(Iz Beograda za Portal Analitika)
Srbija je utakmicu sa tajkunima počela sa 1:0. Dva dana nakon informativnog razgovora, prvi među njima - Miroslav Mišković - odustao je od korišćenja spornog zemljišta na Novom Beogradu i rešio da ga vrati državi. Pre ove odluke, najbogatiji Srbin je četiri sata policijskim istražiteljima objašnjavao svoje namere u vezi sa tim zemljištem. Zatim je njegova firma javno zatražila - da im država vrati uloženi novac u sporno zemljište.
Ko zna koliko je ovaj Miškovićev zahtev realan jer ga, prema najavama vlasti, čekaju još najmanje dva informativna razgovora. Jedan je vezan za izgradnju stanova u novobeogradskom naselju ”Belvil”, gde se sumnja da se nalaze i pare odbeglog narko trgovca Darka Šarića. Drugi se dovodi u vezu sa poslovanjem ”Nibens grupe” koja je gradila puteve. Vlasnik ”Nibens grupe” Milo Đurašković se nakon zatvorskog pritvora, u kojem je bio skoro godinu dana, sada nalazi u kućnom pritvoru.
Prozivku takuna počeo Tadić: Sadašnji najistureniji borac protiv korupcije vicepremijer Aleksandar Vučić više puta je ponovio da pred zakonom više nema nedodirljivih.
Međutim, postavlja se pitanje istrajnosti u toj borbi - kako će se provesti oni tajkuni koji su finansirali SNS budući da je tajkunska moć do sada počivala na finansiranju stranaka. Zauzvrat, bogataši su pobeđivali na tenderima, učestvovali u privatizacijama firmi, lobirali za neke zakone i poslovali sa državom od čega su imali korist.
Baš iz tih razloga država je rešila da istraži sve sporne radnje. Zapravo: danas Aleksandar Vučić sprovodi u praksu ono što je počeo bivši predsednik Srbije - Boris Tadić.U proleće 2010. godine Tadić se samo verbalno obrušio na tajkune konstatacijom da su nepristojno bogati, pozvao ih da naprave tajkunski most i da porez plaćaju u Srbiji a ne u zemljama koje slove za poreske rajeve.
Tajkuni su izvesno vreme ćutali. Zatim se samo oglasio Milan Beko, tvrdeći da ih država reketira. Ipak, nejasno je da li se radi o Bekovoj hrabrosti da kaže istinu ili o sigurnom zaleđu. Beko je bio jedini biznismen koji je Tomislava Nikolića javno posetio u bolnici, dok je štrajkovao glađu tražeći prevremeno raspisivanje parlamentarnih izbora. I pored tog zaleđa Beko se dovodio u vezu sa nelegalnom kupovinom “Večernjih novosti”, a u momentu kada je Vučić objasnio kako je kupljena “Politika”, rekao je da će isto učiniti i za “Večernje novosti”.
Politika preselila kapital: Da li zbog nepovoljne investicione i političke klime, predviđanja da će doći do promene vlasti i straha kako će se poslovati pod novim političkim gazdama ili zbog toga što će u Srbiji sve više vladati evropska pravila poslovanja krupni kapitalisti su svoj biznis preselili u druge zemlje.
To su učinili čak i oni koji su se direktno eksponirali u politici, a jedan od njih je Nenad Popović, potpredsednik DSS-a i parlamenta Srbije koji je poslovanje preselio u Rusiju. Sada Popović odlazi na barikade da podrže kosovske Srbe koji protestuju zbog uspostavljanja carinskih punktova. Firma “Minel” čiji je vlasnik bio u Srbiji propala je, a radnici zbog neisplaćenih zarada očekuju da ih zbrine država.Među onima koji su se povukli je i Zoran Drakulić, bivši vlasnik “Ist pointa”. On je 2004. godine bio kandidat DSS-a za gradonačelnika Beograda, ali pošto je izgubio u toj trci nekoliko godina kasnije prodao je većinsko vlasništvo u “Ist pointu” kojem su pripadali i Valjaonica bakra u Sevojnu, Beogradska pekarska industrija, Klas, novosadaska fabrika “Kabel” i “Žitomlin”.
Svoj je biznis u Ukrajinu preselio i srpski kralj šećera Miodrag Kostić. On u Srbiji obrađuje 18 hiljada hektara zemlje, a u Ukrajini 55 hiljada hektara, jer je bolja investiciona klima. Kostić je u prošlosti bio usko vezan za politiku, jer je u vreme Zorana Đinđića bio i direktor Demokratske stranke. Kasnije je izjavio da se povukao iz politike jer je u biznisu bio na gubitku, a sada kaže da ima prijatelje i među SNS-om. Po sopstvenom priznanju, sa sadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem sreo se nekoliko puta u „Klubu privrednik” (klub koji su osnovali krupni srpski biznismeni).
