Učesnici okruglog stola saglasni su da se javne ustanove poput škola i bolnica moraju podstaći na uštedu energije, ali i da je za sprovođenje mjera energetske efikasnosti, potrebna prethodna sanacija tih objekata.Projekat energetske efikasnosti počeo je u februaru prošle godine sa ciljem da se javne ustanove u Crnoj Gori podstaknu na štednju energije. Projekat podrazumijeva detaljan energetski pregled 14 škola i 6 bolnica a potom i raspisivanje tendera za radove na energetskoj efiksnosti u tim objektima, kaže koordinatorka na projektu energetske efikasnosti u ministarstvu ekonomije, Biljana Maslać. No, mnoge škole i bolnice u lošem su stanju pa se dio novca predviđen na mjere uštede energije prethodno mora uložiti u njihovu obnovu, ističe Maslać:„Ukoliko radimo omot zgrade, odnosno, radimo termoizolaciju, postavljamo stolariju isl, a ne popravimo oluk, odnosno sistem za odvođenje vode, naše mjere energetske efikasnosti neće imati nikakvog efekta. Ili, ukoliko popravimo sistem grijanja a ne popravimo sistem vode, imaćemo poplavu u sistemu gdje se nalazi cijela mašinerija za grijanje.“Milorad Burzan iz Ministarstva ekonomije smatra da uštedom energije smanjujemo zagađenje životne sredine. Crnogorski građani, kaže Burzan, neracionalno troše energiju, neuporedivo više od stanovnika EU:„Mi potrošimo 8 i po puta više energije nego stanovnici 15 zemalja Evropske Unije, dok na nivou kompletne energije to je 5, 6 puta.“Projekat energetske efikasnosti košta 6 i po miliona eura a finasira ga Međunarodna banka za obnovu i razvoj. Projekat energetske efikasnosti u Crnoj Gori realizuju ministarstva prosvjete i nauke, ministarstvo zdravlja i ministarstvo ekonomije.
