Reaktori elekrane Kašivazaki-Karive, 220 kilometara sjeverozapadno od Tokija, bili su među ukupno 54 u Japanu koji su isključeni poslije zemljotresa i cunamija 2011. godine. Tada je teško oštećena elektrana Fukušima Jedan što je bila najveća nuklearna katastrofi od one u Černobilju 1986.
Skupština prefekture Nigata, u kojoj je elektrana Kašivazaki-Kariva, odobrila je plan za pokretanje reaktora uprkos protestu ispred njene zgrade.
Istraživanje javnog mnjenja koje je prefektura objavila u oktobru, pokazalo je da 60 odsto stanovnika ne smatra da postoje uslovi da elektrana ponovo proradi.
Kašivazaki-Kariva će biti prva nuklearna centrala kojom će upravljati "Tokijska električna kompanija za proizvodnju" (TEPCO) koja je upravljala propalom elektranom Fukušima, te je skoro 70 odsto anketiranih zabrinuto zbog toga što će ta firma biti angažovana u njihovoj prefekturi.
TEPCO razmatra ponovno aktiviranje prvog od sedam reaktora u toj elektrani već 20. januara što bi moglo da poveća snabdijevanje električnom energijom područje Tokija za svega dva odsto, procijenilo je Ministarstvo industrije.
Portparol te kompanije Masakacu Takata je kazao da je ta firma "čvrsto posvećena tome da se nikada ne ponovi takva nesreća kakva je bila u Fukušimi".
Tepko se ove godine obavezao da će u prefekturu Nigata tokom narednih 10 godina uložiti 100 milijardi jena (oko 546 miliona eura), nastojeći da za to dobije podršku stanovništva.
Japan je poslije nesreće u Fukušimi ponovo pokrenuo 14 od 33 nuklearna reaktora koji su operativni, kako bi smanjio uvoz uglja i gasa.
U julu je preduzeće "Kansai Elektrik Pauer", vodeći japanski operater nuklearne energije, saopštilo da će početi pripremu jednopg reaktora u zapadnom Japanu, prvog novog od katastrofe u Fukušimi.
Premijerka Sanae Takaiči je podržala ponovno pokretanje nuklearnih elektrana radi energetske sigurnosti i smanjenja rashoda za uvoz fosilnih goriva, od kojih se proizvodi 60 do 70 odsto struje u Japanu.
Japan je prošle godine na uvoz tečnog gasa i uglja potrošio 10,7 hiljada milijardi jena (5,8 milijardi eura), što čini desetinu ukupnih rashoda za uvoz.
Japan očekuje da će potražnja za strujom tokom naredne decenije porasti zbog razvoja centara za obradu podataka koji koriste vještačku inteligenciju, a ona troši mnogo struje.
Da bi zadovoljio i energetske potrebe i obaveze u vezi sa dekarbonizacijom, Japan je odlučio da do 2040. godine udvostruči udio nuklearne energije u proizvodnji struje, sa 10 na 20 odsto.
