu onoga što učiš, mnogo ti je lakše da razumiješ gradivo i shvatiš zašto je važno. A s druge strane, upoznavanjem različitih oblasti mnogo lakše odlučiš čime želiš da se baviš u životu, jer odluku ne donosiš samo na osnovu teorije, već i na osnovu onoga što si vidio i doživio“, pojašnjava Jeknić.
Kako je dodao, studentima takav kontakt sa praksom omogućava da još tokom studija počnu da grade profesionalno iskustvo i kontakte koji im kasnije mogu biti važni kada završe fakultet.
„Student tako već tokom studija stiče prvo radno iskustvo, upoznaje kako funkcioniše posao u stvarnom okruženju i gradi kontakte, što je dragocjeno kada završi fakultet i krene da radi za stalno. Uz to, to je i način da budeš finansijski samostalniji dok studiraš, što za nekoga ko studira van svoje zemlje mnogo znači”, kazao je on.
Erasmus nije jedina mogućnost
Kada je riječ o međunarodnoj saradnji, Jeknić navodi da mogućnosti ne počinju i ne završavaju se na standardnim programima razmjene.
„Mogućnosti za međunarodnu saradnju su zaista velike. Pored standardnih programa razmjene poput Erasmusa, postoje i brojni drugi oblici razmjene studenata i osoblja, koji se dogovaraju direktno između fakulteta. To znači da student koji želi da provede dio studija ili istraživanja u inostranstvu zaista ima iz čega da bira”, naglašava on.
Značajnim smatra to što studenti nijesu samo posmatrači u evropskim projektima, već mogu biti direktno uključeni u njihov rad. Dio njih kroz projekte može povezati praktičan rad sa završnim ili istraživačkim radom, dok drugi dobijaju mogućnost da budu angažovani i plaćeni.
„Ono što je posebno vrijedno jeste to što studenti nisu samo posmatrači, već se aktivno uključuju u te projekte na različite načine. Neki odrade određeni praktični dio projekta i na osnovu toga napišu diplomski ili magistarski rad. Drugi se zaposle na fakultetu i za svoj rad na projektu budu i plaćeni. Na taj način student već tokom studija radi na stvarnim problemima, sarađuje sa istraživačima i kompanijama iz različitih zemalja i stiče iskustvo koje je teško dobiti samo kroz redovnu nastavu”, kazao je Jeknić.
Najveća promjena bila bi pristup
Upravo iz tog iskustva Jeknić posmatra i pitanje šta bi članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji moglo značiti za studente.
Prema njegovom mišljenju, najveća promjena ne bi bila u tome da crnogorski studenti prvi put dobiju mogućnost da studiraju u Evropi, jer takve mogućnosti već postoje, već u stepenu dostupnosti tih prilika.
„Mislim da bi najveća promjena bila pristup. Danas studenti iz Crne Gore već imaju mogućnost da studiraju u Evropi, ali su im mnoga vrata i dalje samo djelimično otvorena. To bi značilo da student iz Crne Gore može da konkuriše za studije, praksu ili posao u bilo kojoj zemlji članici pod istim uslovima kao i njegove kolege iz tih zemalja, bez mnogo administrativnih prepreka koje sada postoje”, naglašava sagovornik Analitike.
Međutim, Jeknić ne vidi mogućnost samo u lakšem odlasku studenata. Za njega bi važan dio bio i način na koji bi se iskustvo stečeno u inostranstvu vraćalo u Crnu Goru.
„Ipak, smatram da najveća vrijednost ne bi bila samo u tome što bi naši studenti lakše odlazili u inostranstvo, već u tome što bi i naši fakulteti postali ravnopravniji dio evropskog akademskog prostora. Tako bi se znanje, iskustvo i kontakti koje studenti steknu vani lakše vraćali u Crnu Goru i koristili za razvoj naših fakulteta i privrede”, ističe Jeknić.
Kada govori o crnogorskim univerzitetima, sagovornik Analitike ne smatra da bi eventualno članstvo u EU značilo da bi se sistem obrazovanja morao mijenjati iz temelja. Ističe da su studijski programi već organizovani po bolonjskom sistemu, a njegovo iskustvo nastavka školovanja u Sloveniji pokazuje da znanje stečeno u Crnoj Gori može biti osnova za dalje obrazovanje u Evropi.
„Univerzitet koji ja pamtim već sada funkcioniše kao pravi evropski univerzitet: studije su organizovane po bolonjskom sistemu, programi su uporedivi sa onima u Evropi, a kvalitet nastave i znanja koje studenti dobijaju je na visokom nivou. To najbolje pokazuje i činjenica da sam, nakon studija u Crnoj Gori, bez većih problema mogao da nastavim školovanje u Sloveniji. Zato mislim da promjene neće biti toliko u samoj nastavi, koliko u mogućnostima koje će se otvoriti”, ocijenio je Jeknić.
Od studentske laboratorije do evropskih projekata
Jeknićeva priča o tim mogućnostima najbolje se vidi kroz njegov put. Već tokom prve godine master studija uključio se u rad Laboratorije za električne mašine. Ono što je počelo kao studentski angažman kasnije je postalo važan dio njegovog profesionalnog razvoja.
