Koalicija koju su sredinom ovog meseca objavili Demokratska partija albanaca (DPA) sa sedištem u Tetovu i Socijal-demokratrski savez Makedonije (SDSM), najveća opoziciona partija, odjeknula je kao prvoklasna politička senzacija. Lideri partija Menduh Tači i Branko Crvenkovski koaliciju su objavili simbolično u motelu „Petrol” na autoputu izmedju Skoplja i Tetova. Tu su 2001. godine, za vreme oružanog konflikta izmedju Makedonaca i Albanaca, održavani razgovori koji su kasnije doveli do „Ohridskog dogovora” kojim je sukob okončan
Podijeljenost po etničkim šavovima: Političke partije u Makedoniji strogo su podeljene po etničkoj osnovi i njihovo udruživanje u predizbornu koaliciju, sve do nedavno, bilo je samo u domenu teorije. Nasuprot tome, u svakoj vladi, od osamostaljenja Makedonije do danas, učestvovale su partije Albanaca, ali su koalicije pravljenje - uvek posle izbora.
Po pravilu, na osnovu broja glasova, ređe na osnovu političke orijentacije, koja je kod svih, ne samo kod partija Albanaca, postala rastegljiva i lako promenljiva kategorija. To je, uz etničku podeljenost, jedan od razloga što je članstvo u političkim partijama povezano sa nacinalnom pripadnošću. Bilo je i ima i primera, više kao izuzetak, da političke partije imaju nacionalno mešovito članstvo.
To je i jedan od ciljeva „Ohridskog dogovora”, koji promovira višenacionalni saživot, umesto paralelnog življenja etničkih zajednica, što je još uvek dominantno.
Savez neprijatelja: Upravo zbog toga, koalicija partija Albanaca i Makedonaca izazvala je izuzetnu pažnju javnosti. Teško je, za sada i rano, ocijeniti da se etnički odnosi menjaju i približavaju željenom, za Makedoniju i preko potrebnom saživotu, ali je prvi korak već učinjen. DPA je najveća opoziciona partija Albanaca i bila je oko dve godine koalicioni partner u vladi aktuelnog premijera Nikole Gruevskog. Ozbiljnost i značaj ovog dogovora potvrdilo je i učešće osnivača, sada počasnog pretsednika DPA, Arbena Džaferija, uticajnog političara u Makedoniji i šire u regionu. On se povukao zbog ozbiljno naušenog zdravlja, ali je učestvovao u promociji koalicije.
Koalicija DPA i SDSM izvala je različite komentare u javnosti ne samo zbog etničke komponente. Dodatni razlog je što su lideri ovih partija Menduh Tači i Branko Crvenkovski, koliko do juče, bili u permanentnom sukobu kao ogorčeni i nepomirljivi protivnici. Izrekli su jedan drugom toliko mnogo oštrih, ponižavajućih i nepomriljivih poruka, samo su još psovke nedostajale. Zbog toga je njihovo rukovanje na promociji koalicije bilo veliko iznenadjenje i predmet brojnih komentara.
Pomirenje starih protivnika: Koalicija Tači - Crvenkovski iako je najveće, nije prvo iznenađenje na političkoj sceni u Makedoniji. Proces udruživanja nepromirljivh protivnika počeli su lideri SDSM Branko Crvenkovski i VMRO NP Ljubčo Georgievski.
Oboje bivši premijeri Makedonije, ali i ogorčeni suparnici koji su imali sijaset oštrih duela i razmirica. Georgievski je na parlamentarnim izborima 1998. godine, kao lider i sada vladajuće VMRO DPMNE, ubedljivo porazio Crvenkovskog, koji je uzvratio posle četiri godine i vratio se u premijersku fotelju. Pamte se njihovi televiziski dueli u kojima je bilo niskih udaraca i ličnih uvreda.
Vladavinu Georgievskog, osim oružanog konflikta 2001. godine, obeležilo je i niz kontroverznih događaja i privatizacija, čiji se repovi vuku do danas. On se posle poraza na izborima 2002. povukao i za svog naslednika na čelo VMRO DPMNE doveo Nikolu Gruevskog, s tim da on bude počasni pretsednik.
