- Banka Evropske unije pozdravila je spremnost zemalja Zapadnog Balkana da realizuju Zelenu agendu i rade na razvoju zajedničkog regionalnog tržišta;
- EIB podržava Ekonomsko-investicioni plan Evropske komisijekao korak ka većoj integraciji regionalnih ekonomija kroz održivu zelenu i digitalnu tranziciju i bolju infrastrukturnu povezanost;
- EIB je u okviru svog finansijskog paketa vrednog 1.7 milijardi evra za podršku oporavku Zapadnog Balkana od posledica pandemije COVID19 već mobilisao preko milijardu evra.
U okviru ovog plana prioritet će biti investicije u oblastima infrastrukture, kao i projekti koji omogućavaju zelenu i digitalnu tranziciju regiona ka inkluzivnim i održivimmodelima ekonomije zasnovanih na znanju. Predsednik Evropske investicione banke Verner Hojer izrazio je spremnost Banke Evropske unije da svojim investicijama direktno podrži sprovođenje ovih planova. Grupa Evropske investicione banke, koja u svom sastavu pored EIB ima i Evropski investicioni fond (EIF), povećaće investicije u privatni sektor i omogućiti nove finansijske instrumente za njegov razvoju okviru novog garancijskog instrumenta EU za Zapadni Balkan.
Pored EIB grupe i ostali učesnici na Samitu u Sofiji spremni su da podrže realizaciju Zelene agende i pomognu stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu. EIB će kao klimatska banka EU, obezbediti finansijskui tehničku podršku za investicije koje doprinose zelenoj tranziciji regiona, uključujući postepenu diversifikaciju energetskog sektora uvođenjemobnovljivih i održivih izvora energijekako bi region postepeno smanjio emisije ugljendioksida. Ova inicijativa ima za cilj da pomogne Evropi da do 2050. godine postane prvi klimatski neutralni kontinentu skladu sa planovima iz „Zelenog dogovora“ Evropske komisije.
EIB će takođe pojačati svoje investicije u projekte koji omogućavaju digitalnu transformaciju Zapadnog Balkana. Uvođenje „pametnih“, digitalnih tehnologija doprineće održivomi inkluzivnom rastu ekonomija u regionu. Investicije u digitalizaciju ubrzaće oporavak i razvoj privatnog sektora, poboljšati efikasnost i sposobnost javne administracije da funkcioniše čak i u izazovima poput pandemijeCOVIDA-19. Izgradnja bolje energetske, digitalne i transportne mrežekoje je EIB spremna da podrži pozitivno će uticati na razvojregionalne ekonomijekroz efikasniju trgovinsku razmenu, povećanu konkurentnost preduzeća i otvaranje novih radnih mesta.
Verner Hojer, predsednik EIB-a, ovom prilikom je izjavio:“Glavni cilj Berlinskog procesa je da omogući više investicija u Zapadni Balkana, a EIB je spreman da doprinese kroz podršku Ekonomsko-investicionom plan komesaraVarheljija. Za našu banku je veliko zadovoljstvo da kroz realizaciju ovog plana nastavi sa unapređivanjemsvoje dugoročne saradnje sa Evropskom komisijom, zemljama članicama EU, srodnim međunarodnim finansijskim institucijama i partnerima sa Zapadnog Balkana. Kao klimatska banka EU, sa ambicioznim planom da doprinese borbi protiv klimatskih promena – pozdravljamo snažnu političku posvećenost lidera zemalja Zapadnog Balkanasprovođenju Zelene agende EU.Naša banka je spremna da ih podrži tehnički i finansijski u ovom zahtevnom zadatkuod ključne važnosti. Inicijativa za stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta koja je najavljena je dobar primer kako region može da ubrza reforme i poboljša ekonomski ambijent. Ona je pravovremena jer nam predstoji oporavak od pandemije COVID-19. Veći protok robe, usluga, kapitala i visoko obrazovana radna snagapomoćiće da ovaj region postane još atraktivniji za investicije i trgovinu, dok će usklađivanje sa pravilima koje važe u EU stvoriti još veće poverenje investitora u region.”
Oliver Varhelji, komesar EU za susedstvo i proširenje, je izjavio: “Evropska komisija će blisko sarađivati sa svim međunarodnim finansijskim institucijama poput Evropske investicione banke kako bi se Ekonomsko-investicioni plan realizovao kroz konkretne projekte, počevši od vodećih prioriteta. Plan predstavlja čvrstu bazu na kojoj možemo da gradimo naše zajedničke ciljeve ka stabilnijem, prosperitetnijem Zapadnom Balkanu i ubrzamo njegov put ka evropskim integracijama. On može da promeni ekonomski ambijent regiona u narednih četiri do pet godina”.