„Iskreno, najveće iznenađenje mi je bilo koliko je studentu lako da se uključi u pravi istraživački rad. Očekivao sam da je laboratorija mjesto rezervisano za profesore, asistente i doktorande, a pokazalo se da su vrata otvorena i za studente koji pokažu interesovanje i spremnost da rade”, pojašnjava on.
U laboratoriji je, kaže, dobio priliku da teorijsko znanje poveže sa stvarnim mašinama i problemima, ali i da nauči kako izgleda rad u timu i kako se dolazi do rješenja kada ono nije unaprijed dato u knjizi.
„Već na prvoj godini master studija počeo sam da radim u Laboratoriji za električne mašine. Tokom dvije godine, pored predavanja i vježbi, radio sam na više projekata u laboratoriji i to iskustvo me je u velikoj mjeri izgradilo kao inženjera. Tamo sam naučio kako teorija sa predavanja izgleda kada se primijeni na stvarne mašine i stvarne probleme, kako se radi u timu i kako se do rješenja dolazi kada ono nije zapisano u knjizi“, naglašava Jeknić.
Taj angažman kasnije mu je otvorio mogućnost da ostane na fakultetu.
„Sav taj trud, i na predmetima i u laboratoriji, na kraju se isplatio. Dobio sam ponudu da se zaposlim na fakultetu kao istraživač i upišem doktorske studije, što, naravno, nisam odbio. Danas, kada se osvrnem, vidim da je taj rani ulazak u laboratoriju bio ključni korak na putu do doktorata”, ocjenjuje Jeknić.
Danas radi na više evropskih projekata, a saradnja sa partnerima iz različitih zemalja postala je dio njegove svakodnevice.
„U našoj laboratoriji trenutno se radi na većem broju evropskih projekata, a svaki od njih okuplja konzorcijum od 15 do 25 partnera: kompanija, fabrika i univerziteta iz cijele Evrope. Sa svim tim ljudima sarađujem svakodnevno, nekad online, nekad uživo”, kaže on.
Kroz takve projekte imao je priliku da posjeti različite evropske zemlje i kompanije koje učestvuju u projektima.
„Upravo kroz taj zajednički rad imao sam priliku da posjetim veliki broj evropskih zemalja i sjedišta partnerskih kompanija, da vidim kako one funkcionišu iznutra i kako se znanje iz laboratorije pretvara u stvarne proizvode i procese“, naveo je Jeknić.
Takvo iskustvo, ističe, donosi i znanja koja se ne mogu dobiti samo kroz nastavu.
„Takva saradnja te uči i mnogo čemu što se ne može naučiti iz knjiga: kako se radi u velikom međunarodnom timu, kako se usklađuju različiti pogledi i interesi, kako se preuzima odgovornost za svoj dio posla i kako se rezultati predstavljaju ljudima iz industrije i akademije”, napominje on.
Nakon tri godine rada na projektima, Jekinić kaže da je izgradio mrežu kontakata širom Evrope koja mu danas predstavlja važan dio profesionalnog iskustva.
„Danas imam veliku mrežu poznanstava širom Evrope. Za mladog istraživača to je izuzetno vrijedno, jer otvara vrata novim saradnjama, idejama i prilikama, i u nauci i van nje”, ocjenjuje on.
Više mogućnosti za znanje i istraživanje
Kada govori o tome kako bi se eventualno članstvo Crne Gore u EU odrazilo na pristup savremenim tehnologijama i istraživanjima, Jekinić ne očekuje potpunu promjenu preko noći. Ukazuje prije svega na dodatne mogućnosti za ono što već postoji.
„Mislim da će se pristup savremenim znanjima, tehnologijama i istraživanjima svakako promijeniti nabolje, ali ne drastično. Ono što bi članstvo u EU donijelo jeste dodatni vjetar u leđa: lakši pristup evropskim projektima i fondovima, a samim tim i savremenijoj opremi, novim tehnologijama i saradnji sa vodećim istraživačkim centrima”, smatra on.
Za njega bi posebno značajno bilo da studenti takve mogućnosti ne moraju nužno da traže van Crne Gore.
„Tako bi studenti u Crnoj Gori imali priliku da iste one stvari koje sam ja upoznao u Sloveniji dožive i kod kuće”, kaže Jeknić.
Njegov put - od studija u Crnoj Gori, preko master studija u Sloveniji, do doktorata i rada na evropskim projektima - pokazuje jedan od mogućih pravaca razvoja studentske karijere. Jekinić smatra da bi, uz širi pristup evropskim mogućnostima, takav put mogao biti jednostavniji za veći broj mladih.
„Mogućnosti za dalje školovanje i usavršavanje bi se time značajno proširile. Put koji sam ja prošao, od studija u Crnoj Gori, preko master studija u Sloveniji, do doktorata i rada na evropskim projektima, postao bi dostupniji i jednostavniji za mnogo veći broj mladih ljudi”, poručuje Jeknić.
Ipak, bez obzira na to koliko se mogućnosti otvore, kaže da će njihov efekat zavisiti i od toga koliko će studenti biti spremni da ih koriste.
„Ipak, najvažnije je da prilike ne ostanu neiskorišćene. Zato bih studentima poručio da budu radoznali, da se ne plaše da izađu iz svoje zone komfora i da iskoriste svaku priliku koja im se ukaže, bilo da je to razmjena, praksa ili projekat. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da se takav trud višestruko isplati”, poručio je Jeknić.
