U Beogradu su građani blokirali saobraćaj na više lokacija, a na ulicama se mogu vidjeti prevrnuti kontejneri.
Blokade se, pored Beograda, održavaju i u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu
Iz Helsinškog komiteta za zaštitu ljudskih prava iz Srbije ocijenili su da studentski i građanski protesti u Srbiji ne jenjavaju već osnovano eskaliraju, jer su isprovocirani od strane vlasti, što, kako kažu, ukazuje na duboko ukorenjeno nezadovoljstvo režimom, sistematskim nasiljem, izborima bez integriteta i opštom društvenom stagnacijom i bezperktivom.
"Nasilje policije, koje je intenzivirano posle 28. juna, jasno pokazuje da vlast jedino računa na monopol sile — i to uz direktne instrukcije predsednika. Ovo je poslednji ozbiljan indikator autoritarnog zaokreta. Ukoliko se represija nastavi i ne naiđe na jasan politički otpor, Srbija bezpovratno klizi ka otvorenoj autokratiji sa svim elementima diktature, što uključuje dalju eroziju institucija, naročito pravosuđa i medija; dalja radikalizacija i podela društva sledi, gde se prostor za dijalog zamenjuje golom represijom i sve gorim nasiljem; predstoji dalja izolaciju Srbije, jer ignorisanje demokratskih standarda dugoročno, ako ne trajno, udaljava zemlju od EU; rizik od destabilizacije regiona enormno raste, posebno ako vlast posegne za „spoljnopolitičkim krizama“ (Kosovo, BiH) da bi skrenula pažnju sa golemih unutrašnjih problema", saopštio je Helsinški odbor.
Odbor dodaje i da situacija sve više podseća na obrasce poznatih hibridnih režima.
"Međunarodna zajednica, prije svega EU na žalost, zasad pokazuje ograničeno interesovanje, dijelom zbog geopolitičkih prioriteta i uobičajene percepcije Srbije kao "stabilokratije". Međutim, ćutanje može dodatno ohrabriti represiju i obeshrabriti građanski otpor. EU ne samo da ima obavezu, nego je u situaciji da najobjektivnije sagledava situaciju i da shodno tome reaguje s obzirom da je Srbiija kandidat za članstvo u EU. Neophodno je da EU reaguje u Srbiji, dok nije kasno, ona za to raspolaže svim potrebnim alatima, a njena posrednička uloga, poput “novog Gozalesa”, za uspostavljanje političkog dijaloga u duboko podijeljenoj zemlji, za izlazak društva iz krize objektivno nema alternativu", naveo je Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
3
