Italija je zatražila od Evropske unije da troškove energije tretira slično kao izdvajanja za odbranu u okviru budžetskih pravila Unije, kako bi državama članicama bila omogućena veća fiskalna fleksibilnost
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani pozvao je danas Evropsku komisiju da državama članicama omogući isti budžetski prostor za ublažavanje rastućih troškova energije kao što je sada dozvoljeno za odbranu, piše Reuters.
To bi potencijalno omogućilo Italiji da finansira skupe mjere pomoći firmama i porodicama vrijedne gotovo 35 milijardi eura.
Italija se ovog mjeseca obavezala da smanji budžetski deficit na 2,9% BDP-a u 2026. godini, odmah ispod granice EU od 3%, sa 3,1% prošle godine, uprkos pogoršanju ekonomskih izgleda zbog uticaja sukoba SAD–Izrael i Iran.
Međutim, i premijerka Đorđa Meloni i ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti rekli su da bi vlada kasnije mogla ponovo pregovarati o ciljevima deficita sa EU kako bi odgovorila na energetsku krizu.
„Kao što je EU uradila sa izdacima za odbranu, isto se može uraditi i sa energetskim troškovima“, rekao je Tajani novinarima u Pistoji, u centralnoj Italiji.
Prema tzv. „nacionalnoj klauzuli izuzetka“ (NEC), EU dozvoljava državama da prekorače budžetske limite ili zbog povećanja odbrambene potrošnje ili radi suočavanja sa izuzetno nepovoljnim ekonomskim okolnostima.
U slučaju odbrane, ta fleksibilnost je dostupna četiri godine počev od 2025, uz povećanje deficita do 1,5% nacionalnog BDP-a godišnje do 2028.
Još nije jasno kakav će odgovor dati Brisel na Tajaniјev poziv da se isto ograničenje od 1,5% BDP-a primijeni i na energetsku potrošnju.
Kao odgovor na krizu na Bliskom istoku, Italija je već potrošila oko milijardu eura na smanjenje akciza na gorivo do 1. maja, ali cijene za potrošače su se malo promijenile.
„To su hitne mjere, kratkoročne, a ne dugoročne koje trajno povećavaju dug Italije“, rekao je Tajani.
Italija je već na putu da postane najzaduženija zemlja eurozone, sa omjerom duga i BDP-a koji bi, prema vladi, trebalo da dostigne 138,6% BDP-a do kraja decembra, sa 137,1% u 2025.