To je bio korak zbog koga će Georgijevski žaliti do kraja života. Novi lider Gruevski je za kratko vreme učvrstio svoje pozicije i, ne samo što je svog mecenu “oslobodio” počasne funkcije, već mu osporava i ulogu jednog od osnivača partije. Georgievski je uzvratio udarac i formirao novu VMRO NP (Narodnu partiju), povukavši za sobom pristalice. To nije mnogo naštetilo Grujevskom, koji je već šest godina neprikosnoveni lider partije i premijer, koji svu vlast u Makedoniji čvrsto drži u svojim rukama.
Koaliciju koju su najavili Crvenkovski i Georgievski bila je iznenađenje, kako zbog ranije lične netrpeljivosti, tako i zbog krajnje suprotne i u normalnim okolnostima nepormirljive političke platforme njihovih partija. VMRO NP i njen lider su izrazito desno orijentisani, ali su i oni i levi socijaldemokrati sklopili savez protiv aktuelnog režima. Politička orijentacija i platforma nisu bile prepreka kada je najavljena ideja i potreba udruživanja opozicije u jedinstven „front”. Na prvom neformalnom sastanku, početkom aprila, za isti sto seli su pretstavnici pet parlamentarnih i vanparlamentarnih partija različite orijentacije. Susret petorke nije mnogo obećavao, ali su kasnije Crvenkovski i Georgievski stvorili koaliciju. Lider DPA Menduh Tači nije bio na tom susretu. Očekuju se potezi lidera koji su bili na preliminarnom susretu, ali i ostalih opozicionih partija.
Nervozna reakcija vlasti: „Komešanje” u redovima opozicije i najava stvaranja jedinstvenog bloka bile su više nego dovoljan povod za nervoznu reakciju vladajuće VMRO DPMNE.
Od kada je došla na vlast 2006. godine, ova partija je u permanentnoj kampanji, kao da se izbori održavaju svaki dan. To je jedna od „tajni” što se partija dugo održala na vlasti. Iza toga stoji brižljivo organizovana propagandno marketinška mašinerija koja bukvalno svakodnevno promoviše i veliča uspehe partije i vlade, „bilda” stranački ali i rejting lidera i premijera. Permanentna kampanja podrazumeva kontrolu medija, pre svega elektronskih, koji neprestano emituju propagandne spotove. To zahteva i mnogo novca i zato su vlada i partija na vlasti najveći medijski oglašivač. Naglašeno populistička propaganda u kojoj se mešaju funkcije partije i vlade, pokazala se do sada uspešnom, održala je punih šest godina na vlasti ovu garnituru , koja ima neskrivene ambicija još dugo da vlada. Jedan od njenih glavnih ciljeva bilo je i „razbijanje” opozicije na što sitnije delove/partije što je i uspešno ostvareno, a to je i dalje prioritet, posebno sada.
Koalicije Menduha Tačija i Ljupča Georgievskog sa Brankom Crvenkovskim, kao i najave daljeg povezuivanja opozicije, ozbiljan su izazov za vladajuću partiju. Odmah su počele napadi na partije i lidere koji su se usudili da se udruže. Vidljivi su i znaci panike. Brže-bolje, preko nabrzinu sklepanih spotova, plaćenih oglasa, javnost je obaveštena o svim manama, ali i „podlim” namerama opozicije. Glavna poruka bila je da su Crvenkovski i Georgievski, kao bivši premijeri, „uništili” Makedoniju do te mere da aktuelna vlast još uvek ne može da oporavi zemlju. Napadi su bili lični, budući da Nikola Gruevski, zaista vlast shvatakao ličnu stvar. Napadi nisu mimoišli ni lidera DPA Menduha Tačija, a upozoren je i Rufi Osmani, uticajni lider partije Albanaca.Ljupče Georgievski je opasan protivnik, jer može da privuče na svoju stranu deo pristalica vladjuće partije i zato se u napadima na njega - ne biraju sredstva. Proširila se i vest da uskoro može biti uhapšen, što – istini za volju - nije nemoguće, jer je vladajuća partija već koristila policiju i sudstvo za obračun sa političkim protivnicima. Pre dve godine, posle parlamentarnih izbora, uhapšen je lider desne partije Ujedinjeni za Makedoniju Ljube Boškovski zbog navodne zloupotrebe izbornih fondova. Osuđen je na sedam godina, na osnovu izjave zaštićenog svedoka u procesu za koji advokati i pravnici tvrde da je montiran.
