POBJEDA: Kako će totalna blokada koju je izazvala epidemija korona virusa uticati na evropsku ekonomiju, možemo li reći da će usporiti rast ili će izazvati recesiju?
GLIGOROV: Sada je samo pitanje koliko će duboka da bude recesija i koliko će dugo trajati. Nada je da će mere izolacije usporiti i okončati epidemiju, pa će se privreda oporaviti. Po prirodi stvari, sa odgovarajućim merama bi trebalo da se svi vrate na posao, da se obnovi uobičajena potrošnja i da se privredna aktivnost u potpunosti oporavi. Rizik je da će se epidemija, pa tako i recesija, odužiti dok se ne nađe efikasna vakcina. To bi moglo da potraje, recimo do godinu i po dana. U tome bi se periodu stvari mogle značajnije promeniti, politički ali i finansijski i u strukturi proizvodnje, tako da bi oporavak mogao da se uspori i oduži. U SAD se predviđa veoma pad poizvodnje od preko 10 posto u drugom kvartalu, što je već depresija. Nema razloga da se misli da će pad biti manji u Italiji, Francuskoj ili Nemačkoj. Tako daje ključno koliko će to trajati.
POBJEDA: Region, koji je ekonomski veoma slab, će svakako posebno biti pogođen. Kolika će biti šteta?
GLIGOROV: To je dosta složen problem. Turističke zemlje će se suočiti’sa gubitkom čitave jedne sezone, ako epidemija potraje, kao što je verovatno. Uopšteno, kako je udeo usluga u ukupnoj privredi veliki, gubici će biti veliki. Potom, mnoge zemlje su neto uvoznici hrane, tako da valja očekivati nestašice. Tu je i povratak ljudi koji rade privremeno ili na crno u inostranstvu. Konačno, ograničene su mogućnosti monetarne i fiskalne intervencije. Na pozitivnoj strani je to što bi oporavak mogao da bude relativno potpun. Ako, recimo, turisti dođu sledeće godine. U suprotnom, izazovi bi mogli da budu veliki. Tu valja dodati i političku nestabilnost, jer je region ostao neuređen da se tako izrazim.
POBJEDA: Četvrtina crnogorskog BDP-a je turizam. Predsezona je već propala, hoteli su zatvoreni, rezervacije se otkazuju, što može država učiniti da se ublaži ovakvo stanje?
GLIGOROV: Ako je samo izgubljena jedna sezona, što sada izgleda verovatno, tu je reč o finansijskoj pomoći kako preduzećima, tako posebno zaposlenima. Potreban je pristup kreditima i plaćanje naknada zaposlenima. To je kao loša, u ovom slučaju katastrofalna, godina. Duže od toga je teško planirati.
POBJEDA: Koliko je ova epidemija već promijenila svjetsku ekonomiju, ali i društvo u cjelini, što će biti pouke iz ove krize?
GLIGOROV: Ako se izbegnu sukobi unutar i između zemalja, moglo bi da dođe do, sa jedne strane, povećane sradanje, do kraja trgovinskog rata recimo, i do promena u socijalnim sistemima kako bi se povećala sigurnost građana. Evropska unijai Evropska centralna banka bi mogli da budu viđeni u boljem svetlu, ako budu na visini zadatka. U SAD bi moglo da dođe do povećane uloge socijalnih i zdravstvenih fondova. U Kini bi trebalo dasepovećapoJitička i svaka druga transparentnost Tako da bi promene mogle da budu dalekosežne. Opet, ako se krene putem kojim su bile pošle Rusija i Saudijska Arabija i uđe se u destruktivne sporove, nacionalizam i neprijateljstva bi svakako mogli da prevladaju. Na još uvek zavađenom Balkanu, nacionalisti bi mogli da budu poraženi pred zajedničkom pretnjom, ako je pameti, ako ne onda još jedna runda balkanizacije.
