„Ovaj režim je generator nestabilnosti u Srbiji i regionu: u Crnoj Gori to rade sa ulogom Crkve Srbije, na Kosovu sa Banjskom, u BiH sa Dodikom, a u siguran sam da je EU preko glave laži koje dobija odavde. Region će odahnuti odlaskom aktuelnog režima koji je, prije svega, vrlo maligni ruski, odnosno putinovski proksi na Zapadnom Balkanu. Zato je jako važno da građani Srbije uspostave dijalog u društvu, slobodne i fer demokratske izbore“, navodi dr Dinko Gruhonjić, profesor Univerziteta u Novom Sadu i novinar koji je na razne načine najviše napadan od vlasti u Srbiji.
Deset mjeseci traju protesti u Srbiji, vlast kao najvećeg neprijatelja označava državne univerzitete, ali veliki pritisci se vrše na sve nivoe obrazovanja koji su podržali studente. Odakle toliki strah od kritičkog mišljenja?
Gruhonjić: To je karakteristika svakog autoritarnog i populističkog režima kao što je ovaj u Srbiji, ali takav je i u SAD, jer ti režimi počivaju na glasovima manje obrazovanih građana i funkcionerima koji imaju kupljene diplome. Oni preziru znanje i obrazovane ljude, njima ne treba nikakva vrsta kritike niti onih koji misle i to glasno kažu. Ono što Tramp radi univerzitetima u SAD to vidimo i kod nas na mikro planu.
Mogu li se ugasiti državni univerziteti u Srbiji?
Gruhonjić: Svašta može da bude. Sukob sa univerzitetom postoji pre početka protesta favorizovanjem nekih stranih sumnjivih univerziteta koji bi bili stranački univerziteti, odnosno pogoni za kupovinu diploma kome su potrebne od pristalica režima.
Orban je državne univerzitete maksimalno marginalizovao, pustio ih na tržište, ostali su bez državnih dotacija i prisiljeni su, uključujući i društveno-humanističke nauke, da žive od studenata koji uspeju da upišu fakultet. Od ranije znamo da režim u Srbiji prepisuje dosta toga od Orbanovog autokratskog režima u Budimpešti i ovo je samo još jedan od plagijata kada je u pitanju politika koja se ovde vodi.
Gotovo svi napadači na studente su pušteni da se brane sa slobode ili su oslobođeni od krivičnog gonjenja iako su fizički teško povređivali studente, a u pritvoru su oni koji su slomili poneki izlog na prostorijama SNS-a. Da li je pravosuđe samo u službi jedne partije?
Gruhonjić: Institucije su zarobljene pa i tužilaštva i sudovi, ali videli smo i zavidan broj potpisa sudija i tužilaca koji zahtevaju nezavisnost. Na čelu sudova i tužilaštava u Srbiji su režimski ljudi koji doslovno rade na daljinski upravljač, ali istovremeno ima dovoljno profesionalaca koji će sutra biti sposobni da vode procese protiv organizovanog kriminala i korupcije u šta se pretvorila vlast u Srbiji. Nije sve tako crno kao što se čini na prvi pogled iako je jasno da će režim učiniti sve da zadrži šapu na pravosuđu i instrumenatalizuje što vodi u ogoljenu represiju. Ona nije nikakvo čudo s obzirom na to da znamo ko su čelni ljudi režima i šta su radili '90-ih godina prošlog veka. Sada samo možemo da konstatujemo da se zlo vratilo kući i istovremeno da kažemo da znamo koja je priroda toga zla i kako se s njime treba nositi.
Da li Vas je iznenadilo što su mediji postali glavno uporište režima za borbu protiv svih onih koji ne misle kao režim?
Gruhonjić: Nije me to iznenadilo. To je fundament ovog režima, naročito njegove čelne ličnosti koja je bila ministar ratne propagande – zvanično ministar informisanja od 1998. godine pa do kraja Miloševićevog režima. Sećamo se tadašnjeg Zakona o informisanju, koji je bio zakon protiv informisanja, na čijem udaru je bilo uništenje nezavisnih medija: presuđivano je po kratkom postupku u prekršajnim sudovima, što je sasvim sigurno najdrakonskiji Zakon o informisanju nakon Drugog svetskog rata na tlu Evrope. Za mandata te osobe ubijen je naš kolega Slavko Ćuruvija na Uskrs 1999. godine. Ta osoba patološki mrzi novinare i nastoji da razori novinarstvo kao profesiju. Novinarstvo je trn u oku svakom autokrati ili diktatoru u pokušaju jer skreće pažnju javnosti na njihova brojna nepočinstva. Ovo sada što gledamo je dostiglo takve razmere, usudio bih se da tvrdim, da takva propagandna glasila uopšte ne postoje na tlu Evrope, a najverovatnije u ovom trenutku ni u svetu. Propaganda je takva da se može reći da su čak i fašistička glasila iz Drugog svetskog rata više poštovala kodeks, da budem potpuno ciničan, nego što to danas rade koje kakvi, kako ih je ispravno nazvao kolega Dežulović, psihoidi.
Da li će sada biti vremena da ti mediji pređu na drugu stranu kao što im je dopušteno 2000. godine?
Gruhonjić: Ako će biti vremena, onda ništa nismo naučili iz istorije. Ako pravite kompromis sa zverima, onda će se zver pre ili kasnije vratiti na vlast i fizički vas eliminisati. Oktobarski kompromis je napravljen sa medijskim mogulima, koji su služili svakoj vlasti, i zbog finansijskog interesa i to nas je dovelo do ovoga što imamo danas. Ti ljudi moraju da odgovaraju, a jedan deo njih i krivično jer nisu plaćali porez, vršili su manipulacije prilikom registrovanja firmi. Tek onda na red dolazi moralna odgovornost, odnosno lustracija. Većina ljudi režimsko propagandnih glasila bavila se privrednim kriminalom, a za to postoji jasno zakonodavstvo.
Da li politička kriza vodi ka raspisivanju izbora ili još većoj represiji unutar Srbije?
Gruhonjić: Jedini demokratski način da se izađe iz ove krize su vanredni izbori, ali režim beži jer u istraživanjima javnog mnjenja ne stoji dobro. Videli smo to i na lokalnim izborima u Kosjeriću i Zaječaru.... Ne pita se režim da li će biti izbora, njihovo održavanje zavisi isključivo od unutrašnjeg i spoljnjeg pritiska. Kada bude jasno definisano ime i prezime onoga što se prepoznaje kao građansko demokratski studentski pokret otpora dobijamo društveno političkog činioca sa legitimitetom u pregovorima na unutrašnjem planu i Briselom. Ali, sa režimom ne može biti dijaloga. Oni će izbegavati izbore, očajnički će se držati noktima za staklo, povećavaće represiju, ali to sve nije bitno jer je društvena atmosfera nepovratno promenjena u korist građana, a ne u korist organizovanih kriminalaca na vlasti.
