Odluka, koju je 16. avgusta najavio ministar spoljnih poslova Peka Havisto, posljednji je u nizu poteza zemlje kao direktan odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, prenosi RSE.
Obraćajući se novinarima u Helsinkiju, Havisto je rekao da će od 1. septembra ruske turističke vize biti smanjene na samo 10 odsto broja koji se trenutno izdaje.
„Turističke vize neće potpuno prestati, ali će njihov broj biti značajno smanjen“, rekao je on, te naveo kako će biti dat prioritet drugim vrstama viza, za posjete rođacima, porodične kontakte, posao, studiranje.
Finska trenutno obrađuje oko 1.000 ruskih zahtjeva za vizu dnevno, prema javnom servisu Yle.
Ministar je rekao da će Finska takođe razmotriti uspostavljanje posebne kategorije humanitarnih viza, koja bi mogla pomoći novinarima ili radnicima nevladinih organizacija.
Mali, ali rastući broj članica Evropske unije javno je pozvao na potpunu zabranu posjeta ruskim turistima u Evropu, kao odgovor na rat.
Najveće članice EU, uključujući Njemačku, do sada su se opirali toj ideji, iako je Češka Republika, koja predsjedava EU po principu rotacije, obećala da će dalje razgovarati o tom pitanju.
Nakon decenija pridržavanja neutralnog, nesvrstanog vojnog statusa, Finska je brzo prihvatila članstvo u NATO nakon invazije 24. februara. Finsko javno mnjenje promenilo se za samo nekoliko meseci u korist pridruživanja Alijansi.
Švedska je takođe krenula u članstvo i trenutno je 20 od 30 članica NATO odobrilo članstvo dve zemlje.
„Nije u redu da ruski građani mogu ulaziti u Evropu, u šengenski prostor, biti turisti… dok Rusija ubija ljude u Ukrajini. To je pogrešno“, rekla je premijerka Sana Marin 15. avgusta.
