“Ne śećam se tačno ko je šta sve rekao poimenice ali sam shvatio da nema naših i njihovih, da firme moraju raditi da bi poslovale, da nema kadra u našoj maloj i ničim zasluženo napaćenoj Crnoj Gori, da nema pomoći!?
Zbilju na stranu, mogao sam im sve to ja reći da se ne gledaju mrko poprijeko preko onih maski, bili bi relaksiraniji i skoro sam siguran, došli bi do, ako ništa drugo, sličnih zaključaka.
Sve podśeća na situaciju kad je nesretnog velikomučenika Voja Šekarića, dok je śedio u autobusu i razmišljao o Lovćenu, jedan duboki glas u istom prekinuo:
"Đe ti je karta,magarče?"
Pogledao je Vojo put gore i vidio brkatog vlasnika tog dubokog glasa. U plavom odijelu, sa kapom na glavi i sa prugastom majicom priviđe se od brkatog vlasnika dubokog glasa mornar. A Vojo je volio more, a posebno mornare.
Nasmijao se Vojo šali, dok mu mornar nije ščepao lijevo uvo i povukao prema gore, a bogami i Vojo pođe za njim. Pomislio je Vojo da se mornar ne šali baš najbolje ali mu nije rekao da se ovaj ne naljuti i uspio je samo :"Aaaaajj" prije nego li ga je držač njegovog lijevog uveta izbacio iz autobusa na jednoj stanici. I još čudnije Voju bješe kako su se vrata autobusa zalupila sama.
Ostao je sam. I počeo da misli. Ko je svemu ovome kriv? On? Država? Mornar? Njegovo lijevo uvo privlačno mnogim rukama?
On nije - ni trena se nije kolebao Vojo okrenuvši se da vidi đe je.
Država-može biti, ovo je država u kojoj se pije užasno loš viski.
Mornar - stepenovanjem svega o čemu je mislio do tog momenta, taj bi definitivno podigao pehar.
Bi, da nije Vojovog lijevog uveta. Lijevo uvo je promijenilo mornarev način razmišljanja, koji je do tog momenta čupao svoju kosu ali je našao svrsishodniju stvar za čupanje.
A Država pije viski-ma kog kvaliteta bio. Ali je bitno da ga ima u velikim količinama.
Samo da Vojo prestane da gleda put drugih i da se okreće oko sebe. No ispred sebe.
Pa će Država da popravi vrata od autobusa i neće se zalupiti sama, a mornar neće više nikoga čupati za uvo ma koliko bilo privlačno za tu djelatnost.
I tada Vojo neće morati da misli o tome da li je mornar od prodatih karata kupio Državi viski, niti će ga više iko čupati za uvo, jer će nakon intervencije jednog eksperta isto biti vraćeno uz glavu i kao takvo neće biti interesantno.
Jer potrebno je da Država zna ko joj krije viski, zašto brkati mornar i s kojim pravom čupa Voja za uvo, čak i kad ima kartu!
Ili, kako je to velikomučenik Vojo Šekarić, u trenutku besjede sa svojim stadom znao da kaže:
„Neka su blagosloveni svi koji nemaju šta da kažu, a ipak ćute!“
