„Očekujemo da ćemo dalje podizati stope, a povlačenje podsticaja možda neće biti dovoljno“, rekla je Lagard na bankarskom forumu u Frankfurtu u Njemačkoj, objavio je AP.
Ona je istakla da banka namjerava da smanji inflaciju „na vrijeme“, a koliko daleko i brzo moraju da idu, zavisiće od inflatornog trenda, prenosi Slobodna Evropa.
ECB je podigla kamatne stope najbržim tempom u svojoj istoriji u cilju obuzdavanja inflacije, koja je u oktobru dostigla 10,7 odsto u eurozoni, što je najviše od 1997. godine, od kada se vodi statistika, i daleko iznad cilja banke od dva odsto.
Inflacija je podstaknuta visokim cijenama prirodnog gasa nakon što je Rusija smanjila isporuke Evropi zbog rata u Ukrajini i uskih grla u snabdjevanju djelovima i sirovinama, dok se potražnja oporavila od ograničenja nametnutih tokom pandemije koronavirusa.
Kao odgovor, ECB je podigla referentnu kamatnu stopu za dva procentna poena od jula, a analitičari očekuju novo povećanje na sastanku 15. decembra.
Lagard je upozorila vlade da ne troše prekomjerno na podršku građanima i preduzećima pogođenim visokim troškovima energije, rekavši da takva finansijska pomoć mora biti privremena i usmjerena na one kojima je najpotrebnija.
U suprotnom, potrošnja bi mogla povećati potražnju, a time i inflaciju, i oslabiti podsticaje da građani štede energiju.
Iako su više kamatne stope ključno sredstvo za obuzdavanje inflacije, to može negativno da utiče na ekonomski rast. Ekonomija eurozone porasla je samo 0,2 odsto u periodu jul-septembar.
Mnogi ekonomisti predviđaju recesiju krajem ove i početkom sljedeće godine, jer inflacija smanjuje kupovnu moć građana.
Zvaničnici banke kažu da ukoliko se sada uvedu još više kamatne stope, izbjeći će se još drastičnije mjere kasnije, ako inflacija nastavi da izmiče kontroli.
