Želja političara da rade posao glavnih urednika i apsolutno vladaju medjima, bez obzira na njihov uticaj, sa prošle vlasti prenela se na sadašnju vlast - koja u odabranim tabloidima najavljuje ko će biti uhapšen u borbi protiv kriminala i korupcije.
Tabloidi su prvi objavili da će bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin biti uhapšen, da se kontroliše poslovanje nekih firmi Miroslava Miškovića, ali i da su predsedničku kolonu dva puta ugrozili nesavesni vozači. Ovi potezi govore da SNS hoće potpuno da ovlada medjima prvo u uredjivačkom, a preko toga možda i u vlasničkom delu.
Propaganda i rezultati: Iako je više puta ponovio da neće hapsiti pred kamerama, kao što su radili njegovi prethodnici, Aleksandar Vučić nije odoleo žutom medijskom magnetu bez obzira što su identičan "pakt sa đavolom" imale i demokrate i poznato je kakvim krahom je njihovo savezništvo završeno.
Tabloidi koji su radili po nalogu medijskih komesara Demokratske stranke Borisa Tadića sada to rade po nalogu SNS-a, a sve pod izgovorom borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije potencijalne prestupnike provlače kroz blato.
Zašto SNS borbu protiv korupcije i kriminala vodi i posredstvom medija?
Za profesora prava dr Bogoljuba Milosavljevića to je pokazatelj da se vrši spinovanje javnosti, jer nema dovoljno rezultata u borbi protiv korupcije. "Prosto taj želi da stvori neku atmosferu u kojoj bi izgledalo da on previše radi a ustvari daje malo rezultata", objasnio je Milosavljević.Podsetivši da poslednjih dana tabloidi najavljuju da će se biti uhapšen najbogatiji Srbin Miroslav Mišković, profesor Milosavljević kaže da misli da Miškoviću nije problem da se zaštiti od takvih napisa, ali je problem kada se to radi prema građanima koji nemaju dovoljna sredstava da se zaštite.
Osim ovoga, jasno je da se puštanjem određenih informacija - o tome ko će biti uhapšen - vodi intezivna ikao posredna borba i za preuzimanje medija i njihovu kontrolu iz jednog centra.
Problem vlasništva: Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije za nedavni "rat tabloida" u kojem su se žestoko sukobljavali "Kurir" i "Blic" kaže da se ne radi ni o kakvom ratu već o tome da se smeni glavni urednik “Blica”.
“Iza scene se kroz pozivanje za slobodu medija, odvija borba za preuzimanje medija. Tamo gde ne može to da se uradi, kao sa ‘Blicom’, pošto je to vlasništvo privatne kompanije, onda se potežu druga sredstva, u ovom slučaju tabloidi, u kojima se vodi politika umesto u institucijama", rekao je Obradović.
Problem netransparentnog vlasništva u medijima se provlači kroz Srbiju već decenijama, a ponovo se našao u prvom planu kada je pre dve sedmice Miroslav Mišković rekao da se odriče većinskog dela u tabloidu "Press" u korist novinara. Mišković je, ne slučajno, propustio da kaže: ko će platiti dugove koji iznose više od 16 miliona eura.
"Mislim da je jedna od obaveza država u tranziciji - poput Srbije - gde se mediji koriste na prljav način već dve decenije, da utvrdi ko je stvarni vlasnik medija, da utvrdi propise koji će nam ubuduće omogućiti da uvek znamo ko je vlasnik medija", rekla je predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović konstatujući: "Ako već neko koristi medije za političke kampanje, onda bar svi treba da znaju čiji kapital stoji iza tih kampanja".Miroslav Mišković je izašao iz "Pressa" tek kada je Aleksandar Vučić saopštio da su vlasnici "Presa" Mišković i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Nekoliko dana dana kasnije, "Pres" je ugašen, a Đilas nije demantovao Vučićevu tvrdnju da je on drugi po visini udela vlasnik "Presa".
Neuspješna kontrola: Ovaj potez predsednici oba novinarska udruženja videli su kao Miškovićevo slanje signala vlastima da je spreman na saradnju.
Međutim, očigledno je taj signal zakasnio. "Kurir" je već objavio da je Mišković pobegao iz Srbije na Kipar, a tu vest nije potvrdio ili demantovao niko iz vlasti. Kao i u prethodnim slučajevima, za potvrdu vlasti čeka se nekoliko dana.
"Pres" je, inače, u vreme predizborne kampanje obavio veliki prljav posao za Tadićevu i Đilasovu DS, a na štetu Nikolićeve i Vučićeve SNS-a. Međutim, pošto je DS doživeo izborni krah Đilas je, prema nezvaničnim informacijama, nakon izbora prestao da finansira "Press" jer mu to ne donosi nikakvu korist. Ipak, nije jasno da li je prodao vlaništvo u ovim novinama.
Bez obzira na ovo loše iskustvo DS-a, SNS je odlučio da ima "svoje" tabloide, pa dnevnu ekskluzivu dele "Kurir" i "Informer". Po informacijama koje objavljuju - a tiču se policijskih saslušanja, hapšenja i delova iz istrage - jasno je da se ne radi o istraživanju novinara, već o informacijama koje mogu plasirati samo ljudi iz vlasti, ili ljudi iz policije koji vode istragu.Tabloidi su za ovaj posao odabrani iz dva razloga. Prije svega, jeftini su i zato dopiru do širokog kruga inače osiromašenog čitalaštva. Osim toga, novbinari podobnih tabloida ne postavljaju nikakva pitanja već samo senzacionalistički plasiraju informaciju. U takvim okolnostima, sve druge teme su zanemarene, naročito one ekonomske. To sve omogućava SNS-u da kontroliše medije i da vodi sopstvene kampanje kao što sada vode kampanju protiv čelnika DS-a koji su upravljali državom.
Činjenica koju ne treba zanemariti jested a - odustajanjem Đilasa i Miškovića od Pressa - SNS-u više nema protivnika medju žutom štampom sa kojom su mogući razni dogovori.
Uticaj političara na medije: U julu ove godine američka nevladina organizacija Ajreks (IREX) objavila je izveštaj u kojem se konstatuje da su mediji u Srbiji i dalje pod velikim uticajem poliitčara, da je prevelika politizacija medija kao i da je sloboda govora u medijima neznatno poboljšana u odnosu na 2001. godinu. Prema ovom izveštaju postoje teme koje su od društvenog značaja a koje se uopšte ne pojavljuju u medijima ili kada se pojave obradjene su samo iz jednog ugla.
To je tek jedna od brojnih analiza medijske scene u Srbiji, koja već godinama potvrdjuje činjenicu da mediji ne mogu da se otrgnu zagrljaju vlasti. Kako vreme prolazi, a ekonomska kriza ne jenjava, čini se da medijski vlasnici prosto hrle u zagrljaj moćnika, bilo političkih ili privrednih, kako bi preživeli. Ovakav trend dugoročno pravi veliku štetu javnoj sceni, uništava kritičko izveštavanje i jača veze novinara i medija sa onima protiv kojih bi inače trebalo da budu.
U Srbiji danas postoji čak 15 dnevnih listova, što je po mnogim procenama daleko više nego što je ekonomski održivo. Zato je osnovana pretpostavka da mnogi od njih ne žive od prodatog tiraža i oglasnog prostora, već dobijaju novac sa neke treće strane, što ih čini zavisnim i pristrasnim.
Violeta CVEJIĆ