Predsednik Olafur Grimson, koga je gotovo četvrtina stanovnika te zemlje peticijom pozvala da odbije da potpiše zakon o vraćanju tog duga, uslišio je njihove molbe i odbio je da potpiše zakon koji je već ranije usvojio parlement, prenosi B92.
Vraćanje tih štednih uloga, u ukupnoj sumi od oko pet milijardi dolara, inostranim štedišama je jedan od preduslova da Island, teško pogođen finansijskom krizom, dobije pomoć od Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija, podsjećaju novinske agencije.
Islandska vlada je posle usvajanja tog zakona u Parlamentu očekivala i lakše pregovore o ulasku njihove zemlje u Evropsku uniju, kao i brzo odobravanje finansijske pomoći od Međunarodnog monetarnog fonda, podsjećaju analitičari.
"Posao predsjednika je da obezbedi poštovanje želja islandskog naroda. Odlučio sam da o novom zakonu odluče građani Islanda, a referendum će biti održan u najkraćem mogućem roku", citirao je britanski Bi-Bi-Si predsjednika Grimsona.
Taj kontraverzni zakon, na koji je predsednik Islanda danas stavio veto, vlada je predložila u jesen 2009, a parlament Islanda ga je posle više sedmica oštrih debata usvojio krajem decembra.
Zakonom je predviđeno da će Velikoj Britaniji i Holandiji novac biti isplaćen tokom 15 godina, pri čemu su poslanici usvojili i ograničenja u isplati u zavisnosti od veličine islandskog bruto domaćeg proizvoda.