Kaže da je Nikoliću objasnio šta radi MK grupa i da se Nikolić pohvalno izrazio o tome, kao i da je rekao da će podržati svakog srpskog domaćima osim onog koji se ogrešio o zakon. Kostić napominje da ne očekuje pozivu na informativni razgovor. Možda i zbog toga što je najveći akcionar MK grupe, oko 87 odsto, firma koja je registrovana u Švajcarskoj.
Međutim, i ostali članovi Kluba privrednika poput Toplice Spasojevića iz ITM grupe posluju preko kiparskih firmi. „Naše zakonodavstvo je već neefikasno, a cena radne snage je viša nego u Bugarskoj i Rumuniji”, rekao je nedavno Spasojević.
Uteravanje novca u legalne tokove: Da li se Srbiji više isplati da poseče krupne kapitaliste ili da njihov novac utera u legalne tokove i tako svi budu zadovoljni i ovoga puta zavisiće od političke volje najveće stranke u vlasti. Za početak sledeće godine najavljeno je donošenje zakona o poreklu imovine.
Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije profesor dr Čedomir Čupić se još od 2001. godine zalaže se za donošenje ovog zakona. Međutim, za sada je nepoznato na koji period će se odnositi utvrđivanje porekla imovine: odnosno da li će pisci zakona prihvatiti Čupićev predlog da se zakon primeni retroaktivno od 1992. godine. Taj datum je logičan ako se uzme u obzir da su srpski tajkuni biznis počeli u Miloševićevoj eri, a zaokružili ga u vladvini DS-a i DSS-a.„Ono što sam ja još početkom devedesetih, a i od 2000. godine govorio jeste da svi bogataši treba da se preispitaju kako je njihovo bogatstvo nastalo, da prosto to objasne. Znamo u kojem smo vremenu živeli, i kako je živela većina stanovništva, a neki ljudi su stekli ogromno bogatstvo. Pretpostavljam da je ovo početak toga, ali ozbiljna istraga će biti tek onda kada se bude doneo zakon o preklu imovine“, rekao je Čupić.
Problem u 2000. godini vidi i profesor ekonomije dr Miodrag Zec. On je još pre par godina počeo da ukazuje da se tranzicijom u Srbiji ne upravlja racionalno, kao i da su se reformatori podelili.
„Svako je zauzeo svoju busiju i neko pravo. Naš glavni problem je što 2000. godine nije napravljen konsenzus za promene već samo protiv jednog čoveka i jedne oligarhije”, rekao je Zec. Kao veliku kočnicu ekonomskom napretku Srbije on je označio mnoge srpske vlade koje pravljene na bazi personalnih, a ne programskih koalicija.
Tajkuni kao jedini krivci: Iako je jasno da tajkuni nisu jedini krivci za nezakonito poslovanje iz kojih su iznikle njihove imperije, zanimljivo je zašto se država baš sada zainteresovala za njihov rad i poreklo njihovog novca. To interesovanje naprasno je iskazano kada je EU spornim označila čak 24 privatizacije u Srbiji.
Dosadašnja praksa je pokazala da su bogati stradali samo onda kada su direktno pokazivali političke ambicije.Najbolji primer za to je Bogoljub Karić koji se na optužnici našao onog momenta kada je u srpskom parlamentu 2004. godine počeo da kupuje poslanike. Karić je za svoje poliitčke ideje pridobio čak 11 poslanika preko kojih je hteo da osnuje poslanički klub. Tog momenta država se setila da Bogoljub Karić baš i nije proteklih decenija poslovao po zakonu. Pošto se nije nagodio sa državom – Karić je završio na poternici. Pritajio se par godina, a onda je u leto pre dve objasnio da uspešno posluje van granica Srbije.
Međutim, od njegove izjave veći šok u javnosti je izazvalo to što je intervju sa njim objavila “Politika” koja je tada kao i danas bila 50 odsto u vlasništvu države. Njegova supruga sada je poslanik u srpskom parlamentu i sedi u poslaničkom klubu koji čine SNS i njegovi koalicioni partneri.
Ipak, nerealno je očekivati da se sadašnja borba protiv tajkuna svede samo na Miškovića, ali je veoma realno da neće stradati oni koji su svoje poslovanje vezivali za zemlje EU.
Violeta CVEJIĆ
