U tekstu Politica, navodi se da su proevropski glasovi u Evropi “nanjušili svoj trenutak”.
Island će u avgustu održati referendum o tome da li treba ponovo da pokrene pregovore o pristupanju EU.
Za Norvešku bi to moglo značiti povratak pitanja EU na političku agendu, prenosi Jutarnji.hr.
“Imamo ovo ljeto da stvorimo kritičnu masu oko pitanja EU”, rekla je Trine Lise Sundnes iz Laburističke stranke, koja je i predsjednica Evropskog pokreta, koji se već 80 godina zalaže za norveško članstvo u Uniji.
Norveška i Island imaju sličan odnos s EU - duboko su integrirsni u jedinstveno tržište, ali nijesu punopravne članice.
To je pozicija s kojom su mnogi njihovi građani sasvim zadovoljni.
Kako se navodi, ako bi se Rejkjavik okrenuo Briselu, to ne bi uticalo samo na postojeće institucije i trgovinske okvire, već bi Oslo ostao znatno usamljeniji nego dosad.
Norveški zagovornici članstva u EU smatraju da bi se time otvorio rijedak politički prostor.
“Ako Island glasa za, to će i u Norveškoj pokrenuti raspravu o tome treba li da se pridružimo”, rekla je Sundnes u razgovoru za WELT, koji je prenio Politiko..
Ona je navela da moraju biti spremni.
Norvežani su se o pristupanju EU već dvaput izjašnjavali na referendumu. Oba puta tijesna većina bila je protiv.
Od posljednjeg referenduma prošlo je više od 30 godina, a mnogo se toga promijenilo.
“EU o kojoj smo raspravljali 1994. više ne postoji”, kazala je Sundnes.
Norveška je članica Evropskog ekonomskog prostora, šengenskog prostora i partner u više od 100 bilateralnih sporazuma, što znači da je već snažno povezana s Unijom, naročito u ekonomskoj politici.
Norveški položaj ima i ozbiljan nedostatak. Ona nije automatski dio evropskih dogovora, nego mora mukotrpno pregovarati o pristupanju svakom pojedinom aranžmanu. Osim toga, izvan je carinskih pitanja, što joj je stvaralo probleme u trgovinskim sporovima sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Protivljenje EU u Norveškoj dolazi i slijeva i zdesna, iako iz različitih razloga.
Na lijevom centru glavne brige odnose se na očuvanje snažnih radničkih prava, domaće poljoprivrede i ribarstva. Ta područja trenutno nijesu uključena u evropske sporazume i održavaju se velikim državnim subvencijama.
Na desnoj strani političkog spektra glavnu ulogu imaju strahovi od gubitka suvereniteta i nacionalnog identiteta.
Desna Stranka napretka, koja trenutno vodi u anketama i jedna je od najžešćih protivnica ulaska u EU, kritična je i prema sve široj evropskoj regulativi.
Evropski pokret želi da raspravu o članstvu u EU iz emocionalne prebaci u činjeničnu sferu.
Jedan od glavnih ciljeva je da objasne građanima šta bi za Norvešku značilo kada bi Island krenuo prema članstvu u EU.
“Ljudi su ovdje zadovoljni EGP sporazumom. Ali ako Island izađe iz tog okvira, ostale bi samo Norveška i Lihtenštajn. To bi iz temelja promijenilo situaciju”, navela je Sundnes.
Vladajuća Laburistička stranka, ipak, ostaje oprezna. Strahuje se da bi nova rasprava mogla polarizirati Norvešku jednako snažno kao 1994. godine.
“Tada su se frontovi jako ukopali”, kazala je Sundnes, objašnjavajući oprez vlastite stranke.
On je rekla da, ipak, smatra da ne smiju bježati od rasprave samo zato što je teška.
