Za ovaj izveštaj je glasalo 45 evropskih zastupnika, osam ih je bilo protiv, a pet uzdržano.
Na raspravi koja je održana u utorak, 25. oktobra je potvrđeno da bi Hrvatska mogla da se priključi Šengenu početkom 2023. godine.
Zastupnici Evropskog parlamenta su raspravljali na ovoj sjednici o izvještaju europoslanika Paula Rangela gdje se potvrđuje da Hrvatska ispunjava sve kriterijume da postane dio bezgranične zone unutar Evropske unije.
Autor izveštaja, Paulo Rangel je nakon glasanja izjavio da je Hrvatska prošla "najsveobuhvatniju evaluaciju za članstvo u Šengenu od bilo koje zemlje EU do sada". Naveo je da je zemlja ispunila 281 preporuku u osam oblasti šengenske pravne tekovine.
"Evropska komisija i Savjet EU su potvrdili spremnost zemlje da u potpunosti primeni šengenska pravila. Komitet LIBE se u potpunosti slaže: ukidanje kontrole unutrašnjih granica mora da se desi do kraja ove godine", poručio je Ragnel.
Planirano je da evropski zastupnici glasaju oko ovog izvještaja na plenarnoj sjednici zakazanoj za 9. novembar.
Savjet Evropske unije je u junu pokrenuo postupak donošenja odluke o primanju Hrvatske, zatraživši od Evropskog parlamenta mišljenje koje je potrebno za konačnu odluku o pristupanju.
Šengen je najveća bezgranična zona na svijetu.
Broji 26 država članica od kojih četiri nisu punopravne članice EU, ali se smatraju pridruženim zemljama.
Država, koja želi biti dio Šengen zone, mora biti u stanju da upotpunosti sprovede šengenski zakonik, te upotpunosti kontroliše kopnenu, morsku i vazdušnu granicu EU.
Hrvatska je najmlađa članica EU koja se priključila u julu 2013. godine. Rumunija i Bugarska koje su se priključile evropskom bloku 2007. godine i dalje su na čekanju jer nisu ispunile sve potrebne uslove da bi poslate dio bezgranične zone EU.
