To je predviđeno Nacrtom zakona o fiskalnoj odgovornosti, za čije usvajanje je počela javna rasprava koja traje do 16.decembra.
Prema slovu tog nacrta, godišnji zakon o budžetu planira se i izvršava u skladu sa pravilima fiskalne odgovornosti kojima se obezbijeđuje da tekući izdaci i transferi budu niži od tekućih prihoda. Pri tom mora da se vodi odgovorna i obazriva politika zaduživanja u cilju ostvarivanja fiskalne održivosti.
-Neto zaduživanje države vrši za potrebe finansiranja Kapitalog budžeta, a izuzetno za potrebe finansiranja tekućeg budžeta u slučaju nastupanja elementarnih nepogoda i drugih vanrednih i nepredvidivih okolnosti van kontrole države. Stopa rasta planiranih tekućih prihoda bude najviše do nivoa stope rasta nominalnog BDP-a. Ukoliko stopa rasta realnog BDP-a pređe 5 odsto, ostvariće se suficit od najmanje 1,5 odsto BDP-a i ostvareni višak će se koristiti za vraćanje duga, kaže se u Nacrtu dostavljenom Portalu Analitika i dodaje da se deficit budžeta države do najviše procenat BDP-a planira samo u slučaju projektovane stope rasta realnog BDP-a manje od 1,5 odsto kreditnog rejtinga države.
U Nacrtu se predlaže da državni dug ne bude viši od 30 odsto BDP-a, dok ukupan iznos garancija ne smije preći 10 odsto BDP-a.U Nacrtu nije objašnjeno kako se planira spustiti sadašnji nivo duga koji iznosi 51,7 odsto BDP-a. Dosadašnja državna praksa je bila zaduživanje za finanasiranje deficita budžeta.Ukoliko prilikom izvršenja budžeta dođe do odstupanja od pravila utvrđenih godišnjim budžetom u skladu sa članom 18 ovog zakona, ministar finansija, bez odlaganja o odstupanju obavještava Vladu i dostavlja obrazloženje sa razlozima za odstupanja sa predlogom mjera za otklanjanje utvrđenih odstupanja. Uz obavještenje, ministar finansija dostavlja i svoju ostavku.Vlada razmatra uzroke odstupanja od pravila utvrđenih godišnjim budžetom i utvrđuje da li je do odstupanja došlo postupanjem ministra finansija ili iz drugih razloga na koje ministar nije mogao uticati, i ako utvrdi da je do odstuanja došlo usljed postupanja ministra, procesuira ostavku prema Skupštini.
Budžetski izvršilac ne smije da koristi i raspolaže državnim novcem i podacima do kojih dođe u upravljanju državnom imovinom protivpravno, nesavjesno ili nemarno na način kojim bi uticao na ostvarivanje svog ili privatnog interesa drugog lica.
Ukoliko bude usvojen zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Crne Gore", a primjenjivaće se od 1. januara 2014. godine.