Boškovski je bio šef policije u vladi Georgievskog od 1998. do 2002. godine, proveo je četiri godine u Ševeningenu, ali ga je Haški tribunal oslobodio optužbe. Osnovao je svoju partiju i na prethodnim parlamentarnim izborima bio najoštriji, često i neprimereni kritičar vlasti i premijera Gruevskog. Samo jedan dan posle izbora, spektakularno je uhapšen. Proces eliminacije Boškovskog i zatiranja njegove partije - traje i dalje. Upravo ovih dana protiv njega se vodi nova istraga zbog sumnje da je umešan i u jedno dvostruko ubistvo od pre desetak godina.
Deo rukovodstva njegove partije prešao je u redove VMRO DPMNE, a pominju se i veće svote novca za menjanje partijskih boja. Nije prvi put da vladajuća partija primenjuje isti metod za razbijanje desno orijentisanih partija. Na identičan način deo rukovodstva VMRO NP prešao je u vladajuću partiju. Ljupče Georgievski, koji je osnivač VMRO NP, tvrdi je da je razlog za transfer bio isključivo novac. Zatim je sam preuzeo rukovođenje partije i veoma brzo obznanio koaliciju sa socijaldemokratima.
Antivladina koalicija: Nastojanje vlasti da na svaki način spreči ujedinjenje opozicije, koje je počelo i može da rezultira stvaranjem „frontа” ili “bloka”, najavljuju ne samo vruću političku jesen, već i proleće kada treba da se održe lokalni izbori.
Mogu li se uporedno održati i parlamentarni izbori, za sada je teško reći, iako je Makedonija već navikla da se oni održavaju svake dve godine. Lokalni izbori su ozbiljan test za svaku partiju, a VMRO DPMNE sada ima vlast u oko 80 osto opština u Makedoniji. Ako se promeni ova struktura, neće moći da vlada čvrsto i lagodno kao do sada.
Premijer i lider vladajuće partije ima još jedan i veoma ozbiljan razlog da se s pravom boji ujedinjena opozicije. Na prethodnim parlamentarnim izborima, pre dve godine, prvi put od kad je na vlasti, njegova partija nije osvojila većinu glasova. Građani su se - ako se mehanički zbroje glasovi - većinom opredelili za opozicione parije, ali to nije dovelo do promene vlasti. Opozicija je bila razjednjena zbog megalomanskih ambicija lidera, a cena za to je bila previsoka. Neke partije su ostale bez mesta u parlamentu, njihovi lideri su se povukli sa političke scene, a neki, kao Boškovski, završili u zatvoru.
Buđenje opozicije, barem za sada, pokazuje da je lekcija naučena, iako na teži način. Udruživanje u jedinstven stranački blok je jedina mogućnost da se poraze i smene sa vlasti VMRO DPMNE i njen lider Nikola Gruevski. Njega opozicija otvoreno optužuje za samovolju i apsolutizam koji su državu doveli u bezizlaz. Panična reakcija vlasti potvrđuje da je udruživanje opozicije, bez obzira na političku orijentaciju i nacionalni predznak, „noćna mora” za VMRO DPMNE i njenog lidera i premijera. Teško je reći da li je ovo što se sada događa u Makedoniji uvod u stvaranje široke antivladine koalicije. Sve zavisi od partija i njihovih lidera koji će biti, ukoliko ostanu razjednjeni, ne samo saučesnici u samovolji aktuelne vlasti, već i rizikuju da sasvim nestanu sa političke scene.
Risto POPOVSKI
