Na 70-ak stranica Naredbe o istrazi SDT protiv biznismena Aleksandra Mijajlovića, dva pasusa posvećna su komunikaciji sa mnom! Samo dva pasusa za šest posmatranih godina!? Što je prvi razlog za moju veliku zapitanost: zašto samo toliko kad smo od inkriminisane 2018. razmijenili dovoljno poruka da popune svih 70-ak stranica Naredbe o istrazi.
Istina, većina tih poruka su "bla-bla" prirode, ali je, tvrdim po pouzdanom sjećanju, SDT ignorisao gomilu onih čiji je sadržaj - informacija. Eto drugog razloga za moju veliku zapitanost: zašto nema poruka u kojima mi Mijajlović šalje, recimo, fotografije i video zapise o probijenom ili završenom tunelu na autoputu, izgrađenom mostu, klip sa neke utakmice košarkašica Budućnosti Bemax, reprezentacije CG...
Možda zbog toga što su neupotrebljive za tužilačkukonstrukciju da Mijajlović uređuje Antenu M? Ovo nije moja treća velika zapitanost, ovo je retoričko pitanje.
Koliko su one koje su navedene dokaz za tu tvrdnju SDT, neka prosudi svako za sebe. Izvolite, čitajte!
Takođe, iz komunikacija organizatora kriminalne organizacije, okrivljenog Aleksandra Mijajlovića i lica koje je u njegovom mobilnom telefonu memorisano kao „ANTENA ŠUKOVIĆ DARKO“, proizilazi da ovo lice kontinuirano šalje upite u vezi sa objavljivanjem medijskog sadržaja, pa tako 23. aprila 2021. godine, ovo lice šalje okrivljenom Mijajloviću poruku: „Objavili Pipuna“, 13. avgusta 2021. godine: „Da objavim inf, bez imena i dokumenta?“, a 21. avgusta 2021. godine:
„Lomim se kad je pametnije objaviti ono, danas ili sjutra ujutru. Sad, računam, bolje ujutru, jer ko hoće da dođe sa Sjevera, taj je već prelomio. A na ove koji su u krug sat vožnje može da utiče da u posljednjem trenutku prelomе i dođu... Šta misliš ti?“
Dana 27. februara 2022. godine: „Aha... možemo li da objavimo?“, dana 2. marta 2022. godine: „Da objavimo?“, dana 25. aprila 2022. godine:
„Ovo je s nadzorne kamere. Smije li se objaviti?“, dana 27. septembra 2020. godine: „Objavili“, dana 6. aprila 2021. godine: „Da objavimo?“, dana 22. februara 2022. godine
„Da objavimo?“, dana 23. februara 2022. godine: „Oćeš da objavimo?“, dana 6. novembra 2022. godine: „Ako hoće, da to fino spakujemo i objavimo“, dana 8. novembra 2022. godine: „Objavili smo ga uz fin komentar“.
12Iz navedenih dijelova komunikacija se može zaključiti da lice memorisano pod imenom „ANTENA ŠUKOVIĆ DARKO“, nakon komentarisanja različitih društvenih događaja, pita organizatora kriminalne organizacije da li da određene sadržaje objavi i kada.
Dana 15. oktobra 2020. godine, okrivljeni Aleksandar Mijajlović licu koje je memorisano pod imenom „ANTENA ŠUKOVIĆ DARKO“ šalje poruke:
„Poginuo sada jedan Turčin što je radio na Masteru. Preko tri zaštitne ograde pao. Kako da to što blaže saopštimo? CDM kaže da neće ni objaviti“, na koju poruku je ovo lice odgovorilo: „Ni ja ne bih“, nakon čega mu okrivljeni Aleksandar Mijajlović šalje poruke: „Jasno... Daće policija sigurno saopštenje“, a to lice odgovara: „Tako sam i rekao dežurnom“, da bi potom okrivljeni Aleksandar Mijajlović poslao: „A ja ću ti poslati 2/3 rečenice“, a to lice šalje: „Ok... Da spojimo ili da ih objavimo prije UP?“, na koje poruke okrivljeni Aleksandar Mijajlović odgovara: „Ja bih možda prije... Pa onda ostane samo ta“, da bi lice memorisano pod imenom „ANTENA ŠUKOVIĆ DARKO“ poslalo poruku: „Ok“.
Fakat je da čitav prvi pasus djeluje prilično blesavo jer uglavnom ne znamo (danas ne znam ni ja) na koje Mijajlovićeve poruke odgovaram. Možda zbog namjere SDT da stvori utisak o Mijajlovićevoj nadređenosti meni? Ne, ni ovo nije moja treća velika zapitanost, ovo je moje drugo retoričko pitanje.
Moja treća velika zapitanost, a zapravo treće retoričko pitanje je: a đe su desetine i stotine Mijajlovićevih poruka- informacija koje nijesu objavljene na Anteni M? Treba li da ponudim odgovor na to pitanje? Ne, jer ga svaki slušalac i čitalac Antene M zna. A za "masne vreće" kojima je SDT ovim skandalom unio malo veselja u prazne živote, koga briga.
U drugom pasusu imamo koliko-toliko dvosmjernu komunikaciju, povodom jednog tragičnog slučaja, događaja koji po svojoj prirodi zahtijeva tačnost, oprez i pažljivo baratanje riječima, pravilnu odluku o momentu objavljivanja uz, očigledno iz prepiske, iščekivanje zvaničnog saopštenja UP. Mijajlović je, i to je jasno, izvor koji u vrijeme komunikacije raspolaže podacima koji su bitni. I, da, razmjenjujemo mišljenje jer mi to koristi za odluku koju ću donijeti ja ili dežurni urednik. Ne Aco Mijajlović.
To je, dakle, podloga na kojoj SDT gradi konstrukciju kojom hoće da sruši duže od tri decenije sticani kredibilitet Antene M! To je osnov za pokušaj mojeg i kompromitovanja medijske kuće na čijem sam čelu?
Tako to radi SDT, koje u svom saopštenju koristi termin iz prošlog vijeka:"sredstva javnog informisanja", pokazujući i time da ne samo što o novinarstvu ne zna dovoljno da može razlikovati prikupljanje informacija od uređivanja, nego da baštini i svijest iz 1948, kad je, otprilike, ta formulacija ovđe ušla u upotrebu.
Nije, međutim, ključni problem u neznanju tužilaca. Problem je u umišljaju, u njihovoj svjesnoj, planiranoj akciji pokušaja obračuna sa Antenom M i još nekoliko glasila koja pružaju otpor političkim nalogodavcima SDT. U mom, a zacijelo i u telefonu svakog drugog urednika, postoje hiljade poruka sličnog sadržaja, iz komunikacije sa legitimnim izvorima- bez kojih nema ni novina, ni novinarstva. Aleksandar Mijajlović je u vrijeme koje je označeno na porukama, apsolutno legitiman izvor - ni suđen, ni zatvaran.
Svaki novinar, prije objave informacije, mora(o bi) pitati osobu od koje je dobio da li je saglasna da bude objavljena. Tako se izbjegava rizik od objave "off the record" sadržaja. To se utvrđuje pitanjem: (je li) za objavu? Da objavimo? Ili slično formulisanim.
Rješenjem i te "misterije" stavljam tačku na ovu temu. Lopta je sad u dvorištu SDT, a završni udarac uputiće Antena M.
